Народна скупштина

СТРАНА 818

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Потпредседник — Отварам 72 састанак. Изволте чути чротокол 71 састанка. Оекретар Љуб. Јоксимовић прочита. Потиредседник — Усваја ли Скупштина прочитани прогокод? (Усваја). Изводте чути молбе и жалбе које су Скупштини упућене. Секретар чита: Сељани села Гладне моле, да се одвоје од општине Дубачке и да образују општину засебну; Маринко Поповић, инвалид из Шапца, моли да му се повиси државна помоћ; Петар В. Јовановић практикант првостепеног суда из Ниша, жади се против суда округа нишког, што му није хтео примити модбу и по њој донети решење; Миденко Милошевић из Врбовда у ср. бољевачком, окр. црноречком моли, да му се продужи за 3 — 4 годинс рок за подизање механе, коју је почео; Бранко Ж. ЈеФремовић индустријалац из Смедерева моли, за искључиву повластицу на израду земљаног посуђа пештанске Форме и каквоће; Јован Матић из Велишеваца у ср. колубарском окр. ваљевском моли, да му се плати сено, лиФеровано државн у првом рату; Игњат Филимоновић из Рудна, ср. студеничког окр. рудничког, жалн се на сгаратељског судију; Милија Васић из Глоговца, у ср. ресавском, окр. моравском, поново моли за наплату реквизиције. Потпредседник — Све ове молбе и жалбе упућују се одбору за молбе и жалбе. Изводте чути једну молбу за одсуство. Секретар чита: Председништву Народне Скупштине Модим за продужење 3 дана одсуства. 17 фебруара 1891 год. Београд. Лаза Милосављевић НАР. ПОСЛАНИК. Потпредеедник — Одобрава ли Скупштина тражено одсуство ? (Одобрава). Изводте чути једну интерпелацију на г. г. министре грађевина, просвете и црквених послова. Секретар чита: Интерпелацнја НА г. г. министре грађевина и црквених послова. Лука Михаиловић-Лепосавић из села Попадића и Ивко Мишковић из села Стручиника ср. колубарског окр. ваљевског, узели су на јавној лицитацији грађевину цркве рибничке у истом срезу и округу још 27. априла 1886 год. под условом да ту грађевииу доврше до 15 августа 1887 год. као што гласи уговор, који се са остадим актима налази у нинистарству грађевина. Та грађевина још ни до сад није извршена, нити је поменути предузимачи могу извршити, пошто за то немају никакве спреме ни по знању ни по капиталу, а међутим они су на рачун те грађевине узели од народа осам хиљада динара, исекли црквену шуму за дрвену грађевину, која пропада, као што пропада и онај цреп, који је народ за ту цркву повукао чак из Обреновца. Народ те црквене опшгине није до сада могао да нађе помоћи код власти ни за то, да до своје цркве дође, ни за то да се сачува од штете која му прети, јер вдаст из неких уврокп непрестано до сада штити те предузимаче на штету народа. Према томе ја сматрам за дужност да се овим путем обра тим на дотичне министре и да их запитам:

1. Је ли њима познато све ово о тој грађевини ? 2. Јесу ли вољни да предузму све оне мере на које их закон овлашћује, те да се народ те општине сачува од штете и дође до своје цркве? 20 Фебруара 1891 год, у Београду. НАР. ПОСЛАНИК А. Васиљевић. Потпредседник — Ова интерпелација упућује се надлежиим министрима да на њу одговоре. Част ми је известити Народну Скупштину, да је Државни Савет вратио предлог: Младена Аксентијевића, Дим. И.шџановића, Ранка Тајсића, Тасе Николајевића, о изменама у закону 0 порези. Како се налази такав исти закон поднесен од стране владе пред одбором Финансиским, то налазим, да треба оба ова предлога да упутимо Финансиском одбору? (Усваја се). Милан Ђурић — Има месец дана како је Народна Скупштина решила, да се мој предлог, који је потпомогнут са 68 посланика о трасирању железничне пруге: Крагујевац, Чачак, Ужице, да се упути Државном Савету. Предлог је тај, господо, врло важан и користан, међутим ево прошло је већ месец дана, како је упућен Државном Савету, а још се не враћа Скупштини, да би се могао решити у овој скупштинској сесији. Ја молим, да председништво учини корак, да се тај преддог у што краћем року врати Скупштини, те да она о њему своје решење донесе, иначе, ако би се увела практика, да се преддози упућују Државном Савету, а да се не враћају, постадо би илузорно право носланичко, да посланик може подносити иредлоге и да има иницијативу у законодавству. Потпредседник — Поред многих предлога и предлог Милана Ђурића упућен је Државном Савету. Државни Савет до данас вратио је Скупштини многе преддоге, и скоро ће вратити и тај предлог поштованог Милана Ђурића. Чим га буде Државни Савет вратио ставићу га на дневни ред Алимпије Васиљевић — Ја бах имао да одговорим г. Милану Ђурићу, да је Државни Савет дрнео своју одлуку о његовом преддогу и да ће он одмах бити упућен Скупштини. Алекса Ратарац — И ја имам слично једно питање да учиним. Ви знате, господо, да је од стране посланика поднесен предлог о „укинућу закона о трошарпнп", он је упућен и враћен од Државног Савета, то знам сигурно да је враћен и да се надази овде у Скупштини а где је баш незнам, ади кад је већ враћен зашто се не изнесе на решавање ? Потпредседник — Председништво није добило тај предлог од Државног Савета. Алекса Ратаран — Ми знамо насигурно да је дошао. Тривун Милојевић — Да је дошао тај предлог Скупштинн, то тврди и архивар. Под председништвом разумете се ви, г. Паја н г. Пашић. Ко је узео од вас троице тај преддог ја не знам, аш да је враћен Скупштини, то је извесно, јер архивар га је завео н пре месец дана је дошао, а ви се између себе споразумите, и код кога је нека га извуче из џепа иди Фијоке, па пред Скупштину, нек реши како хоће. Потпрсдседник — Ако буде председништву враћен, председништво ће га наћи и Скупштина нека тај предлог стави па дневни ред кад хоће, иди кад може. Прелазимо на дпевни ред. На дневном је реду продужење претреса закона о штампи. Изволте чути г. нзвестиоца. Известилац Љ П. Ђирић — Чл. 28 враћен је одбору да га он наново редигује, и он га је овако редиговао : (( Објављивање или прештампавање лажних или измишљених гласова, као и објављивање и.ш прештампавање лажних или дажно некоме приписиваних докумената, казниће се новчано са 300— 1 000 дин., или затвором од 1 — 5 месеци, кад објављивање тих гласова или докумената наноск штету држави и њеним интересима или ремети јаван мир. Истинитост објављених гласова или дела може се доказивати. Поднесени доказ ослобођава окривљеног само за дока1 зано дело.»