Народна скупштина

71 САСТАНАК — 20 ФЕБРУАРА

СТРАНА 813

ћем. Овај §, који је оп навео, у њему се не говорп о издајннцнма земље, којн иређу у страну земљу н раде против својс земље, овде се говорн о новинарима. Пошто је г. мннпстар објаснпо ту ствар, ја нећу о томе говорнтн, само ћу рећн да се у томе слажем са г. мннпстром Потпредеедник — Изволте ирочитатп како ће гласати чл. 25 са допуном, како јс г. минпстар иредложио био. Известилад чита: „Они. који би нзрнчно средствнма, побројаннм у нретходном члану, нозивали, да се учине кривнце, убпства, пљачке, нли каква крпвпца предвнђена чл. 83 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 91 а, крнвпчног закона у случају кад нза провокације пе дође дело пи иокушај, казие се са 2 месеца до 6 месецп затвора и са 100 до 500 днн." Потпредседник — Ирнма лн Скунитина чл. 25, као што га је ирочнтао г. пзвестилац? (Ирима). Известидац чпта чл. 26 ио одборској нзменн, на коју је п г. миннстар нрнстао. Потпредседник — Ко је за то, да се чл. 26 нрими по мишљењу одборском, нека нзволн седетп, а ко је нротнв, нека устапе ? (Сви седе). — Објављујем да јс Скунштина усвојила чл. 26 но мшпљењу одборовом. Изветилац чита чл. 27 ио иројекту (стр. 4). За тим одборску редакцпју (ст. 5). Госиодин мннпстар ннје нрпстао на то. Миниетар унутрашаих дела Јован Ђаја — Прво, не бих могао пристати на ублажавање казпе, која јс по крпвпчиом закоиу одређена. За то пема разлога Бладалац треба да јо ван дискусије и ту ие треба мењатн казну, пего да остане она, која је у пројекту владином предложена. Даље, чим је примљена деФиниција краљевског дома, као што сам ја предложпо, онда према томе мора остати казна за увреду краљевског дома, а не само престолонаследника и краљице, као што одбор то разуме у своме чл. 16. Односно казне за увреду Народне Скупштпне могао бих пристати на оно, што одбор предлаже, али пе на оно односно казне за увреду »Намесишптва", као шго одбор вели, јер Намесништво и Намесници није једно нсто. Према свему овоме што рекох, држим да је миого прецизнија редакција овога члана, као што га Влада предлаже, а пристајем да се у овај члан унесе и казна за увреду Народне Скупштине. Ако усвојнте овај члан, како га ја предлажем, држим, да ће на тај начин и краљевски дом и други чиннлап законодавни бити обезбеђени, јер се за увреду истом казном кривац казни. Известилац Љ. Ћирић — Г. мипистар је изнео разлоге за што се ниЈе сложцо с одбором. Ред је да пзнесе разлоге и одбор, који је предложио измену овога члана. Пре свега, господо, као што видите у овома члану одбор је казну смањио, и то смањио ју је на две године, месго 5 год. као што се у владчпом пројекту предлаже, јер је по пројекту одборовом то једна од пајвећих казнн у закону о шгампи. Ми држимо да је казна од две год. довољпа велика за онога, који увреди владаоца. Односно краљевог дома ми смо, мислећи да ту треба разумети само краљину супругу и престолоиаслединка, и одредили казие за оиога ко њих нутем штампе увреди. Не делим мишљење г. министра унутр. дела, да се једном казном казнн и онај који увреди краљину супругу или престолонаследника и онај који увреду краљеве рођаке, н. пр. тетке, стрине и т. д., као што то г. министар предлаже. Да је наше мишљење правилио види се из кривпчног законика, у коме су одређене само казне за краља, његову супругу и престолонаследшжа, а о осталим члаиовима краљ. дома нема ни речи. Министар нредлаже казну за увреду владаоца 1 — 5 год. а одбор предлаже од 2 месеца до 2 год. Даг>е мпнистар предлаже казну за увреду чланова краљевског дома од 1 мес. до 2 год, затвора, а одбор предлаже казну од 1 мес. до 1 год. затвора и то само за увреду краљице и пресголонаследника Одбор држи, да усвојити казну за све т 1ланоие краљевског дома то би била велика прерогатива, коју мислим да Народна Скуиштина не треба да усвоји.

Панта Срећковић — Ја опет морам да вам обратим пажњу на 2 4 чл. крив. закона, у коме се каже »изузет је Краљ*. Ја вас пптам хоћете ли да се зна, шта ми хоћемо или да се не зна? Кад се каже, да нико не сме вређати Краља, па и треба да не сме. Ако је зато смрт, па нека. Нико неће смети ни покушатп да тако што чини. Кад се каже не сме се говоритн иротив Краља, онда треба тако рећи, да не сме нико ни покушати, пошто је то забрањено. Нека и не вређа. Кад овако усвојите овај члан, онда може неко потплггити неког човека, да вам сваког дана прави ненрилике. Ја сам мишљења да се овај члан, избрише са свпм, као што сам казао мало час за други члан. Известилац Љ. Ђирић — Устав је пронисао да се Краљ, његов дом и страни владаоци штите. Наше је сад да овим специјалним законом то учиннмо, и ми се трудимо да то учшшмо Није истина да се онде неће да заштити странн владаоци и његов дом. Овде може бити говора само о томе, да им је довољна казна од 2 године, као што од5ор предлаже. Г. Панта говорећи о овоме тражи строге казне, вели уби га пли по Душановом закону да се човеку одсече уво, нос и томе слично. Господо, ја мислим да су то примитивне казне, којима су се људи кажњавали у стара времена, и којнх се данас гнушамо, н не можемо нх усвојиги. Само за то што један човек увреди владаоца одмах га убитн, мени се чшш то је са свим неоправдано а нарочито да г. Панта као проФесор нема права то да захтева. У крив. закопу каже се не смеш уналити, убити човека, ие смеш украсти, иа ппак се дешавају појаве н убију човека, и упале некоме кућу, и ипак за то нико не тражи да таквог човека треба одмах убити и разнети му кућу. Истина по нашем закону ко убије човека њему следује смртна казна, Али има земаља образозаннх у којима се држи, да по принципима научиим да се не налази никакво задовољење што ћо и овоме другоме одлетети глава, и што год је свет образованији оп гледа да ублажи казну, а никако се не враћа на казне пређашњих времена. Ја одбијам од себе да одбор неће да заштити владаоца, као шго рече г. Панта. Мени се чини да је овде главно да се изнађе мера казне, јер у начелу по Уставу треба да се изнађе казна за увреду владаоца. Ми Устав морамо да поштујемо и према томе смањење ове казие не може се примити као да ми не поштујемо Устав, иего да ми казну сматрамо као средство за поправку, па заго смо и тражили да се од 5 смањи на 2 године. На вама је г. г. посланици да усвојите или предлог наш нли предлог г. министра, јер мислим да нема никога, који ће се у овом питању сложити с Пангом. Живан Живановић, — Са свим је правнлно што постоји нека поступност између личиосги Краљеве и осталих чданова краљевског дома, који морају заузети иста места. Што се тиче прве казне за увреду Краља, кад би стајало у члану да она буде одсеком 5 год., ја држим да би се томе могло замерити, али кад се каже да је казна од 1 — 5 год. онда је много боље, јер тиме је направљен велики размак да се према кривицама, које је неко учинио, заслужно казни. Ја мислим, да се може нанети н таква увреда Краљу, која може доиеги и казну од 5 година дана затвора; а држим, да не треба да буду казне мање од једне годнне, јер увреда личности Краљеве не би могла да буде мања. Кад год је реч о Краљу треба воднти озбиљна рачуна. Даље, што се тиче краљевог дома и увреде чланова његових, ја мислим, да је добра ова стилизација одборске већине, где је одређено од једиог месеца до две године. Но држим, да стилизација одборске већине односно к Намесништва крал,евскога достојанства" није довољно прецизиа; јер се појам тога високог звања од личности не да одвојити. „Достојанство намесннштва" не може се од лнчности одвојити као засебни појам, јер су ззање и личност недељива; и једт је Намесник носилац свога звања, као и сва тројица скупа. И увреда „једног" од њих јесте увреда »Краљевског иамесништва". С тога бих ја био за редакцију овога члана, по предлогу, с додатком о увреди Народне Скупштине. Панта Срећковић — Ја ае говорпм овде нп о Краљу нпти о коме, него ми је иознато, да наш народ хоће иреци-