Народна скупштина

71 САСТАНАК - 20 ФЕБРУАРА

СТРАНА 815

Потпредседник — Прпма ли Скупштнна чл. 27. како је прочитаи ? (Прнма). Известилац — Одбор је чл. 28 пзбрисао. Министар на то није пристао, него је овај члан усвојпо онако, како је од стране Државног Савета предложен. Према томе нрви одељак овога члана, како га је Савег редиговао гласиће овако : »Штампање нли објављивање лажннх илн измишљених весгн и гласова, као н штампање и објављнвање лажннх или лажно некоме припнсиваних докумената, казннће се са 200 - 1000 динара или затвором од 1 — 5 месецн, кад се или гласови или документн тичу државе или јавних властн. а њихово нзношење може да поремети јаван мпр или да поремети јавне интересе". Министар унутр. послова Јован Хаја — Господо, пре свега морам признатн, да јеуцелом овом закону, нрогпв која је бнло толико внке, ово једнни члан, којн је зби<ва опасан за слободну штампу. Са тога треба пазити како ћемо донети одредбе, те да с једне стране обезбедимо слободу штампе, а да то не буде на штету државних ннтереса. Казати : „лажне н пзмпшљене гласове пзносптн које штете државнпм иртересима", то је тако растетљпв појам, да се може неко за свако не расноложено пнсање против државнпх властп, узети на одговор. Ја вам искрено обраћам пажњу - на то, да заједнцчки удеспмо овај члан тако, како веће бнтн опасан .по слободу штамне. Алн н ви ћете сви увидетн, да се не може са свпм изоставнти овај члан, јер проаашатп лажне гласове о државн, о јавиим радњама — кад то штети интереснма, не може се оставити тако некажњено. Треба оакле пронаћп пут ц начин, како ће се моћи закононом стати на пут кривицама те врсте п злоупотребама од стране власти, која бц хтела нешто протумачити као штетно по државне пнтересе. Овај 'је члан узет из француског закона скоро сав, али се бнтно разликује од њега. У француском закону стоји : „ ако буде иоремећен ред и поредак ц оштећен државни интерес". Законодавац француски, дакле, да су државни интереси оштећени, да је повређен поредак, па тек онда казни онога, који је пронашао гласове,усљед чега се оно догоднло. 0 томе се можете разговорити, и ако хоћете, можете усвојптп текст француског закона — да се чека, да се занста нанесе штета па тек онда да се казнн. Државнп је савет увидио, да је то најгежа тачка, па је био мишљења да се за лажнс гласове казин иисац онда, кад ти гласовн могу, да оштете државне ннтересе. С тога оставпте да Скупштпна о томе размнсли, да се проразговара, иа да удеси овај члан што боље, јер је ово, понављам, једнин члан у целом закону, који, ако се добро не ногодп његова стилнзација, може бити оиасан за слободу штампе. Алимпије Васиљевић — Ја сам веома благодаран г. министру, што је сам признао да је ово врло опасан члан за слободу шгампе. Ја сам му то доказпвао н у Држабном Савету, а дакле и овде имам част да му кажем да овај члан потире слободу штампе. Не само што се каже за растурање непстннптнх гласова — јер ненстнна то је растегљив појам да се може сваки казнити, него се овде каже да ће се уреднпк и новинар позватн да сведоче што знају, па ће се поступити према њима, као што закон кривпчии прописује; а са сведоцима знате шта бива, — иду у хапс, док не посведоче пк власт тражи. Но пошто мпнистар прпстаје да се овај члан врати одбору, да се ово друкче стнлизује, да се ове сметње отклоне, то ја мпслнм да ће и Скупштина прнстати да се враги одбору. И-звестилад Љ. Ђирић — Овај је члан био пред одбором скоро месец дана. Мп смо се дуго световалп н измишљалн све могуће редакцпје п дошлн смо до уверења, да ако остане овај члан са ма каквом редакцпјом, да ћемо тнме одузети слободној штамни све оно, што смо далп са ових 50 § §- Не бих могао да примим на себе да се ово вратн у

одбор, јер прпзнајем, да поред најбоље воље и да заштптимо државне ннтересе п да казннмо проносење неистнннтих гласова, иризнајем искрено, да ни ја ни моји друговп нисмо могли да нађемо пута, да то ЈЈазнимо, иа смо најпосле пристали, да онде где нема ипкаквог дела, да не треба никога ни кажњавати. Ви сви знате, како су се с тим проношењем лажнпх гласова стварале крпвице и, ако ко хоће на овај начнн да учннн уредннку штету, он то може. На прилику уредннк чује, да су у томе и томе месту убилп тога п тога члана партије, нанредњака, лпберала или радпкала, међутим нико ннје убијеи, начпип се око тога узбуна. Онда власт долази и ппта уредннка, шта сп то говорио? Он вели, чуо сам. Од кога си чуо? И онда мора да сведочп да каже, ко му је рекао. Власт ночне да вата тог човека, којп није можда нз зле намере то рекао п из тога се онда изпреде таква крнвнца, која се казни од 300 — 1500 дин. Еао што видпте то би бпла највећа казна за кривице штампом учињене сем увреде владаоца. Дакле, да свеаем свој говор. Ја кажем да и ако увиђам, да могу да се проносе вестп, које могу да узбуне јавпоЈмнење опет за то, пошто смо мала земља може убрзо да се видп,да лн је нешто нстниа илн нпје. Међутнгс, ако усвојимо ово, ја вам кажем, да смо збрпсали слободну штампу н дали маха рђавим владама да раде оно што хоће. Под овом владом уверен сам да неће бнтп злоупотреба, али ако нека хоће да их чинн, онда овај нараграф даје толико маха власти да ннко ннкад ништа неће моћи да напише. Ево вам прнмера. Огишао на нр. Градиштанац за управника иоште у Обреновцу; носле неког времена пзпђе вест, да је он упропастио толпко и толико новаца, власт почне да трага и нађе да није уироиастпо колико су новпие јавиле, него мање, и власт ако хоће да чини новинама неприлнке, може уреднпку да каже: дакле опет си слагао. Тада би се свакп бојао, да ма шта говорн : јсве дотле, док се не уверн тачно о ономе, што би хгео да јави. Међутим јавиост може и да користи, јер на прилику у овом случају с поштом обреновачком иотврдило се оно, што су новнне донеле, а да су ћутале, Граднштанаи би можда купио, још коју стотину комада свиња и хартија и држава место што је сад оштећена са 1700 дин. бпла би ошгећеиа са 17000 дип. Дакле, с тога сам да се овај члан избрише. Министар правде Г. Гершић —Као што је г. министар унутрашњнх дела већ напоменуо и ја сам један од оанх чланова Савета, којн је налазио, да је члан 28 опасан, јер*може да се злоунотреби. Сматрајући тако мп смо п у Државном Савету размишљали, како ћемо да га формулишемо, *те да се с једне страпе заштите државни интереси п Јавни мнр од намервог ироношења лажнпх гласова, којн ио некада могу да ироизведу врло велпка узнемирења, да пзазову онасне последице но државу и њен унутрашњи мир. Мп, господо, не треба да иревиднмо и да олако пређемо преко ове ствари, јер допуститп то и не казнити, држим да бп било зло и да то свакако ваља одклоиити. Нећете ми ваљда, госиодо, сиорнти да н међу новинаримл — које је иначе веома иоштујем, јер сам некада н сам био новинар — може битн као и у свакоме друштву разних људн, као шго у сваком житу има и кукоља и ту може битц себичинх или лакомислених, којп ће налазити свој ингерес у томе, да износе лажне крупне гласове, да обмањују јавно мпшљење, да иронзводе сензацнју, па чак н да уцењујуљуде. Нема сумње да ће савесни и иоштенп новпнари н сами хтети да се из њихова друштва пзбаце такви људи, да ће п оцп ч хтети да. се међу њчма не налазе они, који новинарству углед V Јначај убијају, али, госиодо, ми као законодавци не смемо ствар оставЛ на тпм „жељама" и „тежњама", као што би у неколико хтела госиода из одбора. Кад законом цредвидимо одредбе за све случајеве то држим, да није одмет тим пре, што знамо н. пр. да се у страном свегу —код иас хвала Богу тога још нема — развила и тако звана „револверека штампа", која се бави пзмпшљањен разних вести протпву приватних људп, друштва н т. д. да би од тих изамамила награду. То су видите људи, који налазе себи нрнвреде у терању тако лошег зааата, да каљају шгампу; не може се дакле рећи као