Народна скупштина

72 САСТАНАК — 21 ФЕБРУАРА

СТРАНА 819

Живан Живановић — Ја бих, господо, направио разлику између објављивања и арештамаавања. Свакојако припада патент ономе, који је измпслио гдас и не треба да припада равна кривица и ономе, који је, исти само прештампао као и ономе, који је први глас донео. Ја држим, да половину казне онај заслужује, којп је прештампао, према ономе којп је првн вест измислио. Минист. унутр. 'деда Ј. Ђаја — Треба имати у виду да се могу прештамиати лажнп гласови нз страних новнна; н онај који пма патент на „проналазак" не може се подврћп казнп, јер није у земљн, међутим н гада, кад се нешто прештамиа из страних листова, може битн исто тако од штетних иосљеднца, као и кад је уредннк пли ко други овде го сам измпслио. Што се гиче ирештампавања из домаћих листова разуме се да ће суд строжпју меру употребити према ономе, којп пма патент на „ироиалазак", него према ономе који буде прештампао. С тога мислнм, да није потребно уноспти овај члан, да треба са половином казне казнити онога, којн буде прештампавао. Потпредседник — Пошто нико не тражи реч, то стављам на гласање: Ко је за то, да се чл. 23 прпмн, онако како је г. известнлац прочигао, нека изволн седеги, ко је противаи нека устане? (Сви седе). — Објављујем да је Скупштпна усвојила прочитанп члан. Извеетилац чпта чл. 29, ио пројекту (прилог 1 ст. 5), који је по одборској редакцнји чл. 27. (прнлог 8 ст. 5) и на који је иристао и г. министар. Министар унутр. дела Ј Хаја — Као што је иознато у кривичном закону казне су врло строге. Овим се чланом иде на то, да се казне ублаже. Ја нпсам томе противан Да још будемо сигурнији, да не буде натезања у тумачењу. моглн бнсмо додати речи : ко једном од средстава побројаних у чл. 11 . ружи иогрдним изразима-, тих речи нема у кривичном закону и кад такву редакцију у овај члан унесемо, онда не може бти неповољног тумачења. Пошто је то унесено у члану који одбор предлаже, ја се могу сложитп п на ублажавање казне као што одбор предлаже. Известилац Љ. Ђирић — Ми смо са свим управо хтели п да избрпшемо члан, како је г. министар предложпо, али пошто о томе има речи у кривичном закопу, ми смо за то предложпли редакцију другу, као што сам вам је прочитао и ублажпли смо ону велику казну, коју крпвичпи закон проиисује. Госп. мпнистар је на то пристао. Потпредседник — Претрес је свршен. Стављам на гласање: Ко је за то, да се чл. 29 ирими, као што га је г. известилац прочптао а ио предлогу одборском с величпном казне пека изволи седити; а ко је протнван, нека устане ? (Свп седе). — Објављујем да је Скупштчна усвојила чл. 29. Известилац чита члан 30 пројекга (Прнлог 1 стр. 5). За тим одборску редакцију, која је у извеиггају чл. 28 (Прилог 8 стр. 5). Министар унутр. дела Ј. Ђаја — И овде су казне из кривичног закона унесене. Јанрнстајем на смањивање казпе, само бих предложио да се каже : ко иутем штамие изрично иозива, да не буде опет 1умачења: иозивање на непокорност. Ако таку редакцију унесемо, онда смо обезбеђенп од рђавог тумачења н тада може остати казна од 200 — 500 дин., нлп од 1 — 6 месецп затвора, као што ја предлажем. Али, госнодо, онај другн одељак у члану одборовом у коме се каже: ако ко дела, законом означена за злочинства, илн преступљења, иравда пли хвали, да сс казни новчано са 100 — 200 динара, или затвором од 10 — 30 дана, не бих могао пристатп. Има збиља случајева, да се може хвалитн нешто као злочии. На нрнлику: десило се веко убпство н штамиа може говорпти о томе благо, и онда се може то узетн као хвалење злочина. С тога, ја бпх предложио да први одељак остане са казном, као што сам ја иредложпо, а други да отпадне. Известилац — Ја пристајем да се избрише други одељак, али не бн била сразмерна казна од 200 — 600 динара

казни од 1 — 6 месеци затвора; јер један дан затвора одговара казнн 10 динара. Дакле много би бнло казна 6 месеци. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Ја иристајем, да се затвор сведе на казну према казни новчаној. Известилац — Дакле онда би казна била од 200 —600 дпнара, или затвор од 20 дана до 3 месеца. Министар унутр. дела — Ја пристајем, да така казна буде. Потпредседник — Ко је за то, да се члан 30 прими, са изменом коју је г. мнннстар нредложио, нека седп ; а ко је против нека устане? (Сва седе). Известилац чпта чл. 31. Марко Петровић. — Реч „ религија," то је страна реч, и наш народ неће да зна , шта је то , него би требало да се каже вера. Министар ун. дела Ј. Ђаја — Ја пристајем да отпадне све оно, што је одбор изоставио , јер долази у §. 14, само иалазпм, да је казна за вређање морала, и то казна од месец дана, сувпше мала, н за то бих ја био, да се она повпси, те да буде од 100 — 500 дин., или од 10 до 50 дана затвора. Алим. Васиљевић — Ијасам мислода говорнм протнв овога члана, као што га је мпнисгар предложио , али пошто је минисгар пристао на одборско мишљење, то ћу онда ту учиннти ирнмедбу. И ја се слажем са поштованим нон Марком, што он предлаже да се реч „релпгија" замени речју „вера," само бих јошјачу редакцију хтео, казао бих: ко омаловажава веру иравославну. Религија је нејасан термин, и она је свако убеђење човека, и с тога овде треба прецизно казаги: ко омаловажава веру православну. Живан Живановић— Свакако овде семора наћи измена речп, јер реч „ религија то је анстрактан појам, то је припознавање наше неких светнња, а та се вера огледа у неким видљивим представама. То су наше верозаконске светиње, као што је: Бог, црква, слава, литија и т. д. С тога бих ја овде прелгожпо, да се мету речн: „ружење верозаконских светиња," а да се избрише реч религија. Известилац Љ. Ћирић. — Већ по самом овоме, што је преддожено онолико редакцнја колико је посланика устало да говори о овоме види се, даје одбор имао муке да нађе згодну реч, која би изразила јасно намеру , која се нма овим чланом. У свима досадашњнм законнма о штамии бнле су речп: „повреда вере и морала", на смо н ми најзадтепзразе задржалп. Казати вређање „иравославне вере" не би бнло правилно, јер поред вере православне признате су законом и Уставом и вера мухамеданска н вера мојсијевачка. Што се тпче речи „иовреда ," она је незгодна, н ја сам за то, да се уиотреби реч „вређање". Реч „омаловажавање" мн нпсмо хтели усвојити, јер је то врло растегљив појам и ја бих молпо г. Васиљевића да каже , шта је то омаловажавање, јер суд, на тај начин, н може и саму критпку какових обпчаја да подведе нод омаловажавање. Дакле , усљед тога ми ^псмо хтелп тај израз да уиотребнмо, и меин се чини, да би требало задржати реч вређање, као најбољу. Витомир Младеновић — Највећу забуну , те по томе п честе исиравке ц допуне, које чинимо у за&онима прн грађењу, и доносе оиа разна мишљења у је,:ној нстој ствари н стварају оне повпке зашто се једном судц овако а другом дрткчије; менн се чинн да све то долази огуда, што се закони не ирецизнрају, иа се дакле са тог разно и нремењују. И ова реч „омаловажавање" вере .као што је објаснио госп. Алнмпије, то је тако растегљнв појам , да се нод њега чак може подвести и казатн и заступање једног начела у науцп, начела о развићу земље, које као што је познато не гласи да је овај свет створен за 6 дана, но за билијоне билијона годпна. С тога овде треба казати тачно: „вера православна,» и то нека је издвојена од свнх осталнх , које нису Уставом заштићене. Алимпије Васиљевић — Шта је то „омаловажавар»е к одређено је у нашем крив. законику, и свет наш зна то, али