Народна скупштина

СТРАНА 639

Г. Стојаи Рнбарац полемншући с г. Марком Петровићбм. који је у своме говору наиомепуо, да нма и прилнЧпо узрока за дешиератно стање и у томе, штоје нод либералном владом вођен рат 1876 — 77 године, на ге речи нопа Марка изволео је казати: да ми греба да скннемо кану, кад год поменемо оцдашњу полнтику лнбералне владе. Запста, жртвама, које су иале за слободу и једпнство српског народа у то вреие, треба д а се ноклонимо, и нико од нас ннјс нн норпцао то. На сваки начин, кад је г. Марко Нетровић хтсо да учинн нримедбу на то, он је хтео да на другн начнн учинн замерку. јер од тога доба збнља датнра се оскуднца, н после тога доба јављају се дефпцити. Али г. Рнбараи уцотребно је ту ирплику, н тражио да се ода хвала нолнтици ондашњег доба. Господо, нека нам се дозволн, да нздвојимо жртве, које су нале за слободу п независност ове земље од нолитнке тадањега времена, п да у нсто време одамо првнма дубоку пошту макар н скндањем капс; алп тако исто нека нам је дозвољено, да посумњамо у добре резултате и успехе тадање нолитнке, која је створила ново стање на балканском нолуострву. Јер, нре тога доба, мн смо нмалн за протнвнике нашега народног ослобођења н уједињења само турску царевнпу, за коју се у онште тада говорило да је трула и трошна, а данас, на нсточној сгранн пову државу Бугарску, а у Босни и Херцеговнни Аустро-Угарску. Истнна, не снорммо да је бнло н резултата, но оцену гога не бн тре бало да доиоснмо ми. којп смо овако страсно нолптнчки завађени. Нека то цене други, и на другн иачнн, јер мн не можемо о томе да говоримо ладно. Дакле о трговннском уговору г. Рибарац тврдп, да смо п мп за њ гласалн. Г. Мнка Поновпћ леио је об.јаснпо, да не само да нисмо гласалн, него н да смо говорилн протнв њега. Но то н не чинн у стварн нншта. Наиредњачка је Скупштииа тај уговор пзгласала п она је за њ одговорна. А они то и не поричу. Ош1 га бране н данас и кажу да је добар. Дакле никаквог оправданог разлога нема товаритн иама неку одговорност, кад самн нанредњацн бране тај уговор као њихово дело. Даље г. Рибарац говорио је о томе да треба да испуннмо обећања, што смо далн народу н да се очува нолнтпчкн морал у народу. Ја на ово не бнх пмао шта. да одговорпм, јер радећп овако као што радпмо, свакојако ћемо нспуннти што смо обећалн. Но он би требао да се обазре на прошлос! либералне странке. Нека се ономеле на обећања њпховог ирограма, у коме је бнло испнсаио: „народна иолнтика сиоља п слобода пзнутра," а сви знамо каква је бпла „слобода ш нутра" нод њнховом владавином. И на послетку не треба да нас упућује да мн нсиунпмо нешто, што но његовом мншљењу треба да нспуинмо, што смо обећалн. Ми знамо шта смо обећали н тежнмо да сва та обећања испуннмо, а да то хоћемо, види се н нз овога што смо до сада учнннли. Ја сам већ о одвојеном мпшлењу г. Ранка Тајсића казао, да нма уштеде на пзвеснпм позпцијама, које је и одборска већнва учннпла. Алн већпна одборска нпје могла иримнтн главну уштеду г. Ранкову на мннистарству војном. Ми ппсмо моглп нриетатн на ту уштеду нз разлога, што знамо, да ј<. буџет војнп пре Сливннце бно 14 мплиона н да је под раднкално« владом сведен на 10 мнлиона. Нрема г. Ранковој уштедп он би бпо сведен на 8 мнлиона. У садашњем времену, кад се цео свет оружа, кад би крњпли и једну нару дпнарск\ мн би учпнпли погрешку. Ми смо све.ш на 10 мил. Тражптн иак да се крњн још, сматрам, да би то било неумесно, Разуме се ја нисам могао с друговима на то да нрнстансм, а Скунштина нека цени разлоге Ранка Тајсића, јја ако су умсснп нека их прпмн. Ја сам казао ц то, да уштеде, које је г. Ранко извео, нису у стварп онолике, колике нх је он у одвојеном мишљењу извео. Он је узео уштеду на војном буџету п на другпм нозицпјама. Он је то учнано на овај начин. Он брпше чиновничка места. Таква уштеда, господо, нпје стварна. Тн избрпсанн чиновницп оиет би нали на терет нензпја, п стварна уштеда била бн свега 20—30 °ј о . Главна уштеда његова јесте на бупету мпнпстарства војног. Ја сам навео разлоге, са којих ннемо могли прнстати иа ту уштеду.

Међутпм он пма још неких иовећнх уштеда, а такве је уштеде нарочито правпо на нозицнјама у општем буџегу. На ирплику кредпт на ванредне потребе он је избрпсао са свим. Вп знате, да н једиа приватпа кућа неможеда предвидн све нотребе, које се у гоку годнне јаве, и да их оиг, увек пма у внду. Једна општнна сгавља у свом буџету нзвесну цпфру на гу цељ. а г. Рапко не да то једној државн. И онштпне у своје буџете мећу ванредне кредите. Разуме се да ни држава не м">же да предвпдп све што се у годпни може да догодп, и за го се обпчно н ставља сума на ванредне трошкове. А, да то н није стављено у буџет, да на случај настуин потреба, да нешто мора да се нотрошп, ии једна влада не бп смела да иропустп учннити таЈ издатак; с тога треба п мора да га учинн, и мн га носле накнадно одобрзвамо. Може, дакле, н да се не стави ова сума у буџет, али кад настуни случај да се по неки ванреднн нздатак мора учинити, он се п учннн. Према томе, такве уштеде су замишљене, оне ннсу стварне. У оиште, одвојено мишљење г. Ранка Тајспћа ннје у ствари онако, како је нзведеио; у стварн нпје оно.шка уштеда колпку он даје. Ирн свем том шгоје он дао доста труда, пнак пије могао да наведе онолнку уштеду колнку је хтео; јер, кад би се усво.јило његово мишљење, многп пови кредити моралн бн да се одобравају. Да се дакле баш н па тај начпн, какав он казује, пристунн штедњп, опет не може да се уштеди онолнко колпко у буџету има дефмцита. С тога миелнм да је мпшљење Ранково у толнко неоправдано, што се с једие стране њпме не иостизава оно што хоће да се посгигне, а с друге страие што оно на много места чини шгедњу где ми ниемо чинили, због тога да се не бн крњили државии ннтересн. Доћн ће најзад на нретрес свака иознцпја, па ћете видети колпка је разлпка пзмеђу нас. Ои стојп на засебном гледншту, ои каже: впдим велпки дефицит, народ је иреонтерећен иорезом, морамо онда да штедимо, иа ма где бнло. Мп смо међутим стојалн на другом гледншгу, па кажемо: оно што је држави неонходно нужно за онстанак, ми ћемо да дамо, а ако се дефнцнт ие може иокрнтн уштедама, оида морамо иаћп ма каква начпиа да то учпнпмо. Дакле ми се разликујемо у томе што Ранко хоће штедњу, па ма оиа донела п каквнх незгода; ми иак кажемо: хоћемо разумиу и иамегну штедњу, па ако дефицит не можемо њпме да нокријемо, онда морамо тражнтн начнна да то ма од куд учинимо. Раико је бранно своје глодиште онако, како је за добро сматрао. Ја иемам нпшта нротиву његовог говора да нриметнм п могу да се не слажем с његовпм гледиштем, али не могу да му замерпм за то што он пма досга заслуга за странку која сачнњава скуиштпнску већнпу. Ои је дуго година радио на евоју руку, док мн нпсмо дошли да га поможемо. Сад хоће да буде себн доследаи, да буде доследаи своме раду и раинјнм сзојнм нредлозпма, које је чинно прз него што је иаш програм нзрађен, и док није радпкална сгранка постојала као нолптичка странка. Дакле он има у неколико права шго тако ради, јер је ангажован пз ранпјнх времена. иа као човек водп рачува о своме имену и раду. Мп најзад не морамо да оудемо сувнше луксуони, алн само не треба да будемо сувншне тврдице, јер то може да нас стане сувише скупо. Г. Данпло Јовановпћ такође је говорпо иротпву буџета. Он је члаи ове партије, која сачињава већпну и велн како је мпслпо и надао се да се народу могу скннутп дације, н за го, вели, не може да нрпмп буџег. Ја, госнодо, кад сам нолагао на Скупштину, а и ире тога. знао сам да се, према стварним расходнма, који се морају чинитп, ако хоћемо да држава опстане, н ирема изворима ирнхода, којпма држава раснолаже, знао сам да се дације не могу смањити. Ако је г. Данило иошао с тога мишљења, оида се оп иреварно, онда је он рђав политичар. Ако је морао да унотреби и такве разлоге да бн добпо народно новерење, поверење својпх бнрача, онда се није послужио добрпм и донуштеиим среством. Као добар иолитнчар он је свакојако позиавао фактпчио финанцнско стање наше земље; бпо је н у Нишу у Скуиштнни, и у Великој Скупштини; п као такав нратио је стање наше земље, и свакоЈако је онда знао колики су наши државии