Народна скупштина

СТРАНА 637

Ако се дакле узимље квалнфикација службена, онда иризнајем да либерала има у том погледу већина; но ако се узме са друге стране, на нр. са стране стручие сиреме, ту би они остали у незнатној мањнии, па н ако их данас нма више и у служби и у нензвји. Сетнте се, госиодо, учитсља, ирофесора, техничара и лекара, па ћете се уверити да ја тврдим онО, што стоји у истинн. То је доказ да не стоји у истини тврђење, да су се радикали моралн нослужнти механџијама и т. д., ге да створе чнновништво. Не стоји ни то, да само радикали имају иотребу да уклањају своје иолитичке противнике са важнијих места, него го сте чинили и ви и напредњаци н сви други, којн су владали бајаги без иартијске боје, а то је у осталом у великој мери ц оиравдано у земљама уставним н иарламентарним. Најпосле да бн се доказала несиособност чиноваика и» радикалне страике иа иосредно и ово, која их нема боље у својој средини, вавођена су од стране г. либерала само рђави црнмери у раднкалној странци. Кад је њима било угодно да то чиве, нека ми дозволе да н ја наведем један случај из мога краја из округа иожаревачког. Тамо је бно један зликовац, који је 10 година чпнио зла, и пошто јс толнка чуда починпо прешао у суседан крајинскп округ п тамо је провео мирно остатак свога века, н оставио завешгање својпм наследницима. „Оштро„ око либералне полиције по овоме прнмеру као да нпје догледало даље ван округа ; мањ ако какав њихов богослов не би доказао да су пустили човека да проведе остатак својпх дана и „у посту п покајању", — у шта бар ја не бих веровао. У колнко су давашњи наши ноаицајци, па ма они били раније п механџије, бољи од својпх либералних претходннка, мислнм да је сваком увнђавно , јер је то до сад могао сваки сам да опазн. Најзад вн, госнодо, који нам иребацујете да смо младе и сиособне људе ставилп у иензнју , нмајте на уму и то,да смо ми морали да чннпмо избор у људима, који ће нас иотиомоћи у духу и иравцу садањег система. Ви знате да партија радикална није дошла на земаљску управу ничијом милошћу — она је дошла оннм путем, којим се у нарламетарнпм земљама долазп на управу, путем поверења народног, и кад је већ на управи, она мора да влада по програму своме, ио прпнциннма, које сматра да су кориснн по интересе земље. На част њену може се рећи, да се је она нздвојила од осталих владавива тпме , што је ио ирњшчан део свог ирограма остварила. Опшгинска самоунрава, која није могла да се утврди вн под једном владавином, она се утврђује и Ја велнм да ће се може бити дешаватн и ногрешака на нзвесним местима, верујем да ће је противницн хтетн рђаво да свате и тумаче, алн верујем и то, да и ако се она буде правилно изводила, ако се буде дало прилика и времена, да се с њим упозна и спрпјатељи, да ће она бпти од користи народу. А да се свс то нзврши , да се закон о самоуправи уведе у живот како треба, нужно Је да се има људи, који ће да контролишу, оба вештавају н потпомажу, да се установа утврдп. Ја имам примера да је било случајева оваквих. Сељаци се сиоречкају око избора : жале се капетану и он у меето да објасни људима ствар и да их упути на правилан рад, он начини читаву гун гулу н објасни, да је томе што су неки људи иоапшени, крива оиштинска самоуправа! Какав цинизам. И кад дакле и према нашем програму и према новом Уставу пмају да се врше од стране партије н владе, као њеног представника толике реформе, онда нптам вас, господо, да ли бисте вп за то тражили људе из редова ваших нротпвника, којн ће вам све мпсли и захтеве наопако схватати, објашњаватн ц вршигн или бисте их тражнли у реду оних људи, који су и сами задахнути нотребом тих рефорама? Наравно да их не бисте тражилн међу ирвпма, јер би били кадрн да вам накараде и оскрнаве код народа најбоље и најилеменитије мнсли.

До сад јс то н било ва*да нравнло, да влада за остварен.е својнх намера тражи савесно и одано чиновннштво, па се не сме нребацнватн што то и ова влада чини. Кад мн имамо право, да тражнмо од ње , да осгварује оно шго је по мњењу данашње скупштинске већине нотребно, онда јој морамо оставпти право, да уклони и иензонује еве чиновнике, којима је служба партпји иреча од службе државн. Иа и прп свем том што тако мислим н што се с партиског гледпшта, а и са вашег ранијеграда, господо из опозицнје , да оиравдатп, влада није приступнла томе, за наргпзане чиновнике ногибаоном чишћењу , јер иризнати морате да и данас нма у држа.вној служби внше људи, којн симпатишу оиозицијп него данашњој владавпнп. 0 овој замерци опозицнје, морао сам да говорим оншнрније, јер онаје готово од свију протнвника додирнута. I Да пођемо даље. Што се тиче дефицига ов је овде произвољпо тумачен; како је ко хтео онако је и говорио. Првн говорннк рачунао I га је на 16,000.000 динара, некн су га спусгплп до 6, неки до 8, како се ком хтело, онако је говорно; колнко је ко мпловао, толико је и тврдио да дефицпта има, то је прпзнао н министар финанснје, то сведочи и сам буџет, којн имате пред собом и то се види на крају државних расхода, где се каже: за изравнање треба толико и толико. Но за вас нпје довољио што је у буџету речено, него и у цпфрама налазите ирпкрнвеног дефпцита. Господо, буџет се нрави на основу претпоставака и овда сваки може да га тумачи како хоће. Ту се не могу датп позитивни доказп, нити можемо тврдпти поуздано да је ово нстина, што је написано, нити пак да је нстина оно што сте вн казали. Приходи нису иознтивнп, о њнма може да се сумњичн како се год хоће, но баш н да стоји да нма дефицита како ви кажете, треба да се он иокрије. Влада је бнла дужна да нађе начнна како да се ои иокрнје, но она, велнте, ннје то учпнила. Па ја, носле тродневне дебате о буџету, нисам чуо ни један предлог ни од госиоде нз опозпције како би се покрио дефицпт, а да се не ударе намети на народ. Говоршш су у опште махом да то треба учппити уштедама н на завршетку кажу да се буџет вратп у одбор, да он учнни уштеде такве, како ће се дефицит моћи уклонити. Буџетскн одбор је ирегледао буџег, нрегледао га је скоро 3 месеца ц одбор је учинпо све могуће уштеде. Можда је остала која I познција, на којој се може да учинп још какве ситне уштеде без штете по државне ингересе. Скупштина ће то нретресаги и по могућству чпннги н оно. Но да се ушгеди 6,000.000 у најмању руку, као што су се нека господа изразила, те да се дефицит уклони, то мцслнм да нн сама госнода нз опозиције не верују. Јер шта је могао и шта може одбор да уради више у буџету ? Да расматра установе, оваке како су законом регулнсане; да смањује број чиновника ио надлештвима? То одбор није хтео да ради, јер му то није нп задатак. И када би се одбор у то упуштао, онда би требало да радц можда неколико тодина. На пр. има 7 министарстава н кад би њих са њиховим надлештвима буџетски одбор разматрао и претресао, да ли у сваком надлеииву треба да има онолики број чиновнцка, колико постоји сада, требало би му да ради годину, па ипак не бп бпо готов с послом. У осталом то је ствар специјалних закона, којим се нзвесне установе установљавају и кад се ти закони праве, онда треба гледатп: колико једно миннстарство треба да нма чиновника. Кад је дошао буџет у буџетскп одбор, ми смо пмалн да видцмо: да ли су сви издаци основанц на закону, то смо проконтролисали, и ирема томе учинплн смо штедњу, гди се то могло да учинп. Речено је овде да је влада требала да ирпиреми иреображај целокупне државне адмнннстрацнје. Мислим, да ће доћи време кад ће то моратн да се нзвршн, али ја држим, да после оволиких рефорама које смо нзвршнлн,да је неоаравдан нре-