Народна скупштина

56 САСТАНАК - 4 ФЕБРУАРА

СТРАНА 635

казала је : да су то луди, који су дошли да шире шгетне мислн по народ и државу. Даклс, као што вцдите, највеће патриоте, највећи пријатељи нашег народа, представљанп су као највећи непријатељи народни. Колико је, господо, радикална странка у економном погледу учииила нашем народу, док ннје била на влади, о том зна цео свет, о томе знамо сви ми и о томо не треба говорити; а колико ће радикална странка ураднтн, док буде на влади, о томе по моме уверењу можемо спокојно то питање остапити потомству на решење. Али ја сам уверен и о томе, да ће оио бити повољније по нас него по либерале. Е сад долази услов т. ј. да ли се радило што год на условима о осгварењу велике српске идеје? То су узроци на које је била обраћена свака њихова пажња тако, да су они правдали њнхов нерад и на економским питањима. Па какви су ти узроцн, који су нм сгављали препреке ? Ту одмах излази Адамова њива на среду; ту се одмах каже, са каквнма се елементииа нмали да боре и довољно ]е то, да јо било људи првака из радикалне странке, којн су били противни рату, говорећп, да се њихова њива неће ни за један цедаљ продужити. На тако изношење учинио је примедбу пош. посланнк прота Ђурић, ја немам разлога да не верујем једном човеку, који иије био далеко од њега и који }е био блнже Адаму него сви остали. II сад, ако узмемо тумачење проте Мил. Вурића, по коме је Адам као патрнота обележен, дј , је таква велика мисао била популарна у народу, зар то није услуга, која се ченила владн пре иего загази у рат?! И баш кад бп узели гај Факат, да је било људи толико саможивих, толико себичних, да неће да чују за ослобођење свога брата, онда откуда је то могло да дође, кад се зна ла су нашн дедови, који су се бориди за ослобођење од Турака гинули и свој живот залагали, , да тај народ велнм дође дотие, да не мари за свога боата! То мора бнтн отуда, што је тада снгурно била несретња система владавине, која је тражила од народа ропску погчињеиост, која је тражила од народа да не сме да мис.ш, и онда од тог народа не можеге тражитн да се бори за слободу другога, коју сам нема у земљи. Ја гврдим, да је тј тако било, али ако бн постојао тај Факаг, онда би за то заслуге имали оии, који су му дух упропастили и који су својом владавинском системом, својим унутрашњом политцком могли онако рђаво да васпитају тај иарод. Ту нема шта да се радикалима пребацује, него либералима. којп су тако дуго управљали земљом. Но имам још нешто. У тежњи да нас по што по то представе пред светом, а нарочито иред нашим народом, као једну странку, која нимало пе води рачуна о његовим иитересима, они су, господо, дошлн чак на гу мисао, да исгоријска Факта нзопачавају. Само стрпљепа па ћу вам и то доказати. Један је државник рекао: „да ово што се даиас уради то већ сутра ностаје историја." Нема сумње да је и оно прешло у историју, што је ире 10 годниа урађеио. Г. Рпбарад, који је, говорећи о условпма за вкопомии развитак иарода, игнорисао све прпзнате екоиомске пстиие, — изјавио је да је трговачкп уговор зло, и да се трговачкп уговор направп какав треба, иа су оида све остале мере палијативпе мере. Разуме ее, ои је био у невољп да игнорпше оие исшне, јер иу је 1ребало да докаже патрпотизам либералне владе, која је иала иа том уговору, аза то му је требало доказатн да је трго вачки уговор велпко зло по наш народ, да је он све за економско разврће наше н кад је он рђаво склоиљен, онда су све остале мере ништавие. Он без размишљања узвикује, и вн сго радикали гласали с наиредњацима да се прими тај уговор. а сам одмах знао да то не стојн , а пошто сам добио обавештење н од својих иријатеља, онда је оно тврђење једнога одно1 адвоката било недостојно подметање радикалиој сгранди У пакосној намери, да је иред иародом омаловажп. Ја сам трако ИО и Р° т °коле од 1880 и 1881 год. и тражио сам личности, 1|мал е учешћа у томе, па сам нашао: да сви наши °^ а садања потиредседника Скупштпне, Ста 14 ; ', 1ан Ђурнћ, Коста Таушановић, Раша Нинић, Аца тиву° еВИ " "^ анко Тајсић, — да су ти људи говорили прокала Г ^ Г0В0 Р а ' а норед њих гласало је внше од 20 радивићен- ' 10Си ° А °' кад то ТВ РА И У овом дому најозбиљнијп и нај11ЈЧ човек у оиозициЈи, — онда зар то ннје изопачавање

тако рећи јучерашњпх историјских факата ? ! (Чује се: гакоје). Ово његово тврђење подсегпло ме је на једну причпцу за коју вас молим да имате стр^љења да је чујеге , јер је врло кратка. Сима Милутпновић наш песнпк, иозват је био 1842 год. да опише једаи исторнјскп догађај, иа разуме се као песнпк, да би му догађат исиао шго велпчансгвенпји, он позпва у помоћп виле, и тако направи иесму. Та је песма доцнпје штамнана. Једном прилпком, један којп је бпо учесник у том догађају слушао је ту иесму на једиој светковпни, иа разуме се незнајућп за то, он иа један иут скочи и рече: „није истпна, ја сам био тамо, иитп је бпла впла нпти су венци илетенп." То ме , ; .е и иодсетнло да тако одговорпм г. Рпбарцу. Раднкали гласали протпв, а он вели за. — Ја разумем Симу Мплутиновића, њему, као неснпку, дозвољено је то п могао бп се одбранитп баш и кад би бно пред судом, јер има олакшаваиих околносги, али не зпам, чиме се може у овој прилпци један адвокаг да брани?! Овде бн „Нсеп1ла рое^са" одбранила несника, алн чиме да се одбрани г. Рпбарац, јер. менп није познато да пма Исеп(па аЛуосаНса. Па не само то, него да видимо како су либералп ради1п и решавали, кад је бпо уговор иред Скуиштином. Докле је наша већина радпвалних чланова гласала иротпв уговора а и сви нашп ирвацп, дотле цела либерална странка, која је била оличена у онима, којн су били нри гласању, изузпмајућп г. Туцаковпћа, који тада није био у Скунштпни, дотле су они сви гласали за уговор. Ко не верује>, ево му нротокола , на нека се из њега увери. Ја вас мнтам , да лп је то часно и лепо овако пзопачаватп факта, тпм нре, што мн имамо права да кажемо: на ви сге билн ти, којп сте за то гласллп; п кад ми то не чиннмо , оида каква разлога налазите вп да нам иребацујете за оно, што ми нисмо учинилн, већ вп. (Смех). У осталом, остало бн ми, иошто сам све друго унотребно нз говора г. Кундовића , да обратнм нажњу на његово тврђење, које нде нама у прнлог. Г. Кундовић схватно је врло нравнлно разлпку нзмеђу државног и народног дефнцнта н вели, да он не бн марио за државнп дефпцпг, кад не би бнло народног дефнцнта, кад би народ бно богат, као што је случај у државн француској, где она расппше коикурус за зајам, добнје га 20 н 30 пута више и то од својнх грађана. Па леио, госнодо , кад хоћемо да народног дефнцита нема, значи да хоћемо боље материјално сгање , али кад је то скоичано са неким жртвама, онда хоћемо лп ми те жртве да ноднесемо? — Дакле п само ово гледиште г. Кундовнћа војује за овај пројект, јер је у њ ушао већц део вишка иамењеи развијању н јачању материјалиог сгања нашега иарода. Имао бн још неких прпмсдаба, али видпм да сам вас доста заморио, на с тога хоћу да завршим, нарочито с тога, што сам поменутнм примедбама иостнгао оно, што сам хгео да докажем, а то, да је разлика између овога и свнју другнх буџета врло мала , п с тога да иемају нрава госнода да се буне протпву овога нројекга буџетског, али та разлнка састоји се једно у томе , што се опажа да се овде тражи више на ироизводне установе,но на непрознводне, као шго је то било код њих. Да бн ово доказао ја пх уиућуЈсм да узму њихов буџет, из кога ће то видетп, и видеће се да та разлнка пде нама у корнст а тиме у корпст овога пројекта. Према томе ја мнслим да бн требало овај иројект усвојптп , а у нојединостнма, ако нађемо разлога да нх треба осиоритн , то ћемо ц учинцти. Алимпије Васиљевић — Ја немам обичај да о једном истом иитању узимам два пут реч , те да тнме стешњавам право других иосланика, али кад се моја мисао нзоначн н нзврне, на се из тога пзведе чак и други заључак, што је свакако још горе, онда не само да треба то да учиним н да ради мене лично то одбијем, већ ц ради иравилног рада скуиштинског. Ја сам ономад у говору казао, ако ми ие нађемо других начина да поиравимо финанснјско стање , но да останемо ирн овом кресању буџета, да мц тнм нећемо поиравити наше финансијско счање , него ћемо ноказаш лред светом нашу матери-