Народна скупштина

СТРАНА 814

НАРОДНА СКУНШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

зно да зна, шта сме , а шта не сме и оно гато не сме , он неће Ш1 раднти. Вића Радовановић — Овде већ не може бнтц говора о редакцији овога члана, јеркад смо иримилн чл. 10 по предлогу министровом , онда ова редакција мора остати оваква, каква је, и само може бити говора о величннп казне, у чему се мнинстар са одбором не слаже. Ја овде иотиуно делим мншљење одбора, односно величине казне, н усвајам меру, коју је он предложпо. Што се нак напомпње, даје ово мала казна ц да чреба да буде већа ја с тпм не могу да се слажем нарочпто с тога, што власг увек може да нађе увреду краља нлп краљевскпх намеснпка у каквом новпнарском чланку. То овде нпје нрецнзно одређено, јер се из тога може да псиреде нешто , за шта човек може да буде осуђен , а то не треба доиустптн, нарочито за ове људе, којн раде на иољу књижевности, јер је за њих довољнап ова моралиа казна. Не могу да се сложпм даље ни са г. Пантом да велнке , увреде треба п велпком казном да се се казне , јер не мпслпм да се том велпком казном може веко занлашити да не учинп увреду. Ја сам иотпуно за одборско мишљење. Министар правде Гига Гершић — Ја мислпм, госиодо, кад је реч о увредн владаоца, онда мп свп треба да тежимо томе, давладаочеву личност заштитимо иротнв свију увреда, нмајући на уму да свуда у уставнпм државама ностоји принцпп, који је усвојен радн иравилног рада и кретања уставнога механпзма, а то је, да владаочева лпчпост не треба да се увлачп нпкако у дпскусију; зх то постоје одговорни минпстри, иа ако ко хоће пма кога да наиада п осуђује, алп краљ владалац — треба да стојн узвпшен, недирнут; њега не треба узимати у дискусију , ко се огреши о тај иринцпп тај треба да се казни. Сад нека госиода хоће да се учпни разлпка нзмеђу казне за људе, који увреде владаоца другим иутем, а не путем штампе, и за оне који то учине штампом,јер за ове се предлаже блажа казна. Да лн је то основано можете и сами лако оценити кад размислите о томе. Што се мене тнче, ја не знам за што бн се блажпје казнпо један образован човек, којп треба да зна , да лпчност владаочеву не треба да увлачи у дпскуспју , од онога , који за то не зна и огреши се о ту личност! Тај иоменутн иринцип такав образован човек треба да зна и кад он учннн увреду, ја мислим, да је та увреда тежа, него кад један човек у некоме друштву, у каквом ужем кругу увредн владаоца. Овај се за ово дело казнн са 5 годпна, а опај образован човек што јавно пише, само две годпне! Баш ту пема основа. Кад иростоти нећемо чинпти олакшице у казнп,онда нека се казне бар једнако, јер ми мислимо н иретпостављамо да ће мало кривица битп , пошто држимо да ће сваки знати, да не треба то чинити н да нема никаква разлога н основа за то. Сад што се тиче онога , како је крпв. закон наиравио разлику између владаоца, чланова његовог дома и краљевскпх намесника. Гпсподпн Жпван леио је напоменуо, да је „намесништво" један аистрактни нојам и да по томе нема смисла говорти о увреди „наместништва , в него ту може бпти само речи о увреди намесника. Само је г. Жпван иогрешио што је рекао, да се намеснпштво у свима државама састоји нз внше лица. Напротнв , само код нас н код Бугара, у опште код нас овамо иа истоку има ту таквога намеснпштва нз внше лнца, — сад можда је то и боље, - али у другим европскпм државама пма увек само један регент нлн намеснпк, п онда рагуме се, не може се ни говорити о „намеснпштву". Мп хоћемо да сезаштите људи , који за то време заузпмају такав цоложај у државп и кад хоћемо то достојанство да заштитимо, као до стојаиство, онда се оно не може од личностн одвајатп. Треба дакле рећи: „увреда намесннштва ," ту су ствари, које се не могу одвајати, и ирема томе, треба да хе унесу у закон одредбе, које су јасне н прецнзне н које не могу даги новода разнпм тумачењпма п разумевањпма, јер бн без сумње таквога разнога тумачења и разумевања било , кад би остало овако како одбор предлаже.

Што се тиче увреде Владаоца, ја не бих ннкад био за то, да се казни јаче и строжпје један човек, који је рецимо негде у собн, у можда раздраженом стању н т. д., увредно владаоца, него човек, којн је образован и којн пише новине иа увреди владаоца. То је, мнслим, једна иста ствар, ако не би могли образованом наћн још п огежану околност у томе, шго је образован. С тога налазнм , да би се могао примити овај члан по нројекту како га је манистар цредложпо. Тнме бп бпла сгвар јасна и тпме би се одржало иачело једнакости иред завоном. Ранко Тајсић — Не могу се никако сложити са оном господом предговорницима, као што сам и од ире казао, који, говорећи о закону о шгампи, упоређују крнвпце штамиарске са другим кривицама. Јер мени се чини да закон о слободној штампи мора бити у свима својпм одредбама слободоумнијп, ако не у половпну оно у велпком делу од закона другнх, којн се иримевују над кривцима који учине крпвпчна дела другим путем а не штаупом. Чудно ми нзгеда да међу нама има много конзерватчвннјих људн, који на ову ствар гледају уже него бив. Краљ Милан. Требала су ова госнода од куд чути у уставотворном, одбору како је Краљ Милан о слободној штамин говорио, а носле говора кога је г. Матија Бан говорио као српскн академнк о слободној штамип ; н слободно могу рећи да је сам он, бив. Краљ Мнлан, унно у Устав ту лену нзреку „Штамиа је слободна". Нолазећи са његовпх мисли ја се нисам надао даће се после овакве слободне гарантије у Уставу наћи људн, који могу овако скучеио н назадно мпслптн о шгамии, да човек којн учнни крпвицу слободном штампом може заразигп народ као болешћу каквом. Ја мислим да је довољио дато гарантнје овом члану, кад је овде стављено да може човек трулити у апси 1—2 године, По моме мишљењу н то је веома' излншна казна. Замолио бих Скупштпну да не убнја углед закону о слободиој штамии, те да га не гради једнострано, и за то би требало прпмити одбЈрско мишлење, иремда ја мисдим да је и оно строго. Кад се одбор — а у њему има и иаметних људи — зауставио овде, ја држим да је довољна ова мера коју су оии предложили, а владин пројект да се одбаци. (Чује се: да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скуишгииа да се реши? (Јесте)Алимпије Васиљевић — На иољу јавностн, на пољу као што је штамиа, раде људн г.пше или мање образовани и они по томе не могу имати намеру да кога вређају, а иајмање владаоца. Но обично се изврћу њихове мисли. Ко то изврће ? Изврће власт. А на жллост код целог света, а највише код нас, узима свака странка, која је на влади, мнсли да је само она лојална, а све друге што кажу — вређају владаоца. Ја мпслпм да је довољна ова казна, коју је одбор усвојно, према т.<м држим да треба ирпмити одборско мишљење, ја ћу за њега гласати. Потпредседник — Нретрес је свршен. Гласаћемо о чл. 27 ио иројекту, пошто се министар није сложио с одбором* с оним додагком на који је и мииисгар иристао. Којп је за то да се чл. 27 прпмн но ироје ту нзка седи, а ко је против нека устане ? (Већпна устала). — Већина је устала и према томе Скупштпиа је одбацила овај члан ио иројекгу. Има да се гласа о предлогу одборском. Министар ун. деда Јован Ђаја — Разлика је пзмсђу мене и одбора само у мери казне. (Чује се : јесте). Потпредседник -- Изволте чути како ће гласити овај члан. Известилад чнтд : Члан 27. в Увреда Владаоца, учпњена једнпм од средстава иобројанпх у члану 6, казниће се затвором од 2 мес. до 2 год. Увреда члана нлн чланова Краљевског дома казннће се од 1 мес. до 1 годнне загвора. Истом казном казнпће се н увреда нанесена НародноЈ Скупштини или намесницима Краљевског доетојанства свнма или једноме. Све ове кривице казие се но званичној дужности .