Народна скупштина

СТРАНА 640

ирпходи, колиио је наша нореека снага оптерећена, какве су нам државие финанције и ирема гоме могао је да цсии, да ли може народу у том обзпру да се иомогне, или не. Ако је знао да не може, иа је говорио да може, онда није добро радио, а ако зна да може, онда нека пзиђе и каже како, а не да овде пребацује одбору и другпма, што инсу хтели да учине уштеде. Ту услугу сгранки могао је мнслнм да учини на другн начин а не да иребацује да фннанцнски одбор није хтео да штедн. Оно, што смо могли да нрпмимо од Тајсића, на макар и без разлога, од Даннла нити хоћемо нити требамо да нримнмо (Чујесе: ту ствар у клубу а ие овде), јер нерујемо да су ион Марко и докгор Лаза, ион Милан, Милнја, Јоца и т. д. воднлн више рачуиа о, томе него један нои Данило Јивановнћ. Према свему овоме што сам рекао, пмам на завршетку да кажем још и ово: Мн свп видимо да је буџет прилично великн. Та његова величнна нћје дошла отуда, што ми тако волимо, што влада хоће. Велпчнна је дошла отуда, што су владале такв■ ирнлике, да је ол морао да иостане велнки, Ма ко био, морао је да буде овакав. Дефицнт се неда избрнеатн за годину илн две дана. Напредњацн су нсто гако хтелн да нзбрушу дефицит буџетскн. И њима би бнло згодније да дефнцита ннје било. Имали су н они снособне људе ) н>пховнм Скунштннама, којн су се брину.ш да се дефицнт нз буџега нзбрпше, иа ннсу успели у томе. Код њпх је он био већн, а сад је смањен за иоловнну. Радећи овако и трудећн се, да се нађу нови извори, ја мислнм, да ће се иостнћн кроз извесно време да се дефнцнт нзбрише са свпм, али радитн то иа штету ностојећнх установа, то не би било оиравдано н корисно. Наравно, мн смо мнслнли о томе дуго, гледали смо на какав начнн можемо доћн до озбиљне штедње, на све, што смо нашлн да се може штеднтн, а без онасности- но интересе државне, уштедилн смо. Можда ће се моћи да учнни још каква штедња, н ако може Скуиштпна ће се заннмати поједнностима, на гд« се може да штеди, нека уштеди, али никад онако, као шго је у одвојеном мишљењу, јер оно није озбиљно. Радећп овако, као што се ради, а то је да се нринове нови прнходп п да се наметно и разумно штеди, ја мислчм да ћемо кроз кратко време доћн до буџетске равнотеже. Заго нрепоручујем Скупштини да нзволн ирнмитн извештај одборске већине. Потпредседник — Има реч госн. мнннстар фииансија. (Чује се: тражио је реч г. Ранко Тајсић). Нема реч иошто се нпје јавио за реч. Ранко Тајсић. — Ја сам нмао ираво да говорим као известилац мањине, алн ннсам хтео онде да седим, иа сам за то сматрао, да није потребно да тражим реч, пошто у иословнику сгоји у 4.1. 49 а чннп мн се и у 51, да ја нмам права увек /1 а говорим, као известилац мањине. Потиредсеник — Али то важи доиде, док се говори, али кад Скунштнна закључи да се внше ие говори, онда нпко не може добптн реч осим оннх, којп су се дотле јавп.ш. Ранко Тајсић — Онда ннје требало да говори ни г. Риста као известнлац већине. Потиредседник — Молим вас, г. Риста нпје нн један иут говорно, а нмао је ирава да говорп још прекјуче. (Чује се: известмлац говори кад год хоће), Ако Скунштина нема нпшта протпв тога, онда нека говорн? (Нема). Ранко Тајсић — Све што сам нмао начелно да кажем о рачунима п цифрама у буџету, који је влада поднела, ја сам У ирвом мом говору рекао. Кад се говори о мањим н већим илаћањпма н зећим ј асходима, онда њима ту не номажу велнке беседе, теоријска раснрава чптавих иитања, него се обраћа цпф.ама н њнма доказује. Сваки носланпк има буџет, свакп послаиик пма нзвештај већине н мањпие нред собом, и ја мнслнм да јо до сад свакп нрочнтао, и знаи да немам толнко унлива нп толпко моћи као какав доктор Окс, да носланнке скренем да друкчнје мисле, но што су убеђење стекли из читања н ког новог говова. но само имам да вам ставим

на знање да промислнге, у ком се стању налазп земља п у ком се стању налазн народ, који вас је бпрао, како се трошп за ово неколико година и да се тн трошковн државии инсу нлдаиас нроменули, него иду ђавољпм трагом којима н до сада. Имало је по внше послаиика, који су се дотицали мене и мога мпшљења, алп ја њима нећу сад да одговарам, него ћу иосле на свакој нартпји наћп шта је ко говорио, иа ћу кљуцкатн тога са цпфрама, бранећн моје мншљење, н за то молим Скупштину да мишљење о буџегу нрими. Министар Финансије Мих. Вујић — Господо, и ако је Скупштина већ заморена овом петодневном дебатом у начелу, која се можда више од половине своје кретала у правцу политичком, а мање од половине у правцу буџетском, ипак вас молим, да ми не замерите, што ћу, пре него што се заврши дебата, да проговорнм још неколико речи, Сматрам за дужност, да нарочито још проговорим за то, што бпх се иначе морао бојати, да приговори, које је опозиција учинила, не остану као да су истинити, и да не остане тај утисак у Нар. Скупштини онакав, као да је доисга оно онако, што су г. г посланици из опозиције казали Г. Авакумовић, приписујући ми погрешну Финансиску нолитику, навео је и то, како дуговн привремени, које је требало исплатити „Народној Банци«, нису исплаћени, и да го докаже, он рече: узмите нзвештај, узмите биланс «Прнвилеговане Народне Ванке Краљевине Србије", иа ћете се уверити, да је дуг ове годнне повећан. — Господо, кажу, да у једном Пелагићевом делу стоји ово на завршетку: (( да је ово, што је у овом делу написано допста цстинито и да је на науци основано, то је тако јасшз и очигледно као два п> га два — пет". Ову пакост учинио је г. Пелагићу некакав несташни словослагач; али за подобну пакост, коју је учинио сам себи г. Авакумовић, ја ннсам крив, јер, да је добро прочитао извештај (( Народне Банке". он би видео, да овнх 5 — 6 милиона динара, нису привремени дуг, но да је то оно, што је (( Народна Банка" уписала од.сталних дугова од жељезнице, и солског зајма. То се мене, као министра Финансије, не тиче нишга. На против, ја сам, као министар Финансија, дејствовао баш да буде шго већи упис од сталиог зајма у земљи, и успео сам, да и Нар, Банка оволико упише. Г. Авакумовнћ просго не зна кад мнсли, да је то некакав нривременн дуг, који сам ја учинио да покријем дефицнт, Сви привремени дугови код (( Нар. Банке" исплаћени су тачно у онолико, колико сам ја лане казао пред Народним Представништвом, а остао је један сгок бонова за који «Народна Банка" не жели исплату, и тоћеиостати код ње, он износи 750.000 дин. Од онога, што сам лане казао, нисам дакле ни за длаку одступио. Ово пребацивање г. Авакумовића, „основано" је дакле , као год и оно о лугрнјским лозовима. Јуче нисам имао цифара код себе, да то подробније објасним. Сад их имам пред собом и сад ћу тачно да кажем. Од 50.000 лутрнјских лозова, на које смо ми дуговали преко 3 милиона дипара, откупљено је све' а остало још само 7 300 и све је употребљено на исплату реквизиције и експропријације. Господпн Авакумовић, на завршегку свога говора, казао је још: „ено министар Фннансије учнпно је зајам од 4,000.000 динара код некога Фирстенберга. Ја ћу да исправим говор г. АвакумовиИа и да кажем, да је то тај дефицит за 1890 год., који ја баш доказујем г. Авакумовићу; то је тај деФицит на анунтету, и он ннје 4 взћ 5 милиона. Тих пет милиона, којејеБерлан за нас положио, то је показанн дефицит, који би се смањио кад би ми разрез и наплату пореза за 1891 год. већ у Јануару имали, јер би онда сва стара пореза до Апрнла ишла на одакшицу овог дефигтта. Ја сам јуче казао, да рачуни још ннсу закључени, али дефицит износи 5,000.000. Ја дакле додајем још 1,000.000 динара цифри, коју је г. Авакумовић показао. (Не 4 већ 5 мил.). (паставиће се)

О иопорни гредшш Ранко Нетровић

ШТАМНА КРАЉ. СРИСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ