Народна скупштина

СТРАНА 685

них судија са 42 имсара, 40 практиканата и 40 иаидура. Ако ви доиесетс одлуку, да се избришу по један пнсар, ирактикант н нандур, то се иора одма н мзвршптн. Леио. Са нрактикаитима и пандурима иде лако, али шта ћемо са инсарима, којн нмају десет годниа? Онп сс це могу отиустпти. Хоћемо .111 1впх у пензију п је ли то штедња?! Молим да о овоме добро размислпте, а сада да се вратнм на ствар. Г. Вића велн да код пстражннх судпја пма људп, који еу иевештн гом послу, за то треба мннистар да обратн већу иажњу. Нека г. Вића извннп за израз, али нн једноме чпновнику не стоји па челу нанпсано какав је, ннтн Је могуће да мпнистар види све чнноннике, које иоставља. За њега су меродавне кондупте н преиорука старешине, а не лпчност чиновника. Знам да је у Палапци, одакле је г. Вића, био једап старн иисар, али ја сам га ио доставп старешине. одма уклоиио. Ннсу ми више никакве жалбе долазнле, сем ако то г. Вића зна боље него ја. Видпм из говора некпх носланпка, да нису на чисто са канцеларијом исгражиог судије. Та је ствар закоиом регулпсана н о томе не може бктн питања. јер се зна ко даје каицеларије. Овде је реч о томе да ли могу нослови среске каицеларпје, да се мешају са нословима канцеларије истражног суднје и обратно ? Одговарам да то не може н не сме да буде но закону. Г. Вогдаиовпћ прича како у његовом крају један ипсар иа 12 хиљада душа нзвнђа све кривице. Кад је реч о раду истражних судиЈа, и о томе да ли носао може да свршава једаи иисар нлн не, — нека извинп г. Вогдаиовнћ ја морам, више да верујем истражном судији него њему. За то баш што су те иослове обављали један или два иисара, за то су н билп затриаии и за то су и нредаии нстражнпм судпјама ио 500 до 1000 дела. Овим се хоће да то више не буде, за то се траже ио два иисара. Са разлога ових молим вас да ирпмите како је цредложено. Стеван Миљковић — Ја се слажем са г. минпстром да судија не може сам вршиш нослове и да му је нотребан пзвесан број писара, али но што сам видео у Лесковцу код истражног суднје иет нисара онда ие могу да се сложим. Ја држим, госнодо, евега два ппсара, а нарочпто могу рећи да су довољно два иисара у лесковачким срезу, који је тако раван и где има но три сата растојања да се иде од канцеларије истражног судије. Тома Бојичић — Ја имам само једну нрпмедбу да учиним. Зна се да су истражнс судије на основу земаљског Устава постављени и да онн пмају један засебан носао да врше са својим нерсоналом. Сад овде се развила дебата и'говори се о томе да би се и полнцпјски иисарн могли придати у помоћ истражном судији, да раде с њпм заједно. Ја мислим, тосподо, ако би то усвојили мн бн отпевали личној сигурности н слободи, јер, госнодо, из нскуства знамо како је иолпцн.ја радила. Ја сам тога уверења, чим би ми ту мешавину дозволнли да полиција старн прст умеће, онда на здравље нама. (Чује се: да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштнна да се решп. (Ј есте). ЈБуба Јоксимовић — Ја сам за предлог одборскп, јер је довољно нстражном судији један пнсар, а знам да стојп у закону, да ће и иисар вршити дужност истражног суднје, кад је он на одсуству. Министар се брани да не зна шта ће да радн са писарима који данас стоје, и вели не може пх истерати из службе. Ја мислим да ћемо доскочити томе, да место 20 истраж. судиЈа метемо 25 или 30, јер знамо за целу Србију нису ностављени. Ја зампшљам да су ппсари иравници. (Чује се: не морају бити правници). Ја држим, да би требали да се иостављају правнпци, јер нначе и садањи миннстар правде, доћи ће до уверсња, до кога је дошао и бивши минпстар правде Авакумовић: да иолицпја не ваља п да он призна да садашњи насари код истражнпх судија не ваљају. Бит. Младеновић — 0 овоме иииању у ономе облпку, како га јеизноо г. Ранко Тајсић, доста је разлагано и треба

још размислпти о њему, јер заиста ие треба нћп па руку томе, да стварамо филпјале канцеларпја а нарочито кад узмемо на ум н друга иадлештва, која се морају нодићи. као што су финанцпјска н иореска надлештва, онда би наређалн надлештва без краја. Ја мислим, кад су могли ире иолнцискп чиновници све то вршити и кривична пслеђења водити, оида је довољно да се истражном судпји да персонал мањи и са оним што иостоји већ по ереских канцедаријама моћи ће да врши посао као што треба. Ово уверење имам с тога, игго ностојн у мом окр. један срез н за то што је велпки могло би бптп две канцеларије у њему, али ииак срез се не раздваја н посао се врши у једној канцеларпји, јер су чиновнпцп вреднн у њему, међутим то је' срез, који је већи од неког округа у Србији. Дакле ово треба удеситн тако, да то врше истражни судије а да му се ио иотреби ирида и ио један срески нисар. Дакле иисар срески може вршити сав нредходнн иосао, док судија има да каже, да ли је човск крив и да то подведе нод параграфску форму. Нисар срески, кад је велики посао код пстражног судпја, може ићи њему да помаже а кад је оиег ту омалило с послом а код капетана нма вишем, онда тамо нек ради. С тога мислим да у овој ирилпцп треба усвојитн предлог Ранка Тајспћа, којн је чнни ми се сагласан н са одборскнм мпшљењем. Стојан Станковић. — На чпсто ће бити за нас, кад овако каже г. министар правде. да ово треба да буде засебан посао и да ће мо ми до године имати једну велику масу пензионера. Као што рече Ранко, ово се овако није мислило кад су усвајане исгражне судије, но нека се је мислило како било, ми морамо водити велику бригу, јер ћемо видети канцелари)у до канцеларије. Господо, законом, који смо раније изгласили, продужили смо рок увођењу закона о истражним судовима, али нека се г. министар у томе року послуши са среским писарима, па у гом року ми ћемо се боље договорити и измене учинити, јер овако не смемо оставити да ово буде засебно надлештво, пошто ћемо од тога имати великн расход. С тога се ја слажем са оним мишљењем, које су господа изнела, да се истражни судија послужи са писарима среским, који су до сада те послове вршили, те ћемо тако имати прилике да видимо можемо ли или не, да оставимо истражне судове, као одвојена оделења од среских начелстава. Министар правде М. Кр. Ђорђевић — Три пут сам ударио гласом да ово не може по закону да буде, јер истражни судија таквог писара среског не сме узети, да му он води белешку. Па кад то по законима ове земље не може да буде, онда немојте да буните и тражите оно, што је противно закону. Потпредеедник — Претрес је сиршен. Нриступићемо гласању, по пре тога нека г. известилац прочита предлог мининистров и одборски. Известилац — Господо, г, министар није могао с нама да се споразуме о броју чиновника, који треба да заузму та места, нарочито о писарима. Он гражи 2 0 судија, који су већ постављени и ми смо у буџету већ одреди.ш плате, дакле и ми смо пристали на тај издатак од 2500 на свакога и Финансиски одбор то је усвојио. Даље је г. министар тражио 40 писара, но одбор се није могао с тим сложити, да код истражног судије буду по два писара, већ по један. Дакле, министар је на то тражио цнфру од 55.572 а одбор је одобрио 27.7 86 дак.1© од ове цифре половина је одузета. Даље је г. министар тражно на 40 практиканта 28.428 дин. а ми смо узели половину 14.214 динара; министар је тражио на 40 служитеља 26.000 дин. а ми смо усвојили 13.000. На разне трошкове канцеларијске, набавку ствари и осталог министар је тражио 20.000 дин. а ми смо усвојили 1 0.000 дин.; на дпјурну чиновника тражио је 10000 а ми смо усвојили 5 000 динара; на храну и остале трошкове притвореничке он је тражио 6 00 0 динара, а ми смо одобрили 2000 динара. Дакле, по предлогу министровом на цео овај персонал имало би се утрошити 216.000 динара, док смо ми госвели на 122,000