Народна скупштина

СТРАНА 684 НАРОДНА СКУПШТИНА Вића Радовановић — Имам да кажем само ово: да ја разумем да треба иа овом буџету истражиих судија уштедпти толико од среских власти и ипсара иолицијских, колпко се истражиом судпји додаје. Међутпм пмам да ирилетим иово: Ова установа пстражних судија иошла је погрешнпм путем. Истражнп судија ио срезовима треба да постоји, али н>нма~су ■гребали да даду оне иисаре иолицнских власги, који су вршили тај иосао п који су вичип том. Ме1>утим шта јерађеио? Мпнпстар иравде иоиуиио .је сва писарска места код истражиих судпја са новим људпма. Ово ће учшшти да нзвесне ннсарс у иолицијској службп,који су нам сад неиотребни, стављаио у нензију. Видимо да су п неки ирактиканти иостављенп за ппсаре код нстражних судија. Кад је тако: чему се иде оваквнм иутем ? — Да стварамо још један ред чиновннка више. Вндео сам да су н пзвесии људи иостављаип за писаре код истражних судија п то онн људп, који су бвлп но судовима или другмм надлештвима п који су радили само на иротоколу у архиви а који ипсу вичии иолидиском иослу, и који не могу да отправљају и отаљају овај иосао, па ће се иретриати нстражин судпја толико, да ће најпосле бегати и сам истражни судија, а тиме ће доћи у пптање п гарандија за нашу лнчну н имовну безбедност. Но кад се ова установа морала но Уставу н закону да уведе, онда је г. мнн. нравде требао да се са г. мин. ун. дела сноразуме, те да нз полиднске службе узме веште иисаре, који су впчни том нослу, који ће моћи да отаљају како стари посао, тако н нове крнвпце; овако нак, каквим се је нутем пошло, неће моћи ие само старе крпвице да отаљају, него ће се нретриати. Ја мислнм да Ранка Тајсића треба овако разуметп : учииитн иремештај чпновиика из иолициске струку тако, да остане исти број чиновнпштва. Према овом ја сматрам да није нншта учпњено овде на уштеди, јер су створена два реда чпновништва н два надЛ|_жателства, на које има много да сс трошн. Станко Петровић. — Устао сам н хтео сам да кажем то исто, што је казао и мој друг Вића. Кад смо стварали овај закон, ја сам замишљао, да онај број пиеара н нрактнканата, који је иотребан нстражном судијп, треба одузетп од полициске властп и нредатн њима ; да се узму онп, којн су најснособниЈи у томе нослу ; тако нсто, да се одузме од нолпције н извесан број пандура и да се даду иод руководство истражнога судије, н то тако, да подиција нена са њима внше нпкакве мешавпне. Полпција је иређе вршпла те нослове, којп су сад пренешенп на нстражне суднје. Ако тако не учипимо, онда ћемо створнтп много чиновшштво. Ја мислнм, кад дође буџет министра ун. дела, да г. мннистар нравде треба да нам каже тада: где и у којима је местима иоставпо истражне судије, ту да укннемо известан број нрактнканата н ипсара, на ако су сиособни, да пх дамо истражно11 судији или да се од) еде у какво друго надлежателство, и да се не нопуњују њнхова места. Мп треСа строго да водимо рачуна о нздатдима на ове чиновнпке, н да их је тешко плаћатн. То је моје мншљење било н онда, када је овај закон ствараи. Ја мислим, најзад, да истражнн судија п каиетан могу бнти у згради ; њпхови су пословн одељенп, па свакн нека радн свој иосао, а могу се нека одељсња код срескпх канделарија одузетп, иа датп истражном судиЈи, као што Је н. нр. у Алексинцу, — ту пма више зграда, п ту могу онн са свим одељено да раде и седе. А кад дође буџет министарства ун. дела, онда онде, где су ностављене нстражне судије, можемо са свпм укннутпу тим срезовпма онолики број чнновнпка, којн су вршилн посао исљедника. Милош Богдановић — У иотврду назора Ранка Тајсића и Виће Радовановпћа, навешћу једаи прпмер, нз кога ћете впдсти, да је могуће да остане овако, то јест да се истражнпм судијама додаду у иомоћ иисари из нолицнске струке, јер ево н. пр. срез иожаревачки, којп броји иреко 8.000 пор. глава, у томе је срезу пслеђивала крнвице среска нолидиска власт, у лицу једног чпновника, а сада и за варош Пожаревац, којп бројп на 4.000 порескпх глава, што чинн укуино да једац

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

човек ислеђује крпвпце на 120.00 пор. глава, иа тако може битп н свуда. Дакле кад се видп да једаи човек врши службу на 12.000 иореских глава, онда од куда је истражнику још иотребно да пма писаре?! Добро је г. мнннстар иравде номенуо да то стоји и у закону, а ако не стојн ово, што мн тражпмо, треба да иоправимо у закону, те да се исљедницпма додају на номоћ писарп нз среске канцеларије, јерпремаодузетом иослу од среске власти на пстражне судпје овп ће писарн остатн без посла. Што каже да оии морају бнти од среских властн одвојени, — то је иеонравдано. Госиодо, сама ирпрода носла гонн нстражнога судију да мора да буде што блпже срескоме каиетану п у опште среској властн, јер када би му неко прошвстао на иут, ту је близу иолпциска власт, која ће му брзо притећп у иомоћ. Сама прпрода иосла, дакле, гони га да буде што ближе среској власти, радп тачнпјег одирављања поела. 11рема томе ја се слажем са мпшљењем. Ранка Тајсића да се истражнпку дају ннсарл нз иолнцпске сгруке, јер су они вештијн да врше иосао ири ислеђењу крнвпца, него они нрактпкаитп, које сада мпнистар код исљеднпка поставља. Ранко Тајеић — Потиуно сам схватио разлоге г. мнннстра иравде, ког одиста особпто иоштујем ; али морам се оиет вратпти мојим разлозима у првом мом говору, да их доиуним и да их убедљивије пзпесем. Зиам потпуно шта је уставотворац хтео са нстражним судијама; хтео је, да у ово иоследње време од 15, 20 годпна на овамо рђаве пстражне чиновннке, које смо имали до сада на врату, уклони и да одузме исграживање кривпчиих дела од полнције, пада да то људима, који разуму шта је право; људима образоваипм и школованим хтео Је датп истражну власт, онима велим, који знају односе једног грађанпиа ирема законима, који неће иартизанство и самовољу нротуратп у име закона. Ннкада не могу мислнти а и није истина да ко замишља, да тај истражнн судија дође у ерез п ту само да седп поред среског началиика, тј. да буде поред Једног капетана још један капетап. Сем тога за што да поред готове среске куће правимо још једну кућу за истражног судију ц његове чиновнике, п да народ, који је нрирезом нодигао среску кућу, мора сад опег прирезом иоднзатв другу кућу;то вели.м мисао уставотворца нпје била, већ само да нсљедног чпновиика полицпјског, замени образованим истражннм суднјом, а не да гомила друге чиновнике, на за то и молнм Скуиштину да ово но моме мншљењу н примп. Ја сам тако н раз^мео, а и други чланови још у уставотворном одбору, д < а они неће нигде на другом месту радити, него у среским канцеларнјама. Ту нма довољно пнсаран нрактиканата, који ће иследнсм судцјп иомагати; Један нисар иолнциЈски њему Је досга а другн нредложени да се укиие. Тако исто Једног нрактиканата одреднтп нз нрактикаиата нолицнјских н неколико иандура; аисане су готове, и онга све има што је нотребно њему. Друго, госиодо, ја држим, да он не сме ни битн одвојен. Јер он нема нолицијску власт, која ће му често треба'1 и за изври.ење својпх наредаба и кад је ту заједно њему је онда врло лако да може кривца ухватити. Њему Је неоиходно нужно, да Је полиција врло близу њега, те да му тражи онога, за кога он наређује да се иађе. Н1то вели г. министар да не може битц то двоЈе под једним кровом то не СЈОји, ја држпм може бптн онако исто, као год што може да буде к 01фужнн суд, н начелство, н санитет у једноЈ зградп н онет они нису номешанп , сваки свој посао врши, иа баш за то — п оиет нонављам моју мнсао — да се не би и сувншни трошак чппно, и да ви не би видлп једног дана 20 чпновнпка ио срезу. Ја бнх вас молио да се усвоји, да нстражне судије дођу у канцеларнју среску, н да од те ирпме ппсаре и иандуре, нначе, госнодо, ако друкче решите ви ћете доцннЈе видети, да се чпнн један пзлпшан трошак и да онет мењамо закон, као што смо научилп сваке године криарити. Министар правде М. Кр. Ђорђевић — Госнодо Посланицп, држао сам да нећу нмати иотребе да но трећи нут говорпм. Али говор г. Виће Родовановића нзазвао ме да кажем Још неколнко речп. Но пре свега нмам да изјавим ово, што молпм да се не нзгубн нз вида. Ми данас пмамо 20 нстраж-