Народна скупштина

58 САСТАНАК - 6 ФЕБРУАРА

СТРАНА 671

мена да началника нема, Исто тако у закону етоји, да сваки округ нма свога началника, иа ево округ ваљевскп нема окр. началннка скоро 9 месеци, него његову дужност врши неко други. Дакле, по закону о Државном Савету, то не мора да буде; али може се у крајњем случаЈу према великоме послу одредити н овај други секретар. Понова тврднм дакле, да то не мора да буде. Г. Душманнћ даље вели : како садашњи савегници врше двојаку дужност: и иисарску н референтску. Па ја не знам како би саветннцп н решавалн иравилно, кад не би самн рефернсалн о послу, којн долази пред савет. Ту сама природа иосла захтева, да се и они поделе у секције п да оии самп реферишу, као што је то у Народној Скунштннн, гдз ск}п штпнско особље и иисари не реферишу, него свака ствар кад дође нред нас, а знате да је Скупштина подсљена у секцпје, — онда се пз сваке секције бира ио један иосланик за одбор, којн ће ову ствар да ироучи, за тпм да реферише Скуиштини, па тек онда ви доносите своје решење. Према томе г. Душманпћ не може да брани као да је то заслуга државних саветнпка, и као да се они жртвују за службу. Они само врше иосао, који пм ирипада и за који су добро плаћенн. Даље је г. Душманић навео као разлог: да је п старп Савет нмао два секретара. Ја не знам да ли би то могло као разлог да се узме. То шго је било некад, да буде ц сад, ја не могу то да разумем. Пре Савет није имао посла онако много, као остало чиновнпппво а стављала су се нова звања, јер је свакп уверен да је иајбоље у државиој служби и сваки се грабп да у њу дође, и ако је можда у њој мање плате, него што бп било на другоме послу зараде, али тек, некако изгледа спгурпије 26-ог ирнмпти, иа макар и нешто мање било. Увећавање звања то је иоследнца бирократског система, и ми ако дозволимо по вољи, може их се п сада нагомилати маса нових, па и сам Савет ирпстао бп да му се још десет секретара да, а не би казао миого је. Но Народиа Скуиштина не сме дозволнти, да се у буџет увлаче нова звања, која су излишна — шта више, опа мора иастојати да се и иостојећа, ако су ненотребиа укану, нарочито што ја знам да Државни Савет нема баш тако много послова. Ни г. Душманпћ а ни г. мииистар унутрашњих иослова нпсу нам иоказали, да су преоптерећенн иословима, него се позивају на закон и на оио, што је иекада бпло у Савету; кизалн су да је ранпје било, и да према новоме устројству Савета, треба да буде два секретара у Савету. Што се мене тиче, ја држпм да у закону томе не стојп да у Савету мора бптп два секретара, него је казано да може бити; није дак.те забрањено да које од тих места може бпти ц иразно за извесно време. Ако хоћемо, дакле, да се се од сувишнога чиновништва спасемо, онда треба усвојитп оно што је иредложио финансијски одбор, а саветиици да ц даље врше своје послове по закону, по коме су те положаје ц добили. Мин. унутр. дела Св. Милосављевић — Кад сам мало ире рекао, да по закону Државни Савег има два секретара, ја сам мислио да је то довољно, иа да Скупшгина увпди, да буџет не треба да буде нееагласан са законом. Но као што видим, г. Ђирићу није било то довољно. Он је очекивао да објасним и то: да ли Је баш нужно да буду два секрегара. Госиодо, закон о уређењу Државнога Савега донесен је лањске године. Готово исти данашњи иосланици претресалп су га на дугачко и на широко и најзад сс нашло да има у Државном Савету иосла за два секретара. Сада је иптање о томе: хоћемо ли ми одобритп илате тој двојпцц секретара, које Савет ио закону треба да пма. Али кад г. Ћирић жели да зиа, хоће ли они иматн и иосла? — ја му одговарам, да ће нмати посла и то — довољно. Његово тврђење, да бп Савет примио н десет секретара кад би му се дало, ц да не би рекао много му је, не стојп,

јер кад бн Државнп Савет то хтео, ои би ту своју потребу пли жељу представио у овоме буџету, а он то внје учинио, иего је у буџету ставио само толпко особља, колико му ио закону прииада. I 1 . 'Кирић мисли, да саветски послови нпсу велики; ја бн том његовом казивању веровао, кад би бпо уверен, да он те иослове иознаје, алп пошто он није ни завирио у Савет и не зна какви су послови у њему, то не могу да примим његвз разлоге. Верујем да он зна какви су послови у шабачкој гмаазији, у којој је професор, боље него ја, али не могу нпкако да верујем да зна боље од мене и г. Душманића шта се у Државном Савету ради. Госиодо, овде су већим делом лањскн иосланпци, који су вогпрали закон о уређењу Државнога Савета, и када су тада иризнали, да у Савету има иосла за 2 секретара, оида треба еада и да реше да се њихове илате ставе у буџету. А ја вас молим, да оставнте плате онакве, какве су ддиас. Илија Душманић — Господо, мене је заиста изненадпо говор г .Бубе Ђирнћа. Изгледа ми као да он нпје ии био овде у иочетку, када сам ја говорио о овоме ннтању. Он вели: да сам ее ја позвао на закон, а нисам доказивао потребу два секретара пословима у Савету. Међутпм он зна врло добро иосао у Савету, зна да је много већи сада, него што је пре бно п да сам иосао захтева, да се оставе оба ова места, која су законом уведена. Дакле, као што рекох, нзгледа ми да иије нн био ту г. Ђирић када је могао да каже : да сам ја једцио за^оном доказивао иотребу ова два секретара а не п послом. У осталом, ја мислим, да г. Ћнрић није требао да удара на закон. Еада он мисли. да закон за њега није довољан и да за њега не вредн оно што закон наређује, онда то је његова ствар. Ја тако ие мислим. Менн се чини, да кад иостојц један закон п кад закои иешто наређује, да је то законско наређење најјаче, а све друго, то су сиоредиц разлозп, којп могу да послуже у прилог закону. Еад се наведе закон, а поред тога и други сиореднн разлози, онда је за свакога, који неће за инат да говорн, то разумљпво; али ко хоће за ииаг да говори, онда мора да говори онако као г. Ћирпћ, Г. Ћирић говори о дужностима саветнпка, и багателише то, што они пишу реферате. Јест, ја сам наиомеиуо, да саветннци пмају дужност да их пишу. А шта бп ви хтели? Ваљада иоред те дужностн хтелп би да натоварпте и другу иеку? Хтелп би да им натоварнге ваљада и секретарску и иисарску, па можда п ирактикантску дужност? То је ваљда хтсо и финанснскн одбор а н г. Ћнрић, да саветници иоред дужиости реферисања, врше још п писарску, секретарску и ирактцкантску дужност? Госиодо, ја сам у првом свом говору нарочито нагласио, да иосао захтева, да оставпмо оба еекретарска звања, јер сам напоменуо, да у Савету данас нма много више посла но што га је пређе било. Ако г. Ћирпћа не мрзи, нека оде до Савета, нека уиореди н види колико је Савет ире имао посла, а колико данас, иа ћс му бнти јасна погреба два секретара, Г. Ћирић врло добро зна, да Савет има да решава о оишгиискнм изборпма, о монополу дувана н соли, о свима крнјумчарским иредметпма, о министарскпм решењима, п кад узме нарочнто на ум и то, да овај Савет има да прегледа иреко 50 законеких иројеката владиних и толико нсто, ако пе н више иројеката и предлога народних посланика, онда г. Ћирић знаће, да Савет има и еувише иосла, и да му ннје много два секретара. Гоеиодо, са тих разлога, што допста иослови захтевају, да се у Савегу оба звања задрже, ја сам устао да кажем да треба задржати оба звања, а нарочито, што је у самом закону утврђено, да треба да постоје два секретара. — Ћирцћ каже: па како бп могао друкче и да се врши овај посао, кад саветницц не би иисали реферате и реферисали? Г. Ћирић иека оде у Касацију, иа да види како тамо решавају ствари, па ће му бити јасно да може и на другп