Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТИНА ОЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ЦЧ.1АЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ ОКУПШТИ11СКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНЛ. ШТАМПАРИЈА

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ:

ЗА СРБИЈУ • • * • ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА

> 6 ДИВ. МЕСЕЧНО 0*40 дин.

3А ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ ПОШТАНСКОГ САВЕЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ I Ранко Петровић, Доброслав Ружић, Љ уб , П, Ћ ирић.

Број 90

НЕДЕЉА 10 МАРТА 1831

Г одина I

71 САСТАНА!^ 20 фебруара 1891 год. у Београду

ПРЕДСКДАПАО ПОТПРЕДСЕДНИК Димитрије Кати$. СЕКРЕТАР Станојло Вукчзви^

(наставак)

(0 штампи: Ж. Живановнћ)

Баш при овоме члану несрећа је хтела, те сам мало час читао једно писмо нз Крајине код мога друга г. Машића, у коме се каже : да су два човека из Рајца затвором кажњена за то, што су „проноспли гласове", да ће да падне радикална влада и да ће доћи либералн. Као да је то некаква страшна ствар ! Ја мислпм, да то нпје престуи. Има, дакле, ту триста којекаквпх могућности, да може полнцијски чиновннк да ухватн човека за јаку н да га казни за „обеспокојавајуће гласове." Алп и ако то у оиште морамо осудити као злојпотребу властп на штету грађана, ипак нас не може уздржљивост руков. дптп ирн нретресу овога члана, јер је овај члан од емпнентне важности за државне интересе, па га треба тако нзвестн, како не бп дозволплн, да услед погрешног тумачења овога члана, трин личност ова и она, алн у исто да нп државнн ннте;>есн не трие, од намернога нзмишљавањи гласова, којн ираве сензацију, нлн штете државне ннтересе. Ја бнх дакле, хтео, да се редакцнјн овога члана дода један додагак, којн ће да говорн о чисто вишим државним интересима. И по моме, чл. 28 гласно би овако : „Објављивање нлн ирештампавање ненстинитих, лажнпх, нзмншљених, илп лажно другпма ириппсиванпх гласова пли дела, казннће се (колпко већ хоћеге), кад се ти гласови н дела односе нлп гнчу државе." Но речн : „нлн јавнпх властп" — не смеју стојати ц треба их избрнсати, јер је као што нз нскуства знамо, ово пајонаснпје место, где се говорп о јавннм властима. Дакле, ја сам цео нрвп став овога члана задржао а само сам пзбацио : ч илп јавннх власти." Даље би но мојој редакцији гребало носле речн »државе" додатн ово . „и њених интереса тако, да иовлаче за собом материјалну штету државе, ионижењс њенога угледа и ремећење државнога сиокојства и сигурности. л Да наведем примере, који штете државне интересе. Има новина у Београду, које некога дана доносе нешто „крунно", само да што внше н што боље иродаду свој лпст, узме но 5 до 600 днн., мете новац у џеи и њему је добро, а међутим, кад се тако што нзнесе у аовннама и на јавност, онда вредност наших напнра на берзи пада.

Други случај. Потегне неко па каже : Бугари су конценгрнсанн толико и 'толико војске на граници и на један пут се поруџбпне тргну од стране трговаца -- наравно нема никога да нпга мпннстра, те да се извести о томе — н сутра дан докаже се, да није истина, али која је вајда, кад су они сензациони гласови повукли велику штету. Трећи оиет кажу: ,,био је атснтат, на краља у Топчидеру." — У другом свету одмах новннари нду при тако круиннм вестпма у министарство и тамо иитају: има ли што у ствари, па кад чују од чпновнпка пли од министра шта је, у чему је ствар, онда ие сме нико да каже, да је био атентат, на краља, — као што је н. нр. било да су нрешла кола случајно иреко пуне [аурице и чаураца упалила, а новинари одмах извели, да је био атентат. Ја сам , дакле хтео, да овај члан заштити чисто чише државне унтересе н да се искључи свако тумачење полпц. чиновннка пли сваке власти у своју корпст а против грађана, којп су доста патплп од таквнх тумачења. Ја не мислпм, кад би се усвојио овај мој нредлог, да би то била најбоља редакцнја, али свакојако ово бп се могло можда примити (а одбор, иа да одбор би размислн како бн овај члан могао иајбоље реднговати. Министар унутар. дела Јован Ђаја — Ја ово глецпите потпуно усвајам н делим; иристајем да се ово упути ;ао материјал у одбор. (Чује се : врло добро). Ранко Тајсић — Ако хоће ово да се врати у одбор, оида ја нећу да говорпм. (Чује се*: хоће.... хоће). Потпрвдседник — Чл. 28 враћа се у одбор да се Јсправи према добивеном обавештењу. (Чује се : врло добро). Данашњу седнпцу закључујем а другу заказујем за сугра у 8% часова пре иодне. На дневном је реду : иродукење данашњег дневног реда. Састанак је закључен у 1 час по подне.

72 САСТАНА^ 21 фебруара 1891 јгод. у Веограду ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК Димитрије КатиБ СЕКРЕТАР Љуб. ЈоксимовиБ. Почетак у 9 час. пре подне. Присутна су г. г. министри: председник министарства, миннстар унутрашњих дела, правде, просвете и цркв. посдова.