Народна скупштина

58 САСТАНАК — 6 ФЕБРУАРА

СТРАНА 663

плате, они требају и да врате а од сада да примају пнолнко, колико је законом иредвпђено. Каже се: неће ирисгагн да служе, — ако неће нека иду кућн. Могу ли ја момка мога да иатерам да ме служн за 50 дук., ако ме је ире служио за 100? Ако ћутећи прнстане на 50, он иосле не може да тражи 100 дук. Тај исти случаЈ мора да стојн овде, овде нема претиоставке, овде је закон чист н јасан тако, да га иико ие може да иобије. Сгвар је јасна да ниједан саветник, био он старп пли нов, не може иматн већу плагу од 8.500 днн., и ја мислим да ће Народна Скупшгина тако и да реши. Мислим да је сваки дужан, да се држп онога уакона, који је Скуиштипа донела, најиосле ко је тај што гумачн закон ? То је Народно Представништо; како их оно иротумачи тако п остају, иа бпло то ираво илц криво. Да лп је ираво нли крпво, што смо ми пре неки дан укннули сеоске дућане. Зар тн људи нису нмали неко прзво, али ми смо казали да државна нотреба то захтева. Њихова стечена права, дакле, моглн смо да вређамо, а кад је дошло на државне саветнике, не можемо. Била бп бесмпслица, када би се могао да нрема једноме грађанину примењује овако, а ирема другом опако. Дакле ја сам за то, да плаге саветницима не могу бити веће од 8 .500 динара и да сваки од н>их нрнма нлату ио новом закону. Известилац Риста Поповић — Само две грн речи да одговорим г. Милији Мпловановићу. Ои је неко.шко иутаказао, кад донесемо закон мн морамо према њему да се управљамо. Нико то не сиорп. Све што се у будуће радп, раднће ее ио овом закону. Што је неко раиије постављен и што је стекао ираво на већу плату, вп му је сад не можете одузети. Н- чр. ми пмамо закон како потврђујемо таиије. Сад ако би се донео закон, да се рецимо таипје иотврђују још н код министра уаутрашњих дела, н да оиај, који ннје тако таиију потврдно иеће бптп спгураи, што је таипју иотврдно по старом затону. Тај би закон могао да доведе у иигање личну својнну. Не можете ви ннком иоништити оио, шго Је на основу сгарог закона стекао. Кад се донесе иов закон, он као што рекох, важи само за у будуће, а сно штоје утврђено нређашњим з&коиом, оно остаје у својој важиости. Кад не би тако бпло, оида бп једног дина могло доћп у нптање н Мплпјино н моје, н другог н т.ећег имање. Овај члан, хтелн не хтели, мора остати овакав, Министар просвете Андра Никодић — Госиодо, ја ћу у мало речи казати како о овој ствари мис.шм, а у тнм ће бнтп исказаио како о овој стварп мислп влада. Пптање се не иоказује нпкако као финансијеко — новчано — као питање уштеде. То се иптање овим не може да прниише ни ио оној малој колнчпни уштеде, која би овде изнела свега 9.000 динара. То се с друче стране не може да прнпише овом нитању нц но иоследицама, које могу да буду, јер у коливо бн оваквим мпшљењем дошло се дотле, да етарп саветннцп нотраже нензпју а ио Уставу морају бити новп ностављени, у толико би не само не уштедили, него бн се ј< ш изложили и новнм трошковима. Д1нас, ово остаје само као нитање законитоетп. Ту би се и ја сложпо с г. Милијом, да је ствар јасна и чнста, само на другн начин, а ие као шго .је он рекао. Мислпм, да је ствар јасна н чиста, да законп могу да заповедају од данас за сутра, дакле у напред. Нов је закон, етварајућп нове положаје, одредио и нове плате од 8.500 динара, али није могао н старе нлате у нстима да одузме. Да се сгечена ирава не смеју вређатн, то је нсказано у Усгаву, којн каже: ж Закон нема иовратне спле на шгету права стечених ранијим законом" (Чл. 36). Сматрајући ово питањс као иитање чпсте законитости, ја држим да се оно пма расправнти без обзира на иитање о уште\п, тим ире, што и ико би смо добнли 9.000 динара, то није нншта, јер би толико а и више изгубилн иовнм ионављањем. Ја мнслим, да ако јеово иитање законнтостн, Скунштина мора да буде најосетљнвија у гом ингању, јер нико није то-

лико обвезан да чува законитост, да буде осетљив у иптањима законнтости, колико Народна Скупштина. Ја вас молпм, да у овоме погледу схватито ово интање и да га решиге као ппгање законнтостн. Тога ради ја сам иротпваи предлогу, који је изнео посланик г. Јован Николић. Држим, да не може друкчије нн битп, него као шго је иредложено, п са којпм се иредлогом сложила н одборска већнна. Јован Милић — Баличевац — Ја, госнодо, кад год сам дао своју заклетву, ја сам знао зашто је дајем и ннкога нећу молитн, да ми што ноклоин. Ја мнслпм, да овде нема десет носланика, којн нису били лањске годпне у Скуиштинн, кад смо донели закон, да савегници нримају ио 8.500 динара плате, ми смо тај закон донелп а сада хоћемо да га ноново поричемо, а ја го никако нећу. Ако хоћем > да саветиици имају по 10.000 динара алате, онда греба ионишгпти досаињл закон.Да није донесен закон на врага нек иде, алн кадједоиесеи закон, нек буде тако п ја ћу да гласам да еаветинци имају 8.500 дпнара плате. Атанасије Вучковић — Госнодо, у овоме малом, снтном нитању, но својој вредностн олнчава се једна сгвар, а то је правда, законпгост у земљп. Ја мис.шм, господо, да раднкална странка, која је вечито раговала н усгајдла иротпв незаконнтостп, не сме дозволнтн, да се незаконптост вршн иигде, иа ма се то тнцало и врло ситне ствари. Ја мислим , да ако само тако будемо радплн, да не дамо маха самовољп н ћефовнма, не само ирнвагних личиосгп, него н државних, и само тако ако будемо раднли, моћи ћемо постнћи ону леиу цељ, за коју смо се борилп, и да ћемо се тако моћи развнти како греба. Ми смо, господо, млад народ. Ви знате, да је бпло код нас времеаа, када су се државнп чпновници иостављали по вољи владара. По својој вољп, он их је постављао и смењнвао, алн п овн су нак ио својој вољи радили; н. пр. у време кнеза Милоша, чиновнпци у иојединим крајевнма раднлн су шта су хтели. Има мпого прнча, које су нам остале нз тога времена, и оне нас просто доводе до чуђења. На прнлику ирича се, да је једаи чиновннк у Ресави овако купио норез : наилаћивао је од народа колико је хтео и доносио је у касу колико је хтео. Ја сам слушао као дете за Татар Богдана, да иа једној етрани нспече теле или јагње, н то печење, држећи у рукама једе, иа зова с друге стране Мораве рибаре да га превезу, али их ие зове речпма; као шго се људи зову. него пх зове са најиогрдинјим речима и вели: морате да раднте што год кажем — мн смо власт. Еле, госиодо, то је време иолагано ирошло; п мн смо стуни.ш на такозванн легалнн пут. Држава, госнодо, није нрпватна лгмност, вп знате, гоје највећа чињеница, шго је нма у једнои друшгву. Иотребе државне, господо, не могу се сравњ 1ватн са нотребама нривагних. До душе има нечега, што је истоветно у овнма, али но својој велнчпни приватне се потребе не могу мернтп са државнпм. Еле, усљед тпх великих и разннх потреба, држави су потребнн људи, којп су зналци пзвесие струке, н којн ће држави пзвесне потребе да задовоље. Али, господо, лица, која су у државној служби, нису оно нсто, што и лпца у ирнвагној служби. На ир. када неко служп у приватиој службп, он не мпслп да у овој оегане вечптп слуга, но гледа данас сутра, да н сам буде газда, господгр, а кад је у државиој службп, он вечпто, од иочетка до свршетка остаје чнновннк, за ову се иоследњу људи ц спремају и целу младост проведу у школн. Овакп људн заиста, госиодо, треба да се иаграде, да могу да живе. Госиодо, тако у сувремеиоме друшгву мора и да буде, свакп мора да се сиреми за извесган посао. Који свршц меднцнну или права, не може битп мајстор илн трговац, н када бп иочео да раш грговину, он би наравно брзо остао иа сокаку. Али, кад такве људе, који су снремни у извесноЈ сгруци, аојн су држави иотребнн, држава узнма да јој служе, она не може казати, данас ми треба:н а сутра не. Држава мора да буде еигурна у свомс раду н кад узима једног човека да јој