Народна скупштина

СТРАНА 628

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

цнјама за нрсмс ]:ата, заслЈта је и орпских социјалчста, што пмају гробовс, борећи се за своју отаџбину на бојаом иол>у. Срискм социјализам датира сноје порекло од 1870 г. Љима се пребацује да су они погрешио проноведалн теорију ,1асалову, међутим ја хоћу да кажем, да су либерали донели погрешие појмове, што су проповедади иакијавелизам у земљи. 1 8 70 год. појавида се паЈЈИСка комуна, противна начелима Наполеоповим. Иаиолеон је помагао Турску, која је ишла нротив нас Срнека омладина спмнатисала је '1'ранцуској, и они људи, који су онда били на барнкадама — сад су на влади у Француској. Та влада помогла нам је да нратпмо железнпцу, коју су нам странци одузели, помогли су нам да спасемо наше екопочско сгање. Псти господин, који је казао, да је утопија социјализам у Србији, казао је такође, да јо утопија и занатлиско удружење у Србијп. Да су лобералп раднли како треба, та би се удружења засновала и под либералима, а не би се ралпло онако како ћиФте п бирокрација хоће, већ бп се чуо и глас српског занатлије. Занатлије су биле до радикалне владе пасгорчад у својој отаџбипи. Њих с.у радикали примили к себи као рођене синово своје отаџбине и уопште су радили н раде за српске занатиије, што либерали нису чинилн. Српске соцнјалисте пису тражилс Тукидита и Тацита да опише српско стање, опп су га описивалп сами у Србнји, јер стари* Срби, кад су устајали иротив тирана, слушали су српског гуслара Филипа Вишњића, који је тешко стање описао ТЗоље од Тукндита н Тацита. Жале се либерали да има неки механџнја, који је иостављен за начешнка. Господо, он није нз механског келнсраја дошао ту, него са посланпчке клупе; али узмимо пензнонере либерале, који су нам оставили 1 милиопа само на пензије, ту би могли из тог табора да со образују свп еснафц. (Смех). 'Ге су нм пензије нека стечена права ! Српски сољак, српски занатлнја. нема стечених права, а они их имају ! Г. Велизар Кундовић чуди се што је буџет велики, па каже: који је луд да повери Србнји капнтал да консолпдује своје дугове, кад вији овде само велики буџет а жалосно стање. На и ја се чудим ко ће пов^ровати капигаЈ, кад чујс како г. Купдовић препоручује страним Финанснјерима споју отаџбнпу. Г. Живан Жшанозић чуди се откуд оволико трговаца у Скупштини за послужн;еље. Он је човек млад и њега одвајам од осгалнх његових другова (Смехј, али његовп стари^ либералп нису се трудилп да заведу трговачке и занатлиске школе за спрему трговаца и запатлпја, па сад не би газде страдале. Тр1'овци се пису снремали да тргују, него они су говорилп : ношто ! купнм по то недам, п кад му нестане н еспапа и новаца, онда му тако пропадпе и сво домаћинство као мехур кад се иадујо на после спласпе. Нисам мислио да се дотакнем и овог питања, које оћу при завршетку свог говора да сноменем, али кад га је г. Живан сноменуо, онда ћу и ја рећи коју о њему. Г. Живан каже: откуд то да су српскн владаоци тако страшно један за другим збацпванп ? То је отуда, што народ није мислио да улази у те ! глварн, дииастичне с. летке, али су га у те сплетке увукли сами великанш. За то имамо прнмера н у ово последње доба. Користе се стањем једне женске и увлаче народ у династпчне сплетке. Један од пропалнх власника стао је на страну једне личностп близу двора. — Од старнх вођа иартија, ђеиерала, има их двојица, од којих је се један на позицији јуначки «борио" — без војске, а другоме је војска нобегла са мегдана тако, да је стари вођа морао сам да мете наочаре, те да се нером бори против — ђеверала без војске. С обзиром на све прилике, ' ја сам за предлог буџетскп онакав, какав је предложен од стране одборске већине. Ранко Петровић — 11о ираву, које ии даје нословннк, ја устуиам моју реч моме ноштованом иегдашњем нрофесору г. Гигп Гершићу. Гига Гершић — Госиодо, ове тако разређене клуис иослаиичве, које видим овде, иоказују, да је ова дебата тако дуго траЈала, да већ иочпњу госнода да губе стрп/„ење да ј слј шају Д )ге говоре, и то не може ннкога окуражити да п

даље нснреда оку дебату и да је нродужава толнко, како бн већ бпла н сувнше досадпа. 11а зачо и ја можда пе бнх пи узимао сада реч, да мн није ;стуиио своју реч иоштованп иоелаиик Раико Петровић, коме иека је за то хвала. Иао што ]>екох ја не бпх узимао сада реч ирп буџегу, јер ире свега. Ј1 призиајем нред Скуишгпиом, да ја нисам иикакав стручаи фннаисијер, а в]>ло ие радо говорим о нитањпма, V којима ие могу дати парочмто сгручио обавениење, а друго мој обпчај инје да говорим кроз ироаор, те да ме само чују мојн бирачи н да говорим у оишгнм фразама, које ие дају много стручнога објасњења о пекоме иредмечу. Међутпм, шго сам пиак усгао да говорим то је с тога, да обележим своје гледиште, зашго ћу овако или онако да гласам. Ну, морам признатп, да ме је иа то нагоипо и једап тако да кажем личпп разлог. У течају ове дебате међу осгалим говорипцпма говорио је и иошговаии послаиик г. Авакумовић. Што је ои говорио досга дуго п оишнрио, то му ие мо.ке пико замерити, јер је своје гледишге хтео оншнрно да пзложп, а па то има н право. Но мепи је жао, госиодо, шго инсам био у почетку шеговога гово]>а, али сам сазиао, да је ои почпњао да гово])п о буџету п говорећп о буџету нашао је, да стојн у врло теспој вези с нптањем о буџету да спомене п пеку личиу исторпју овога пли оиога човека. И по свему опоме, шго је ои говорио, изгледа да се го одпоспло па меие. Ја и сад не иогу да разумем, какву везу, пма моја нрошлосг н моја личиа псторија с б_\џетом. Међутпм г. Авакумовпћ нашао је, да го пма везе н ви, кад сте пмали егрнљења да чујете и слушате оно. што је ои говорио, опда немојте ми замериги, шго ћу ја да кажем у кратко иеколико речп; јер кад се може иеко да иапада пред Скупштппом, онда мпслим, да"пма с тпм везе и моја одбраиа п да је треба чутп. Баљда ће и оиа доирпиети бољем раеветљењу буџегског питања (Живахаи смех). Г. Авакумовић иашао је за иужно, да учини нека велпка, до сад неиозиата открића, о некој мојој прошлости. Огкрио је иеке тајие Скуишгпни, о којима ипко до сада иије зиао, и ја разуме се под унечатком тог великог открића чпсто се спебивам да устаием да говорим, јер могу сви да ируже прсг на меие па да кажу: ево то је тај човек, чија је ирошлост 1ако страшиа. Казаго је шта? Казато је с једие страие, што ипје тачно п пстинпто, а с друге страие, додириута је једиа ствар, која није неиозиага и коју је ои иоклзао као тајну п миС.1ПО је да то нико не зна. Пре свега ту иема никакве тајне, да Је мој цео живот и иолитичии рад, тако да кажем, једна огвореиа књига, која је бпла иа догледу целоме свету, коју је свгкн могао да прелиста, те да у тој нађе све што је нужио ради обавешт^ња. Мој је живог био јаван. Додирујући моју прошлост г. Авакумовић нзвесно инје имао ту нежну намеру ирема менп, да ми иоласва и да ме иреиоручи, него је на сваки начпи пмао намеру, да ми можда иешто врати, што му се учииило да сам ја њега дириуо Једиом иаиоменом ирп ономадашњој дебати о закону о суднјама. Премда ја мислим, да то озбнљним људима п државиинпма не би доликовало, да се таквим начином служе па да иаводе, како мп је ирошлост ие зпам каква, кад то не стоји. Г. Авакумовић казао је да сам ја био ирво омладпиад, носле либерал, иа иосле тога да сам неко време био у редакцији „Видела" п иајиосле да сам ушао у радикале и не знам шта друго. Према овоме изгледа, да сам ја мењао иартпје. Извнииге што о томе морам да говорим — али видпм да то има везе с буџетом, и с тога морам да кажем! (Смех), Господо, ја пе само да сам био омладинац, него сам п данас омладииац, у колико то значн: да човек исиоведа нзвесна иачела, која се односе на наш националнп задатак и на уређење наших државиих унутрашњих установа. Ја дакле оно што сам исиоведао као омладпнац, го исповедам н даиас и нико ми не може доказати, да сам ма за длаку одстуиио од својих начела, да сам са својим јавним радом и с иачелом трговао или гледао да ћарим. Ја сам јаван радикал бпо још у оно доба и јавно осповедао начела, кад је било оиасно рећи само „елободна штампа", иа да дотичног огласе као бунтовника. Са таквим начелпма могло се слободоумно „ућарити", само то да човока истерају из службе, као ш1о се и меии догодило. Ја разуме се не бих хтео да