Народна скупштина

СТРАНА &29>

улазим у те личне ствари, да ми ее ис иребаци да сс фалнм, али лорам иротиву напада да се браннм. Казао је затим, да сам ја као омладинац ностао либерал. Госнодо, ја ннсам бно лнберал у смислу званпчног либералнзма, који је тада владао, то Ја кажем слободно н смело, јер онда, кад сам ја учиао у живот друштвенн, онда ннје бпло груннсаиих нартпја са тачно нзнесенпм програмом, статЈтнма и нартнјском органнзацнјом као данас, него је била једна влада, која је састављена из људи, који су нмалн заје дпнчког вођу, ирограм н убеђење. Програм те владе, стојао је ире свега на Уставу од 1869 год. а њену је унугарњу 110.111шку ирсдстављао иокојни Раднвој Милојковнћ Цре свега, немојте мислнти, да ја н>ега хоћу да вређам, а и није леио мртва човека нанадатн — ја сам њега као натрпоту п србина ноштовао, алн се с њпме као државннком ннкако нисам слагао, то сам казао јавно н осуђпвао сам тадашњу унутрашњу нолитику а крнтнковао сам одредбе Устава са катедре, нреко штамне н у својим говорнма, п то је сасвпм нознат факт. Разуме се, ја ннсам ннкад био од оннх оиознционара, којн праве опознцију радн онозицпје, на да ио што 110 то н оно, што јс добро код једне владе не прнзнајем, као што то има и таквпх онозицнонара. Ја такав оиозиционар ннсам био. Ја сам вазда бно готов, када је влада што добро урадила, да јој то нризнам, алн сам тако нсто одсудно н отворено осуђивао оно, што је тадања влада учннила а инје се са мојим мишљењем и Јбеђењем слагало. Ја дакле инсам бпо званинно забележен члан органпзоваие партије, јер је тада ипје ни бпло. Г. Авакумовпћ наиоменуо је, како сам ја писао некакве адресе већине као што сам н сад иисао. Мени је чудо како је он то могао да каже, када је знао нсторију оне једине адресе под либералном владом у којој сам ја учсствовао. Дакле ја никако ииеам нн могао иисатн некакве „адресе", јер ннсам био члан Скунштиие осим само једанпут 1878 год., п то на крају нериоде у последњој сесијн но свршетку другога рага. Ја сам ушао као човек, којн има своја стална убеђсња, а то знају и људи, који су тада билн чланови владе. Улазећн тада у Скунштниу ја сам у наиред изјавпо ире свега, да иећу иримати ннкаквих инструкција од владе, већ да ћу говорити но своме убеђењу н својпм већ иознагим начелима, на може бити неки пут ћу се и сложпти. а неки пут не, алп хоћу да одржпм слободу свога иоложаја. А да сам збпља тако радио тада у Скупштнии, то сведоче штамаане белешке тадашњег скуиштписког рада. Како сам тада стајао у меродавнпм владнним круговима, то се види иајбоље из тога, шго као ирофесор ирана ја ипсам бпо пзабрат нн у једаи, иа чак ии у законодавни одбор; нрема томе дак1е вади се, да су мене сматралн онда као човека самосталног, којп нпје ангажован и који води опозпцију где јој има места према његовоме убеђсњу. Сад је ту дошло иисање адресе и ирема тадашњем иословнику сва три одбора састављена у једио сачињавалн су адрески одбор, па како ја нисам био ин у једноме одбору, то ш.сам могао ни нисати адресу. Дошто су састављени одбори мучили се око адресе, па никако нису моглн да је саставе, како је одговарало гадањем нсторпјском тренутку иосле ироглашења независностн, дошао је иредседник одбора и замолио ме да ту адресу ја сгилизујем, нарочито оно, што се односп на снољне догађаје, јер је била нроглашена независност. Ја, господо, казао сам онда да то не могу учинпти, но најиосле сам иозван и од чланова владе и они су мп нрепоручили (ту је ц г. Алимпнје, који је тада био члан те владе) да ја стнлизујем адресу,јер веле: „ти добро умеш да стилизујеш.« Ја сам им тада казао да ћу то учпнити што се тпче онога дела адресе, који се односп иа сиољне догађаје, али да ћ У У Скуиштинн одржати самосталност свог мишљења и говорити иротив адресе, у колико у њој нпје ушло све, што сам иалазио да треба да уђе. И ја сам тако и радио. &то то је, дакле, историја адресе коју сам ппсао, али нисам некада иисао неке нанегприке владама. Онда је дошло

време, кад се с.;лоипло једио коло људи, које, видећа да је српска журналнстпка сиала само на један једини лист(атој« бно полузванични „Исток") нашлоје, даје крајња потреба да се покреие једаи еамоеталаи лист, и казало је: хоћемо да оснујемо ј.даи самосталаи лист са савременим слободоумним ирограмом. Дакле, нашла се псгреба да се то састави, и ја сам позват од људи, којн су наумнли да нокрену тај лист са пзвесним слободоумним ирограмом и који су ме иитали: хоћеге ли п ви да учествујете у оснивању и остварењу тих начела. Ја нисам никад мислио, да имам неку иривилегпју или иекл моноиол на извесиа иачела иле да сам их нод аренду узео, те да иико та начела не сме да исиоведа, и када сам видео да људц хоће да војују за начела, која сам јајошпре тога нсноведао, онда ја нисам могао не иристати на заједШ1ЧКИ рад за њихово остварење. и ја сам у ирвој седнпци тога одбора отворено казао ово: „ми смо до сад бпли у разнпм таборнма и групама, алп кад ви хоћете да засту иате овакова начела са којима се ја слажем, онда ја иодписујем ваш програм." На програм, па који сам се тада иотписао, потиисао бих се н данас, тога се не стндим, јер су у њему бнла начела, која ја н данас застунам. Ја нисам бно члан редакције, нисам ни иисао, него сам учествовао кад се оснивало то предузеће, и чим је дошло до тога: да се деле људн у обедежене иартије; ја сам заузео место у оној иартији, која је на]внше одговарала мојнм начелима и убеђењима, Ја сам ушао у ту партију са иотпуном свешћу и с ногпуном савешћу нотиисао сам нрограм њен, кога сам верно застунао и до сад као што ћу и од сад. Сем тога, ја иикад ннсам улазно радн неког ћара, н чудно је збиља да сам вечнто улазно тамо где је онозиција, али ннкада иисам пмао намеру да ућарпм нешто а на нротив кад су госиода, која су основала „Видело" дошла на владу, ја сам већ био одстунио. Ја не знам да лн је то страшна п онасна нрошлост, ја је се не само ие стиднм, него се ноносим, јер ми је чиста и неокаљана ирошлост једннн канптал, шго сам га стекао дугогодишњпм јавним радом. Још ћу мимогред наноменути, да баш када би п стојало оно, што је погрешно наиоменуо г. Авакумовић, да сам био лкберал, иа постао радпкал, баш н кад би било тако, не бн могло бнти замерке, јер је донуштено сваком човеку да своје мишљење окрене на боље ц да иде у ианред, само не треба да нде у назад. Иознато је да је чувени француски државник Тјер неирестано био монархиста орлеаиац, иа је иод старост ренубликанац, иа чак и иредсенник републике и нико му то није замерно, јер је усвоЈио нешто, што се сматра као напредније. Међутпм свак бу му замерио да је од орлеаннсте постао легитпмнста. Сад што се тнче интања о буџету, ја хоћу у кратко да кажем, да су господа, која су говорнла о буџету у генералној дебатн, изгубила из впда шта трсба да буде садржина ге генералне дебате, п многа господа говорници уиуштали су се у нојединости, које ннкако не сиадају у генералну дебату. У генералној дебатн има ово да сс констатује, да ли се извесан буџет може усвојиш за основу у специјалној дебати, у којој ће се иосле у специјалности дебатовати и када је то иптање на среднни, онда ко може 6' јтн против буџета у начелу? Ја мпслим, да може битн само онај, ирво: који хоће то буџетно нитање да унотребн као израз неноверења нрема владн, тоје у свима иарламентима главно разбојиште, на коме се тај мегдан делп; но осим овог чисто оиозиционог држања у буџетскоме интању може неко гласатн против буџета у начелу и онда, ако налазп да је буџет основан на неким лажним нодацнма, да је на ненравнлној основи састављен. Госнода из оиознцнје иокушалн су и говорчла, да овај буџет не почнва на добрим и правилним односима и да није верно изнесено у њему целокуино фннансиско стање наше земље, како ирихсди гако н расхода. Доиста, буџет треба да буде огледало финанцијском стању у земљи у тренутку у коме се подносн. И сад каже се то ннје верно престављено, гј. нма впше дефицпта, но што се нзносн — јер прпходи, као што се у оиште говори,