Народна скупштина

72 САСТАНАК - 2! ФЕБРУАРА

СТРАНА 828

шта што је прљаво. Дакде, као што рекох, ооље је да овде стоји бесчашће него клевета, али то нс значи да се не сме иншта 'казатн што ко нрљаво говорм, него само да се не сме да наиадне на вегову част. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Ја сам још ирп генеЈ )алној дебати казао, да су трп главне тежње у овом закону о слободној штамии, а то је: нрво, да се штампа нотнуно обезбедн од утпцаја и пречага, које јој се могу ставнти од управних плп админпстратнвнпх властп; друго, да се неодређеност кривичног закона уклони, а строгост казнн ; н треће, да се заштнтн част ириватннх људи п част иојединих грађана Према тим тежњама кад сам иаишао на овај одељак, којим треба част иоједпнпх људи заштитн, увндео сам одмлх да оно што има у нашем кривнчном звкону о увреди н клеветн инје довољио; јер у н>ему нема оно треће, оно што се налазн нзмеђу увреде и клевете, а што пмају закони другпх земаља. У француском крпвпчном законику на прилику пзмеђу увреде—о!Таибе —п нзмеђу клевете — са1опш1е —стојп нешто треће, а то је (ШатаИе — п нод том речју разуме се оно, што бп се у нас могло најприблпжније нсказаги речју л бесчашће". С гога, дакле, оиај прекор на ову одредбу, као да је увреда частн изостављена, нема места, јер је овде реч клсвета употребљсна, а то је шири иојам, — а оно средње иак, оио што је нзмеђу клевете и увреде, обухваћно је нод појмом „увреда часги". Овом ирплпком нека мн је дозвољено да се захвалпм иону Марку на лепој беседи н осећају части, јер ми њоме олакшака иосао у толнко, што ја не морам да разлажем важност осећаја н частп човекове — не морам да се на шпроко упуштам у важност ове одредбе и доказујем како је крајње време, да се почне са тнм, да штампа не наноси повреде частн, да не пзносн сумње н вређајуће гласове о ириватпом жпвоту иојединаца, те да тако међу нама н у вароду туин осећање частн. Г. нзвестилац је казао да баш ова одредба, ако је оставимо овакву каква је предложена, може биги по осећање частн шкодљнва и наводн : да је неморал у француском на роду баш с тога већн него код нас, што њпхов закон о штамии пма такву одредбу. Госиодо, о моралности једнога или другога народа нећу да говорпм, алн морам нзјавптн да ни у коме народу ннје осећање частп тако развнјено, као у францускоме народу. Узпма се да је најзначајннји разлпка између животиње и човека после говора, осећање части: п ја држим, да смо ми дужни да се потрудимо свпма силама, да негујемо то осећање и да га не нзлажемо свачпјем нанаду. Г. пзвестилац је даље навео, колика би била неправда кад бн се усвојила ова одредба, но којој неко некоме може : да кажо нешто бесчасно, иа да му се не допустп да то доказује. Ја валазпм да и није иравп задагак слободне шгампе да улази у нрпватан жпвот појединаца. Баш ако је пстина оно што говорц, опет је незгодно изиосити и те ствари т. р. на добош тим нре, што поједини људи кад знају да некако днце чини нешто хрђаво, онн треба да га туже еуду, те да томе етану на нут, али нема нрава да неко некоме каже, да је | лопов докле га суд не осудн. Ја мнслим, дакле, да тиме не треба да се служи штампа н да јој то не бн служпло на понос; најпосде у интересу је земље н народа да слободну штамп>вегујемо у том иравцу да заступа истину. С тога вас молпм, да усвојите овај одељак овде, јер ако га усвојите, тиме ће се постићи веће осећање частп а елободној штамиц иеће се нн најмање шкодити; јер је остављени. да онаЈ јаван радннк, којп говорн самоојавноме послу путсм штамие и јавноме раднику може то и доказиватн. Ако нак штампа хоће да говори и о прнватним људпма ц иородичном животу, онд&јој то не треба дозволптн, јер нема смисла»да се меша и у то што ваља да нам Је свима светиња. (Чује се: врло добро).

Димитрије Катић — Господо, Ја налазим да Је чл. 32 овога пројекта илп ако хоћете чнтав одељак III., врло важан. И мени се чпнп, да ћемо од погрешног његовог решења пмати внше штете него корпсти. Ја мислпм, да усвајајућн овај чл. 32 или целу главу III овога закона, да ћемо баш онда учшнити да се морал неће учврстити ни заштптити. Има једна пословица која врло правилно опредељује то п која гласи: „ко се не стиди злог дела нека се не боји ни зле речи". Ко хоће зло да радн тај нема права да га штампа штедн, ге да му не кажемо то? Заштити породични жпвот то је допста наша озбиљна дужност, алн шга ће сметати на нрилику јавноме моралу, ако се изиесе истннито нешто, што служп на 1справку пзвесних мана. Ми смо гврдили да ннкад не треба казнптн човека, којн .!стину говорн. Па како бп се сад слагало то наше гледиште с овим, кад бисмо унелн у овај закон такву одредбу, но којој би се казнно онај, који на јавиост нзнесе оно шго збиља стојн ? Изгледа, да смо ми ту у недоумици. Кад осуђујемо оне који морал руше, онда, с каквим разлогом можемо забраннтп некоме да јавно каже; пазнте! ево овај рупш морал. Као што зиате, зле иавпке нису неиоЈнате нп велпким државницпма и каква би онда штета била, кад би се те зле њпхове навике нз нрнватног живога изнеле на јавносг, нарочпто, кад се зпа да оие могу имати утпцаја н на јаван жнвот? Ви знате, да је нознати француски државник Гамбета ногннуо од своје наложипце, зиате такође да чувеног ганерала Буланжеа ирати н данас ј бегству његова милосница код венчане жене, нто француска штампа ие сме даизвесе на јавност, јер би но њнховом закону уредник бно строго кажњен. Би ли то било онравдано кад се зна, да су ти људн имали н да носледњи још може имати утпцаја на државнн живот француски. Мн нећемо то да заштитимо и ја мислнм, да зато нмамо довољно разлога. С тога налазим да чл. 32 ваља избрисатн, као и цео III одељак. Риста Поповић — Као што рече г. иотпредседник овај је члан један од најважнијих члановау закону о штамии. Ако га прпмпмо, како га г. мпнистар нредлаже, значи усвојити 1,а се не сме истина да каже. Г. министар нам истнна рече, да се не сме да каже, истина ако она кога бесчасти. Али го•иодо, ја држим да је главно, да се пстина, иа макар била и ружна сме да каже. Ако је неко у опште иознат као лоиов, на нека се то каже у шгамии. И ако сте ви позигивно уверени о једном човеку да је рђав, онда зашто да не смете ) њему то да кажете у штампи. Али, вели се, па ако знате 1а је неко лонов, јавнте суду, а зашто да га нзносите на јавноет? Ја држим, господо, да ово није оиравдано. Терати фађане да они достављају суду оно, о чему треба да води бригу другн, ја држпм да је то неоправдано. Забранпти, да се не сме казаги нстина само за то, шго је ружна, значило би Јпречптп .слободу говора и иисања. Истина, може се слобода писања злоупотребпти, може се писатп свашта, али, госиодо, треба имати на уму, да у сваком таквом случају уреднпк се излаже опасностп, да буде осуђен, и кад он рескира да буде осуђен иека нде на суд н одговара, Алн забраниги истнну, само за то шго је оча ружна, ја држим, да би то значило скучити слободу штампе. За прнмер може ко навестп штамиу у последње доба, где је слобода злоупотребљена, па се њоме заступале лнчне грдње и клевете. Било је прпмера, нарочито у последље време, да се је радило тако. Но ако би то узели иао мерило, да сад овакву одредбу донесемо, ми бп врло рђаво учинилп. Ја, госиодо, држнм да је журналистика у иоследње време сама себн наудпла, она је сама себи убила иозерење, она је допринела онаквим радом, да се данас не мпслн о журналистнци онако како се о њој ире мислило Иређе, господо, кад се нешто изнесе у журналистнци маса је гоме веровала. У иоследње време већ не стоји тако. И ако бн се усвојила мера, која се иредлаже сада, неће се нишга доирннети томе, да шгампа на већу висину стане. Ко рђаво