Народна скупштина

СТРАНА 634

ирема економском стању нашем. Ја сам дуго мислно каквим У осгалом п г, Авакумовић то је оризпао; он је рекао да на се разлозима може таково тврђење правдатн, н право да вам Сепском мајдану пма 60.000 дии. дефпцига н онда нита: како кажем ннсам могао наћи нпкаквих разлога, сем ако је то по се може метатн нриход, кад је тамо дефицнт? Иа одмах за правилнма какве теорнје нрозе требало по што ио то да уђе, гим додаје: да ће прпхода бнтн тек оида, кад се рудник као згодан увод за беседу. Ј' осгалом то чврђење тако је не- веже железнпцом са Ћупријом. Пре свега они прнходи, који осиовано да о њему нећу нн да говорнм, јер се бојим, да му су стављени за рудипке, ннсу сгављени само за Сењски рудтиме не бпх дао внше важностн но што заслужује. нпк пего за впше њнх. То је једпо. А друго, кад већ призпаЕ, даље се каже: јесу истина бнле неновољне финансиј- јзмо даће тај рудник, ношто буде везан жељезнпцом са Ћуске прнлнке, у којима се влада налазпла и где со затекла, пријом, доносити прнхода, онда можемо ли мн одустатн од алн за једпу разумну п мудру владу, то је један срећан час рада на рудннцнма само стога, што нам одмах не доносе кода може да се нрпмн благороднога посла да парод нзведе пз рнстн, кад се зиа да први радови у рудиицнма пнкада не овог жалосног фппанснјског стања. Ту се ноказало нрсгом на рентнрају одмах, већ доцанје. Нгсвакп начпн не можемо, јер Италпју^ирекло се како су се тамо брзо пзвуклп из рђавог &ад би се тога држали, рударсгво код нас не само да се нпфинанснјског стања, али се нпкако није казао начнн, којим цад не би развило, него не би се никад нп зааочело. А Ја се то рђаво фпнансијско стање нзлечило. Сећам се врло добро мнслнм, да ове обилне изворе наших нрнхода немамо рачуна кад су та госиода бпла на владн н кад су људп из наше да занемаримо. Те с тога је учнњеиа замерка неоправдана а странке ноказивали ирстом иа оно, што не ваља, п нпо треба гежња да се рударсгво развије, нохвална. Шго се тпче оне поправптп — да су онда та господа одма впкала, како су то друге нримедбе ношгованога иосланпка г. Авакумовића, мо људп чије су 1'лаве напуњене грозним револуцнонарннм иде- којој не нолаже много на нрпмедбу о нздацима мнннсгру јама, људн који су дошлп у тој намери да све шго је у зе- црчвреде, јер ће се н норед њз морагн да изда све што мпмл.и сруше, а међутим ннсу нкшга у стању да иодпгну. Па нпстар привреде пма права по буџегу да ирнми, одговарам, госнодо, ево вдс у оном опозицпоном нуном частн положају да ја као посланпк имам ирава контролпсања и вођења рау ком је бнла радикална странка, па кад сте умелн нама ире- чуна о њој, и да му се не сме издатн, док не нокаже толике бацнвати да нпсмо кадрн ништа да учинимо, да умемо само прнходе, и да би у нротпвном случају био одговоран миинсда рушпмо п да впчемо: не ваља, а овамо нисмо кадри да та р фпнанснја. кажемо како ваља, онда зашго ви сад не изнесете какав сна- д а б[[Х дао што више матернјала онима, који сад траже соносни лек? За што вн сад у оиознцнјп не радпте ио савету, р еч р ади објашњења, хоћу баш да ирсђем и на онај део њикојн сте некад оиозпцпји давали, те не нокажете иуга п на- ховог Г0ВЗ р а; којим су нас највпше нападали. Жзмеђу осталога чпна, да се шго нре пзађе нз овог рђавога материјалнога стања/ ^ 1]Л0 ј е и овац „ х цр.екора, мпслнм од сгране г. Рнбарца. 1 адикади сј за ово кратко време учинилп што су могли. ц ад цосле дугог тражења нпје могло да се нађе ништа, Одузимањем моноиола, свелп су дефициг исиод половине а што се могло ц аВ есгп у олравдање, да су н они раднли другим новпм мерама, иду да га временом са свпм уклоне. ва ц0 правци матерпјалиог сгања пашег народа — онда се Вама је то мало. Вн тражите више. Па леио.^ Еад нас осу- хваЛ11 закоиом, но коме се сељаку не може иродатн 5 дана ђујете што није п впше урађено, онда мора бптн да верујете, 0 р ања — Дакле ако ко има 50 дана може му се нродати 45 да се може впше у1задптп, да верујете да нма начина за то ал!1 овнх § не м0Г у. и да вн но свој прилпци н знате за те начнне. Мп пх не знамо. Онда зашто нам их не кажете. Зашто нам не номог- . Та 3 Ј е зак0 » састављен иод опдашњим мин. Цвиићем, и нете да лечпмо зло. Какви су узроцп вашем ћутању и чувању З а не п °бијам вредиост овога закона, коју он има, али толнко те сиасоносне тајне? На го је питање, нре него што сам га вредности, колико оии хоће да представе, на свакн начин нема. п поставно, благодарећи искреностн г. Р^ундовпћа, он одговорио Кад већ нису имали за собом радова, којима би изнели овим: то ппје паша дужност; ми кад дођемо тамо (показује своје старање о економном стању нашега народа, они се онда на мпнистарски сто) мн ћемо то питање да расправпмо онако, бране нрепрекала и сметњама, које су и.м иолнтички иепријакако ће бнтн за земљу корнсно. Дакле главпо је, да ио твр- тељи сгављали и иемањем времена, јер нм је све време било ђењу једнога вашег члана, ви знато лек којнм се ово фниан- заузело старање и рад на остварењу велике српске мисли. Изснско стање може лечитп, али не можете га лечптп друкше, носећи то, један од њих велн; на како је могла да ради једиа него са оиога мес/га (оиет показује на министарски сго). Ја странка, која је крупним словима на својој застави исписала верујем у ваше родољубље, али не могу да измирпм овај за- велику народиу мисао, а тоје: „ослобоћење и уједињење целохтев са њиме, но ниак пре ћу веровати, да тога лека немате, купног српства." — Како је могла, — ве.ш он, — да ради, но што ћу вам одрицагн родољубље. Иначе каква би то бнла кад је она неирестано имала да се бори са елементима нереда, љубав нрема матерн, кад би човек поред ње болесне нотоком к О ј И су ширили отровне и опасне мисли по народу, који су нелно ~сузе, а не би јој дао канп лека? Ту љубавн неми, така гирали државни оистанак и аукторитет власти; једном речи, је љубав пенриродна, така је љубав пзмајсторпсана. За мене ишн да уиишге оне оспове, на којнма држава постоји! ? Неће Је јасно да вп не знате начина за боље финанснрање, п да тако бити госиодо! Оии људи, који су тако рећи створпли ону је вашој вици тежња: да радпкалну страпку представите на- школу, из које је поиикла радикална сгранка, то су билн људи роду као сгранку, која не водн рачуна о његовом матернјал- далеко озбиљнији и далеко већи родољуби, него што ви мнслите. пом сгању. То су људи, који су своје мишљење о екоиомшш реФормама у Г. Авакумовућу већ је доста одговорено тако, да немам нашој земљи црпли непосредно из економског иосматрања вашег иотребе да ее дуго бавнм о његовом говору, алп свакојако иарода. Брижљиво посматрајући економску страну нашег надотаћићу се његовпх ирнмедаба о нздатцпма на рудннке, и рода у брзо су видели. да је она напуштена и да о њој нико носле о оној прпмедбп г. мпннстру финанснје, да он пеће не води рачуна. Предвиђајући опасне носледице за свој народ, њему датп ваше од оне суме која је од; еђена. Као што је које морају настунити, ако се ие пође бољим путем, они су као све било запарложепо тако нсто ције се водпо рачуи ни о родољуби ове земље изашли с протестом против вашег нерада. нашнм рудиицпма. То је унутрашње благо иаше земље, које Економска питања оетављана су и лежала иа столу либсралнс је 31 иас бпло тајна, а кад смо дошли у тесиац, онда на владавине а она је иад њима снавала мртвим сном. Првн који еу сваки начин мо|алн смо се н њему да обратимо. Таква се је почели будити били су омлад нци, али њихови напори око немарност ие може ннчнм оправдатп. Рудиицима је бпло су- буђења осЈаше безуспешни. Требало је да се јави јача, одлучђено да чекају раднкале, те да се н на њима почне пешто ра- нија снага, снага која својом оштрином искључује сваки дремеж. дптп. II зансга радпкална нартпја сетнла их се. У буџету је Та се јс снага јавила у сриском радикализиу. Први творци^ њени стављена п парочта сума за нснптнвање нашег рудног блага, загрмели су сво-јим јаким и снажпим протесгом — мрогестом, који којој г. Авакумовић чнип замерке. Ко год зпа, које год рас- су кадрп да подигну само истински и прави родољуби једне иитнвао о р/днпцима, знаће да се експлоагација руднпка не земље противу иерада на економском развитку ове земље. И, у може одмах да на^радп, п да заго треба чекатн мало внше. месго да је ушла у решавање гих нитања, она онако сањива