Народна скупштина

СТРАНА 824

пише може сашо себи да науди; истина шоже у томе битн пзузетка, да рђаво иисање учнни штете иојединима, а кад кад и држави, алп у опште узев рђавим писањем свакп лист ће себи више наудитн. Госпбдо, нека се у штамин и даље ради, као што се то данас чинп, ворујте да ће се стање у скоро иречнститн, п озбнљннјп листовн наћн ће публику, а лнстови који жпве од скандала иронашће. Нека буде случаја, са злоупотребе штампе, то ће само њнма наудпти, а неће општој ствари шкодптн. Нека потраје још само неко време овако, п озбнљна штампа добнће чптаоца а шкандали ће проиасти. Ако ви спречнте да се не сме казати пстина, па макар бпла п ружна, вп ћете учинитп да ће опет и даље бпти негодовање и нитања о слободи штампе, Дозволпте ви да се ми образујемо самп, и верујте да ће кроз кратко време то и бнтн, с тога сам мишљења, да овај члан отпадне, јер по одборском мпшљењу у једном члану овога одељка заштићена је породпца. Алп не дозволити иисатп о ономе, што се некоме не допада, ја мислим да би било сузбијање слободе штамие, и за то сал мпшљења да се примп предлог одборскп. Милан Ђурић — Господо, и ја не бих могао да се сло жим, да се штампа упушта у иородичан жнвот, алп као што видим по предлогу одборском, породица је заштпћепа и нема бојазни, да и ту штампа сме днрати. Али псто тако господо, не могу се сложптп да Се слобода штампе скучава у иогледу изношења на јавност рђавих дела јавних радннка на полнтичком нољу, јер држпм да то н јесте њен задатак, и да он& треба то да износп па ма ко то радно, корпорацпја нли нојединац. Тога се, господо, не треба плашити. Врло добро је рекао један од господе иредговорнпка да је бпло код нас лнстова, којнма је бпо главнн задатак да науде карактерпма и политичкпм ргденнцима нз појединнх партија, на јесу лп постигли своју цељ? Боже сачувај, опп су самн себи науднли, и пропалп су. Ја мислич, господо, да треба да будемо начисто с тиме, да законима не стварамо прнтнсак, јер н овде важи она народна пословица: „Притпснуто јаче све на внше скаче." Дакле треба оставити, да свп онп лпстовп, којп профанпшу штампу да сами од себе иропадну. Што се тпче части, рекао је један нредговориик да је далеко внше стојала част цре него данас. Ја хоћу иа то, ово да кажем: Част, нонос н образ негује се у иородицн, црквп, општини и т. д, Алн за бадава је тежпти томе, да се може част уздићн законнма; појединп законп мзгу нстпна регулпсатп неке односе, алн се част, образ н понос не може одгајити законима, она се гаји у фамилпји, породици, црквп ни збору п т. д., као што сам мало час иоменуо. Запста, да нап! народ ннје био моралан, да није много полагао на свој образ и част, он бп нропао под туђинскпм госиодарпма, који су навалнлл на њега са нстока и запада, ну благодарећп свом образу п поносу, он је остао жив, и иодигао се пз иолитично! гроба, у коме је лежао 400 година, и данас се уједнњава. Једна незгодна реч је иала од стране једнога мога ирпјат°ља, да је Српски народ моралнпји од Француског народа. Ја знам, да сваки од пас треба да уздиже свој народ, алн кад говоримо пред светом, дужни смо да одамо достојну хвалу великом народу Француском, којн г.ма у себи духа; вп ћете госнодо прпзнати да томе великом Француском народу нма да благодари цео свет за слободе 19-ог века, а тако псто п за многе проналаске у науцн. Ја држим, да сам сазао нстнну, н лржим несумњнво да и сви ви верујете, да за многе сјајпе резултате, тековине овога нека има цео свет да благодарн Француском народу. Ненријатељи, којн су у последње време билп пошли па Француску с топовнма и мачевима п са свом војничком снремом, и мислили су кад су га на бојном пољу победнлн, да су му отелн првенсгво. Алн шта носле тога впдимо? — Кроз 15 — 16 годпна тај велики Француски народ видимо да је далеко моћннји и на просватном н на културоом ц на фпнапснском иољу него што су завојевачи, који су бнлн ушлп у срце Француске. Еад се један народ тако може, иред светом да иок.аже, онда не можемо другаче замислнти.

него да он у себп има велпки морал. Да је ту морал гаранција за његову бољу будућност, друкчпје не може бити, јер ипједан човек, ннједна кућа, не може напредоватн, који у еебн нема великн морал. И мени се чинп, господо, кад признајемо Француском народу велнку моралност, да као народни представници можемо да изјавимо да велики Француски народ нма велику и славну будућност, коју радосно иоздравља сриски народ, јер верује да славнн Француски народ бнћз свагда у будућности на страни правде н слободе, дакле и на страни раскомаданог Српства, да би се оно уједпнило, на шта има (раво п по Божијпм п ио људскнм законима. (Одобравање). Миниетар унутр. деда Ј. Ђаја — Господо, ја сам и мало час разложио, да ми је у опоме једина тежња, да се осећање части што више развија, и да се част појединаца што више заштити, То су побуде, са којих сам предложио, да се такве увреде ие могу доказиватн. То иије никаква иовииа, иије никаква оригиналност, јер ње има у франц. закону, а и у законима других земаља; а на вама је да решите да се и доказивати може, ако нађете да ћете боље заштитиги част тиме. Известилац Љ. П. Ђирић — И ако сам већ два пут о овом члану говорио, ипак вас молим, да ми дозволите да па завршетку кажем неколико речи. Г. министар рече, да не треба дозволити да се вређају приватна лица и породични живот. Ја понављам да ми не ћемо да зашгитимо приватна лица, јер, кад су знали да раде недозвољена дела, онда немају права да траже, да се заштите; а што се породичног живота тиче, ми смо заштитили чл. 31-им. Мени се чини, да је увођење ове повреде части највише дало повода штампи од новог Устава. Као што се сећате, после новога слободоумног Устава појавили -•у се разни листићи, који нису у себи имали ништа друго, него саме грдње и нападе на поједмне људе, а изношене су и ствари, које свакако не могу да служе на част онима, који су то писали. Па шта смо ми видели ? Поред свега тога, ти људи, који су грђени, нису од евоје части ни мало изгубили , нити им је уважење постало мање , док , на против , види се да су ти листови, којима је био задатак да грде, с дана на дан опадали по броју својих претплатннка , и да су се на иослетку Ја свим угасили. Дакле, доказ је, да такве ствари не могу пролазити, и да немају цене код српског народа; па кад те сгварн оаме проиадају, онда за што ми да тражимо и правимо ограничење, па онда да то, кроз годину иди две дана, измењујемо. На против, мени се чини да пссле пропадања тнх листова, и после осуде читалачке публике, ми немамо разлога ни оправдања, да то штитнмо н самим законом и онда, кад су они ојајно пропали пред публиком. Сваки јавни раденпк треба да води рачуна о свом прииатном живогу, али штампа не узима у обзир тај његов приватан живот, већ јаван рад. У образованом свету гди је штампа јако развијена никад нећете наћн, да се тамо напада нородични живот, јер се тамо говори у опште о радницима и њиховом јавном животу, а приватнн се живот никако не дира. Код нас се радило обратно. Па ппак нико од своје части није изгубио, и сви ти листићи, који су се бавиди прљавим стварима пропали су. Дакле, кад је већ јавно мњење осудило такав начин ппсања у штампи, онда ми немамо разлога, да кажемо: о томе се ие сме писати, па с тога не треба ни да се уноси у закон. Потиредседник — Ко је за то, да се чл. 3 0 прими по одборском мишљењу, иека седи, ко је против, нек устане? (Сви седе). Оглашујем, да је Скунштнна усвојила овај члан. Известилац чита чл. 31. (наставиђе се)

О дговорни уредник Ранко Петровпћ

ШтАМПА краљ. срнске ДРЖАВНЕ штампарије