Народна скупштина

■ страна 672

НАРОДНА СКУШПТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

начнн да се радч, а не као што се радп у Држ. Савету. Толико сам нмао да кажем на говор г. Ђпрнћа. Љуб. П. Ђирић — Пре свега имам да захвалнм г. мннистру унутр. дела, што ми је очитао лекснју н упутно ме у школу. Ја сам се одисга снремао за школу, алп кад сам по несрећн дошао да будем посланик, нико ми не може пребацити, ако се упустим у питања, која Народно Представништво нретреса н у којима, као народнп иосланпк имам да дам п ја своју реч. Међутим не знам да ли ностоји каква саветничка школа, у којој човек може да се спремн за саветника, па да зна шта се у Савету ради. Ја ннкад нисам бпо у Савету, не знам формалности, алн од прнлнке знам, шта се радн п хтео сам да објасннм да г. Душманић не може прннпсати себп у заслугу, што ноједнни саветннци самп реферишу, а не секретарп. Г. Душманнћ ме упућује у Касацнју. Зар ако се тамо не ради, као што треба, зар Савет на то да се позива? То н јест иаша несрећа, што кад рђаво радимо увек се позпвамо на онога, који такође рђаво ради, а ннкад на онога, који добро ради. Г. Душманић каже, да сам ја говорио пз пната. Боже сачувај!3а ннат нисам могао да говорпм; немам још 35 год. нн 10 год. службе, па да будем саветннк; тога још немам, дакле још не мпслим да будем саветник. Према томе не могу говоритн за пнат. Мени је чудновато да чпм н-^во нешто каже, одмах је увређена осетљивост онпх, којих се тиче. Нека госиода допусте да сваки има разлога, а нс да чим шго каже, одмах иовичу: говори нз ината. Ја ннсам хтео нпти кога да вређам, нпти да говори нз пната. Г. Душманнћ каже: да закон за механе нпје довољан. Нека пзвинн, то ннсам разумео. Ја остајем нрн томе, да кад у закону стоји, да у суду треба да буде 2, 3, 4, или 6 судија, иа ако један фали, ту ииак може без њега да буде. Државни Савет има 16 чланова, алн он може да оетане н са 15; или рецимо у закону стоји да Држ. Савет има 10 практиканата, некад ће их нмати толнко, другн иут не. Дакле, то нозивање на закон није оирардано, то не може да буде. Да су устали да кажу, да је у Савету грдно велпки иосао, онда бих још и разумео, али, познватн се на закон нема смисла. Ја сам лане гласао за закон, да поред главног секретара буде и споредаи, алн само иод условом. кад је велики посао; сад ме нису убедили, да је посао велики н ја ћу с мирном савешћу гласати, да се други секретар укине. Ранко Тајеић — Ннсам мислио, да ће неки савегници да се љуте овако. Овде. госнодо, ваља узети у призрење оне разлоге, које је имао г. Ћирић. Ника о се не може оном човеку, који судн и којн треба да расматра једно дело, датн о њему реферат већ наппсан. Ако ои о њему треба да суди, то аисолутно не може бити да му га другн чита и реферише, тнм нре не може битп што се зна да у Савегу, као у једној у многпм приликама последњој инстанцијн, ностаје решење извршно, ипотоме секретари Савета немогу да реферншу. Дело, које у Савет дође мора да се у секцнјама чпта, н да два три саветника о њему реферншу у седници н на основу тога тек да н ради. Мислим да је г. Душманнћ требао узети за пример задругу за међусобно номагање, са колико ови лица онолики носао раде. Боље би било, да је узео њу, него ли Касацију, јер у овој тромо раде, доцне долазе. Идпте носле подне у Савет, ретко ћете кога наћи, видн се да се саветннци ннсу изломнли од рада. Верујем да имају носла за време Скупштине, али то је за 3, 4, месеца па опет удри у лад. Према томе мислим да ћемо нмаги право, ако укинемо једно секретарско место Гига Гершић — Да кажем и ја неколико речи. Ја о овој стварп,господо, нећу као што је Ранко пребацио једном носланику да говорп жучно, ја нећу да говорим жучно, него са свим хладно. Пре свега он каже да се може изпћн на крај с једннм секретаром, с тога што сами саветннци пишу реферате а два секретара немају посла.

Међутпм, госиодо, ми треба нре свега, да узмемо у обзир количину иосла , који је одређен Државном Савету Усгавом; грдна је разлика између функција које данашњи Савет пма да врши, ирема ономе, што је то некад било. Да би Савет могао да отправља своје послове на време, иотребан му је евакојако и тај секретар, чије место сад хоће да се избрише. Што г. Ранко каже да иосле подне нема саветнива и да се одмарају то није истина. Саветске седнице ае врше се иосле подне с тога, што треба секције и одбори да раде као н у Скупштпни. Тако исто могло би се и посланицима казати, камо вас после подне, нема вас да радите, не радите ? Не радимо што одбори раде после нодне, оно, што ће Скупштина да претреса. Доиста, господо, треба и ово да имате на уму : Савет пма да ради и хитне иослове, којн су везани за извесан рок. Н. пр. извесно решење треба донетн у рову од 15 дана, пначе остаје у важиостн решење полицијсце власти и тиме може да буде оштећена општнна нека или друго које лнце. Немојте мислити, да ћете иомоћи што држави овом уштедом, напрогив ви ћете јој одмоћи. Треба, господо , да имате на уму, да Савет има између осталога и да даје мишљење о законскпм предлознма, којих највнше пма или за време Скупштине и за једно два месеца пре Скупштине , н који Савету задају веома много иосла. Досадаје, ако се не варам, бпло преко 50 таквих пројеката пред Саветом. Њих све треба проучнти п о њима датн своје мишље^е и о гоме извештај напнсати. То је поред оиих текућпх нослова, који су толики да се ннкад не може одмарати. Ту су жалбе против оншгинских избора, протпв министарских решења и т. д.; дикле ту има вечиго да се радп. Ја могу да вам из свога нскуства кажем ово: ја сам пиеко 20 год. чиновннк и никад нисам био нпсар, а од како сам ушао у Државнн Савет ја сам постао писар , за то што морам да пишем реферате п то понекад дуге н велике, морам да нанишем по 10 реферага, јер ми је то дужност, кад је дужност она се мора вршити и треба да се врши. Али онда не треба казати не ради се. Ми нмамо обичај да впчемо како се не ради, а н кад се ночне да радп опет кажемо, опет се не ради, разуме се нико нпкога не може задовољнти. Дакле у интересу посла, у интересу тога, да се ти иослови мо!у на време свришти , треба да буде и овај други секретар. Ту се не пишу само реферати, треба водити иротоколе седница, заводпти акта, ипсатп решења п т. д. то саветницп не могу да раде, јер онп имају иосла са својим рефератима, изучавањем толпки акта, п т. д. Дакле, свакојако ви можете да учините уштеду , и мислнге да сте тим нешто учинпли , али вп ћете учиниги то, да ће многн иослови доцннје да се свршују, него што бп требале, Јер што је физички могуће, могуће је, а што није , није. Према томе ја мислим да бп свакојако ово требало усвојигп, а што каже г. Ђирпћ, да није говорио за пнаг, ја му то верујем, али разлог , који он наводи зашто није говорио у инат, тај разлог могао бп говорити баш за то, да бн он могао говорнти за ннат. Он је казао за то, шго не уислн икада бити савегнпк, на баш за то бн он могао н говорпти у инат. Потпредседник — Претрес је свршен, сад ћемо приступити гдасању. Као што је Скупштини познато, одбор Финансиски једногласно је донео одлуку, да се звање секретара I класе с платом од 4000 дин. укине. Гласаће се дакле о предлогу Финаноиског одбора. Илија Душманић — Г. известилац примио је мој предлог али само са изменом том, да не остане оволика цифра од 4000 дин. Ја за то нисам тражио да ме ко помаже, кад је известилац примио мој предлог. (наставиђе се)

Олговорни уркдник Ранко ПетровнЈ.

ШТАМПА КРАЉ. СРПСКК ДРЖАВИК ШТАМПАРИЈК