Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗН СВАК11 ДА!1 ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИНСКОГ РАДА ПРЕТ11ЛАТУ 11РИЧА КРАЉКВСКО-СРИСКА ДРЖАВИА ШТАМИАРИЈА

цена је листу: ЗА С РВИЈУ 6 ДИИ. МЕСЕЧПО ОД ЈЕДИОГА ВРОЈА 0*10 дип. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉВ ИОЛТАЧСКОГ САВКЛА 15 ДИИ. МЕСЕ'1110

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ ! Ранко Петровиђ, Добросдав Ружић, Љуб, П. Иирић.

Б рој 67

ПЕТАК 15 ФЕБРУАРА 1891

Г одина I

56 САСТАНА^: 4 фебруара 18!)1 г«д. у Веограду. [1РЕДСЕДАВАО ПОТиРВДСЕДЈШВ Димитрије Кати& СЕКРЕТАР Лука Лазареви! (ИАСТАВАК)

(О буџету: М. Додовић) Има. господо, расхода разне нрпроде: има их који оу корисни, а има пх некориспих, које треба упишгити. Има дакде расхода и таквпх, који кад би се укинули баш и према изреченој заповести губера, која се овде тако често чује, ае само да се не би опростнлн деФицига, него би дова.ш у питање материјадни опстапак. Наука о гим разним расходнма има своје пречишћено гледпште. У осталом о гоме је говорио н мој пошговапл друг 'Бока Анђелковић н једно с тога, а друго, шго мислим да ћу једппм практичким прнмером моћи лепо да докажем ово, ја ћу да паведем нример из живота. Узмимо, господо, овај случај : Један старешипа задруге умро је; дође за сгарешину млад човек, пун енергије и способности. Задруга има врло велико имање, али оно је презадужено; прпход од гог имања може се добити 1 500 дин. Међутим шггерес мора се плаћати 200. Домаћин у нсто време штеди, троши онолико, колико се мора да ^грошн само за хлеб и нпшта више. Потрошп 1 000 дин. осгаје му још 500 те има још 500 дин. дефнцига. Поре*д гаке штедње ви ћете видети да ће се дефицит петп сое више и внше и да ће кроз неколико година са свнм упропасгнги магерпјално заДРУгу, Шта радн тај старешнна? Довија се, мисдп, кад бн пмао више волова, кола, запатно стоку, да би могао да истера прихода на 4000 дин. и на тај пачин могао бн да одужим дуг и да се курталише деФИцнта. Он то изјави задрузн. Да дп га задруга, која неминовно пропасти мора, јер јој дефицит сваке године све више увећава дуг; да ли та задруга може да ка-ке: ми нећемо да се више задужујемо; пмамо голико дуга и деФицнта. шта ће нам више дуга? Ви ћете казати да иеће то задруга рећи зато што је тај расход корисан, јер ће он, не само да псплатн дуг него и деФицит. Дакле шта се внди из овога ? Из овога внди се да има расхода корисних и расхода штетних ; а то, што вреди за ову оадругу у овом случају, то вреди и за државу и она може имати расходе, од којих народ може имати корпсти. Кад ово знамо °нда нам не осгаје ништа друго, него да узмемо књигу прихода

и расхода, да видимо да ли су памегно или непаметно подел>епи, т. ј. да ли су расходи кориснн или штетнн и према гоме знаћемо, шга треба да радимо. Ако су корисни, ако ће дакле народ од гих расхода нмаги какве користи, онда да усвојимо ; нађемо ли пак да народ од тнх расхода не ће имати никакпх користи, онда није право ни да их плаћа и у таком случају такве расходе као народни представници нећемо одобрити. Из говора мојих другова и говора опознције и напослетку још најбо.1>е из самог буџета може да се види, да су ови расходн увећапи на мшшсгарство нар. привреде и после увећали [ су се због тога што је бруто приход унесен у буџет. Сгручии расходн највише су пали на министарство привреде и минисгарсгво просвете. Нећу ја да говорим да ли је корисно и разложно трошити на министарство привреде, него ћу да се обратнм опозицији. хоћу да узмем најуважнијег човека, човека који је дуго година скојим посланнчким радом заслужио поштовање а го је поштовани г. Т. Туцаковић.

Јутрос, госиодо, оин самн кажу, да ак,о се ие иомаже нашој привреди, ако се не обратн боља пажња на сгочарсгво, занате, земљорадшу н ако се не почне да радн на дизању иидустрије — онда народ ие може иодноспти дацпје; а ја бпх додао још п ово да иарод оида фактичкп ие бп могао подцоснтп, п да је буџет далеко мањи. Поште се, госиодо, овим расходпма пде на го, да се материјално стањс народа ионрави, да се пореска моћ његова ојача, онда је очевпдао да ово греба усвојнтп. Но и ако се иројекгпма иодиесеним и изиесеннм у Скуиштннн, којима је главнп задатак да материјално стање нашега народа поиравп, п ако су расходн у буџегу гако уиесенн н расиоређени, да нарочито иду на оне иамприице, које су народу најиотребније, и ако је главиа разлнка нзмеђу овога буџета п свију досадањих — па п лпбералннх, у томе, игго се овде внше трошп па нропзводне цељп — пиак се нашло говорннка пз опозицнје, на које је овај буџет произвео врло жалостаи упечатак. И то само с гога, што и поред свег овог оип ие впде, да се ради на поправцп магерпјалног стања у нашем народу. Право да вам кажем оваково гвр1;ење, ие могу никако да разумем; оваково тврђење нзгледа ми врло смело, јер пикако не могу да иађем разлога, којпм би се ово гврђење могло да иотврди. Најзад да је го рекао какав човек, којп је увек далеко сгојао од сваке владе у Србијп, швек који живп у народу, којп је вечиго прогесгвовао ирогиву нерада на иоправци економиог стања у народу — ја бпх гаког човека нотпуно разумео. Алн овде није тај случај. Овде говорп не само један виђен члан страике, него човек којн је своју странку представљао на владп, којп је био члан владе, која за све време своје владавнне у економном иогледу ннје ништа учинпла. Тај човек пребацује влади, која је подиела толико мпого иредлога о тпм пнтањима да се оип пе могу нп I упоредпти с њиховнм , тај човек пребацује нерад и немар