Народна скупштина

СТРАНА 662

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Оида би на 16 саветника за ову годпну било плате, коЈа би укупно нзноснла суму 136000 динара, а не 145624 данар.а, као што је у ироЈекту буџета. Ранко Тајсић — Ја н овде, господо, имам одвојено шппљење, од куд сам овде могао уштедити, а код чланова, којп су ималн стару нлату. Да вам кажем на чему сам базнрао то моје мишљење. Ја сам, господо, ирегледао стенографске белешке од нрошле гедине, које су на свакп начпн меродавне за право тумачење једног закона, н нашао сам, да је н на првом н на другом чнтању, закон о Државном Савету примљен као нов закон о аоложају државних саветника и њиховим илатама, н да су они нзабранн на једном закону, којп је био ире њих утврђеи. Новп закон о положају државних саветш1ка н њнховим илатама утврђен је 15 фебруара. на пошто у закону ннје било нрелазннх наређења, — ннје стојало, <)а закон овај стуиа. у живот иосле Краљевог иотииса, него је остала нразнина, те се разуме онда, да је закон без ирелазног ваређења, и он ступа у жнвот носле једпог месеца дана. Сагетнпци су указом утврђенн носле месец данаа то је 16 нлп 17 Марта. Према томе онда се има разуметп овако: да је овај закои постао својим законнм иутем н да су поново бнранн не само саветници, који су већ билн у гом положају, него н онн, којн нису бнли чниоввици а нмалн су квалификацнју. Иа како су илате новим законом одређене п за оне, којн су бпли саветници, то, ако су ионова нзабранн, оии нрестају бнтн саветннци по старом закоиу, него само ио новом закону, а то је да имају плату од 8.500 днн. Ја ннсам правник, алп ако бн се неко хватао за нека стечена ранпја нрава, ја разумем, да мн не бн моглн на ирилику одузетп нраво пензије, то је стечено ираво. Али, кад се једаи саветнпк но новом Уставу и новом закону о саветннцима поново бира, он, ако се ирима за саветнпка, мора ирнстати на ону илату, која је новнм законом угврђена. Да је се хтело разуметн, да саветницн могу пмати ону плату, коју су нмали, нпје ништа сметало. да се и у овоме закону у нрелазном наређењу каже, као што стоји то у прелазном наређењу у закону о црквеннм властима. У томе закону о црквеннм властнма стојн: архпјеннскон Србије н епископ жичкн задржавају плагу, и да нм се она рачуна 10 хиљ. динара а остало као додатак. Овнм чланом, који сам нрочитао из закона, о црквеннм властима, хоћу да кажем, да, ако се је хтело разуметн н за саветннке, да могу иматн стару плату, нпје ништа сметало, да се и у закону о саветннцима то каже у прелазном наређењу. Алн тога у овоме закону нема, н кад нема, онда не може разуметн, да закон може важнти друкчпје за саветннке, него тако, да важи, како за савегнике којн су ире бнли, тако п за оне, којн су први пут сад пзабранп. Наравно, да је стојало до воље свакоме саветнику, који је бпо саветник, хоће лн да се прнмп илн не. Аи! кад се он већ прнми избора, он је дужан да служн но утврђеној плати, по новом закону о саветннцпма, а неће ли да служп, онда, наравно, не може му се пензпја кратитн. Ко мисли, да се нлате оним саветннцима, који су поново пзабранп, не могу једнпм законом да одузму, ја ћу да наведем један прнмер. Вн знате, госнодо, да је прво постојао закон, да грађанн нлаћају порез дукат н цванцик, иа је оборен тај закон; нзншао је други закон да порез буде три талпра, иа је п тај закон оборен, другнм новнм законом изашао порез много већн, па закон о протоЈ"ереЈ 'има за печате по 8 гр. н таквпх примера има мпого, и после новог закона о норезп ннје смео народ да каже: ја протествујем нротнв тога, тн одузимаш п крњнш моја стечена права, ја хоћу да плаћам порез по старом закону. Кад бн то могло бнти, онда нико не би могао променитп закон. Према томе, господо, ја новн закон о саветницнма разумем тако, да сви саветннци служе за ону пл &ту, која је законом одређена, И тако, на основу овога мога мпшљења, ја држим да треба да нмају плату саветници 8.500 дпнара, како они, којн ире ннсу билн саветници, тако и они, који су били саветници, а неће ли, онда наравно мора им се дати иензнја. Известидац Риста Поповић, — И лане, кад је закоп о платама државних саветнпка био на претресу у финанспскозЈ

одбору, мн смо о њемудоста размишљалн. И ове годнне, кад је решавано ово питање, ми смо о њему размпшљали да ли је могуће изједначнтп саветинке. И онда кад је закон стварап, п сад кад- смо о томе размишљалн, ннсмо могли да се сложимо са гледпштем, које је пзнео г. Ранко Тајспћ. Нпсмо" се могли сложнтн с тога, што се тпме јаспо иротпвн чл. 36 Устава, где се каже: (чпта) „закон нзма повратне снле па штету нрава стечеипх ранпјнм законпма". Госн. Тајсићкаже: па Државнп Савет је реформнсан, прекројен и према томе његови члаиовн нису били саветннцп; па кад су ионова изабранн стојало нм је до воље да се нрнме нлп не прнме. Установа санета ирекројена је, којп су пре билп саветпици ти су разрешенп п моглп су се понова иоставптп, а могли су се н не поставитп. Влада је могла да их по старом Усгаку пензпонпше; тада оин ппсу ималп ову самосталпост, коју сад нмају. Опп нпсу бнлп иезноноваии него разрешенн п кад су понова пзабранн да су реклн, не ћемо да-служнмо за 8.500 днн. Ја питам г. Тајсића шга бн онда било? Кад један човек неће да вршп дужпсст, на коју се познва п уиућује и он онда нрестаје бпти чииовник, а међутпм не би пмао права нн на пензију. Г. Тајспћ казке: нека му се да пензнја. Леио алн за што онп нису иензпоновани онда, кад су разрешени, него ослањајућн се на Устав ирпмили п нове дужностн. Да пм се рекло пе можеге иматп 10.000 днн. плате, они се можда не бп ни прим&ли. Кад би се пошло тнм пугем, којп иредлаже г. Тајспћ, онда иа тај начин можемо редуцпратн све плате чиновинчке; можемо да измењамо све устаиове п нолпцнске и иросветне, и судске н финанснске, све у опште да пзменпмо иа да кажемо: пре сте имали нлату но овом закону а сад ћете имати овакве плате. Тада би дошао у пнтање п овај члан Устава, који утврђује да се ранпјим законима стечена права не могу крњитн. У осталом и кад бн доне.ш таково решење, оно би било нлузорно, јер нп једиа влада не бн могла да га извршн, пошто бп се оно коснло са Уставом. Исто тако овај члан Устава гарантује и свима нама грађанима наи1у нриватну својину. Ако га у овој стварн доведемо у сумњу, онда шта може сутра са нама битп. Овај члан Устава гарантује не само чпновнпцима њнхове плаге, него н пама нашу сопствену пмаовину. Доведемо лн њега у сумњу, довелн смо своју својину у сумњу. Дакле не ради чпповннка, него радн опште безбедности не бнх могао нпкад да допустпм, да се овај члан доведе у сумњу, тнме.што би се усвојило оно, што Ранко хоће. С тога одбор нпје ни улазпо у ово питање, а изјављујем да ниједна влада не бн могла да нзврши решење донесено у том смислу. Милија Миловановић — Ја, господо, као и већина говорника мислим, да на сваки начпн ми не можемо да крњимо један закон. Као што се зна Савет је једна установа, против које сам ја вазда викао и сматрао да је непотребна, алн нов Устав, којп смо нримпли, он је ову установу наново ожпвео. Мн смо онда тражнлн пута п начпна, како ћемо да регулпшемо плате и носао те установе, што се зове Државнн Савет, и тражећн пута и начина нашлн смо, да дамо Савегу неке иослове, које ће да врши и за те нослове закон је на основу Устава регулнсао њнхове платетако, да илата једнога саветннка не може битн већа од 8.500 дпн. Кад је Скунштпиа донела тај закон, ннко није могао ни да мисли, да неко од саветника може но ранијнм својим иривилегпјама плп но некнм ранијпм законима, који с.у новим законом укинутн, да може примати впше плате, но што је новим законом регулисано и | на којн је закон он нрнстао тиме, што је постао понова са^ ветник. Каже се : иа није им речено. Ја не разумем како им није речено; зар се земаљскн законн не објављују; зар један чиновннк, кад се ирнма да вршп државну службу, не зна услове ио којима се ирпма? Сгари закон вреди но томе, што њихова стара ирава не могу да се укину, алн нова вреде но новом закону. Право је рекао Ранко: Кад би мн иристалн на то, да старнм саветницима дајемо стару плату, онда бн Скупштина и рекла: стари саветннци, којн се нонова у Савет прпмају, онп пмају своје старе илате, а кад то нпје речено, онда значп да по овом закону могу иматн само ове плате а а не старс. На свакн начнн онн, који су, осннвајући се на силу старога закона, узнмали више но што пм је ирипадало