Народна скупштина

СТРАНА 661

Известилад прочита партију : III о таксама. Потпредседник — Ко је за то, да се примп нека седи, ко је противан нека устане ? (Сви седеЧ Огдашујем да је Скупштина усвојила III партију. Известилац прочита партију : IV о државној нривреди. Тривун Милојевић — У позицији , ( државних прихода'' под бр. 5 требало би изоставити реч а и мостова«, јер чини мп се, да има неколико предлога, да се укине скеларина од људи, који нуждом преком туда пролазе, а не од беса по бањама сграним, и с тога би треба .10 то да се избрише. Милија Миловановић — Овде код ових позиција веома је нозгодно казати о добитку овога новца в од интереса и добити на новцу". Ми идемо за тим, да донесемо нов закон о порези, који ће систему пореску да измени, и држим да варош Београд са овим законом, који чини промет са 100 милијуна динара заједно са оним, који дају улог на обезбеђење живота, има чини ми се 120 мил. дин. Мени се чини, да ће без свих државних дугова бити и ту један приход, који ће да припомогне да наш буџет са оволиким дефицитом олакша. Дакле иемогуће је сад о овим цифрама говорнти, за то што имамо да донесемо измене у закону о поречи. Потпредседник — Стављам на гласање. Ко је за то да се предложени прнход од државне привреде усвоји, нека седи, а ко је противан нека устане? (Већина седи). Оглашујем да је Скупшгина усвојила предложени прикод. Известилац прочнта паргију : V управа Фондова (ст. 7). Потпредседник — Став.љам на гласање приход управе Фошова. Ко је за то да се предложени приход усвоји нека седи, ко је противан нека устане ? (Сви седе). Оглашујем да је предложени приход Скупштина усвојила. Известилац прочита партију : VI разни приходи. Потпредседник — Стављам на гласање партију разних прихода: Ко је за то да се предложени приход прими нека седи, ко је противан нека устане? (Сви седе). Оглашујем да је Скупштина усвојила предложени приход. Известилац — Ја мислим, да ову последњу позицију — за изравнање — треба оставити за онда, кад се пређу специјални буџети, па ће се видети колико не достаје, а сад да пређем даље. (Прочита даљу позицију под насловом I годишњина бр. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11 II 12). Известилац ирочита пројект буџета управе државних дугова (стр. 10 — 13). Јоксим Павловић — Еао што видите, овде за аграрнп зајам даје се годишња отилата 592425 динара. Овај је зајам учињен за одужење земљишта, које је дато новоослобођешш крајевима на отплату и они треба то да отплаћују, јер ио закону они морају да отплаћују пнтерес на то земљиште: међутим овде у расходу државнпх дугова има пола милиопа динара. Но ја виднм да овде нема никаквога прихода, да се од људи из тих крајева наплаћује на то земљиште. Питам г. известиоца да мп одговори, да ли се што од ових људн пз новоослобођеннх врајева наилаћује на име тога зајма за отилату земљишта ? Богосав Поповић — Што је казао г. предговорнпк, то нраво има. Тамо у новоослобођенпм крајевима већина су задужени за земљишта, која дугују нашој држави , али има их много да би могли да плате тај зајам, али нм то нпао не тражн. По старом закону бнло је да иедесет кућа, кад се сложе, морају да плате своје земљиште па да добију тапнју, јер су јемствовали један за другог, један за све, сви за једног, на докле сви не илате не могу се убаштпнити. Лањске године нак учињена је у томе закону једна измена, а и многп су желели то,даплате свој део те да се убаштине што пре. Према томе ја мислим да влада треба да нареди да сваки, који може да илати свој дуг, да му се новац ирими и убаштинн т. ј. да му изда таипју на свој део земље што је платио. Јован Милић— Еад је реч о овоме, онда ћу н ја да проговорим неколико речи. Пон Богосав ннје добро разумео ову ствар. По иређашњем закону за ово земљпште дуговали су један

за све п свн за једнога, п онда они, који су нмали новаца да одмах тате нпсу смели ди плате, задржалп су свој новац и тако ностали су дужници државни. Ми смо донели један закоп, да може свакн, који има новаца да платл, иека свој дуг плати н да се убаштинн. По пошто та земљншта нису још иремерена, те да се зпа колнко ко дугује , то тражим , да се ова земљншта премере, иа да сваки плати своје. Тако ствар стоји. Младен Живковић — Не стоји тако, као што каже поа Богосав, него стоји , да је пређе ио старом закону било: да један одговара за све а свн за једнога , као шго то добро рече Балнчевац. Лањске је године решено код чл. 5-ог закоиа о аграрном зајму, да онај који може да нлати, нека платн и нека се убаштнни. Но на томе није нншта до сад рађзно. Сад је мнннстар фннансије сиремиоједан пројект, којн мислпм, да ће кроз који дан доћи иред Скуиштину, и коме се ми радујемо, п > коме ће они ночетн то плаћање , па кад иснлате, онда да се оснгурају н убаштине. Известилац Риста Поповић — Позицнја ова, а нарочато о приходима о аграрном зајму, у буџегу не стојн, и го је врло добро казао Јоксим Павловић. Нарочнге позпцијс дакле нема, а има иознције расхода. а то за то, што је аграрнн зајам учнњен н што се иора да нлаћа нзвесна огплата годпшње. Зашго нак није ушла, то је с тога што није још расправљен однос државе са грађаннма којп су тај зајам добилн. И с тога треба да се учине неке измене у закону, јер је закон незгодан , тако , да се није могло ни да огнлаћује на време. Не стоји , дакле , да се не нанлаћује. И ако се не наплаћује, опет овде има рубрика , које су овде стављене, да ће се то у будуће наплаћиватн а то ће ући овде , што се каже на ненредвиђене нриходе п т. д. Истина н за то нарочите рубрике нема, а нема за то , што ће се у томе закону учннити неке пзмене, које ће дагн могућности да се нзврше наилате тога зајма. Потпредседник — Претресје свршен. Сгављам на гласање: ко је за го, да се примн предлог буџета управе државних дугова нека седи, ко је нротиван нека устаие ? (Сви седе). Оглашујем да је Саупштина усвојила буџег унраве државних дугова. Известилац чнта буџет расхода Државног Савета. (Прилог 5 сгр. 16 н 17). За тпм прочита извеш1ај одборскп у чему је учињена ушгеда на буџет Држав. Савета, (Прилог 9 ст. 19). Јован Николић — Прошле године у ванредној Народној Скупштпнн вотиран је један закон о платама п положајима чланова Државног Савета; међутпм у нрнмедби овога буџста види се, да неки чланови Државног Савета ннсу нримали нлате нрошле године ио томе закону, него су узималн више ио старом закону. Закон је њнхове плате иредвидео на 8500 дин. годишње, а они су узели но 10104 дин. за прошлу годнну, а то је внше, него што пм овај закон даје. Према томе, ја мпслим, да свн они чланови Државног Савета, који су узелн впше него шго по закону нмају, да тај впшак треба да врате државној касн, илп да нм се урачуна тај вишак и да им се одбпје од нлате за ндућу годину. Можда су се саветннци нозивали на нека уставна стечена нрава, као што то чини већина чиновника , да они имају нека уставна стечена права. Господо, када је прошле године ванредна Скунштнна, на основу члана 141 и 203 Устава, извршила нов нзбор Државног Савета, од онога часа сви чланови Државног Савета изгубнлн су своје старе положаје и нресгалп су бпти савегницп, у нсто време изгубилн су и своје старе илате, које су по старом закону нмалн од 10104 дпнара годншње, а онн иак старн саветници, који су на основу новог закона нзбором дошли наново у Савет онп треба да примају плату по новом закону од 8500 динара годишње. С тога ја мислим, да би требало да усвојимо мпшљење одвојено г. Ранка Тајспћа. Но само поред оне његове ушгеде од 9021 дин. требало би уштедитн још 600 днн. те тако да изнесе целокупна сума уштеде 9624 дин. и онда треба свима саветницнма да остане илата једнака од 8500 дин. годишње.