Народна скупштина

СТРАНА 820

НАРОДНА СКУПШТИНА, ОАЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

реч иовреда односи се на нешто фивпчко, а повреда се и не Стотинама годпна оно је било без нпсаних закона. И праможе нанети вери, п с тога треба да остане „омаловажавањг знину ту у пнсапим законима, којп су иозватп да штпте образ вере православне," јер ми нмамо да чувамо ту веру, а други п част држављана, Дцногорцп су попуњавалп тнме, што су вазда нека чувају своју веру. Ја, дакле, мислпм, да је правплпијс с јатаганом н пушком бнлп снрелнн да стану на браник частп

казатп: омаловажавање православне вере.

п образа свог, што се код њих пма сматратн за дело као је-

Известилац — Ја сам и мало час наноменуо, да, кад Ана °А П Р В11Х њпховнх врлнна, која је њпх вазда красила и

би смо усвојили, како је предложио г. Васиљевпћ, да бп смо се огрешнли о Устав, јер би тиме заштптнли само православну веру, а међутнм знамо, да нма код нас и веронсповеди мухамеданске и мојсијеве; и ако бнсмо ми чували само нашу веру, а дозволили вређање осталих вера, онда би ми тнм учиннлп неправду тнм другим верама, јер би иовредили Устав. Министар ун. дела Ј. Ђаја —Пре свега и ја налазим, да је реч иовреда нетачна, јер она се може узети за морал, а реч вређање за веру. Што се тиче другпх признатих вера, ја мпслпм да бн

дпчпла, као и све илеме сриско, која је н до данас осгала светло обележје, бар у велпкоме делу његовоме. И знајући како Црногориц каже, „све за образ а образ нн за шта" свакн ко год има носла с њнме, па био домаћи нли странац, бира пзразе, које ће уиотребљаватп, удешава своје опхођење, на начпн, којп јемеђу најобразованпјем свегу реткост. Са чега лн се то тако ресиекгира п цени част тих људн? Да ли не што их закон какав или закон о штампи штнтн ? Не. Тамо и нема закона о штампн,којн би узнмао јавну част у заштпту, али има нешто, што може да у сваком тренугку

овпм заштитили само православну веру , а увреде нанесене одбранп част његову, а то је оио његово светло оружје за

другим верама, оставнли бп некажњене, и онда за иравославну веру биле казне благе, а остале вере строге, јер би се казниле по крнвичвом закону; и са тога држпм даје добро казати онаво, као шго рече г. Жпван : „вређање верозаконскнх светиња." Марко Петровић — Мени се чини , да је набоље да се овај члан вратн одбору, јер вазати само вређање верозаконских светиња није довољно , пошто неко може и не дпрати видљиве светиње, али може нападатп на апстрактш

његовнм јуначкнм пасом, н за то је нпко не сме нп дпрнутп а ту је н тврда решеност свакога Црногрца са иушком и ханџаром прнбавптп задовољења својој увређеној части. Док су код нас државне прнлпке биле још прпмитивннје, док нису писанн законн почели узимати у заштиту част наших људп, дотле су и наши људи налазилп разлога да стоје вазда под оружнјем да бране оно, што нп сила нп закон нпје кадра одбранити илн нпје у одбрану нн узела. Али тада кад су се они посветили мпрном и културном развнтку, п кад су

иоЈмове верске, н. пр. тврдити да: дух светп не произлази нрнстали на ао да нм закон у место оружија чува њихову од оца, као што то признаје правосл. вера. Дакле, с тога бих ,,аст 11 ШТИТ11 °А свачијег насртања, онда је законодавство,

ја био, да се ово врати одбору. Известилац — Ја примам, да се ово врати одбору. Потиредседник — Кад г. нввестилац ирпма, да се ово врати одбору, то онда ирелазимо на чл. 32. Известилац чита чл. 32. Као што вндпте , по овом пројекту закона о штамнл, код нас се уводе кривнце нове врсте; уводе се крпвице за уврде части, које до сад нису биле , а којих има у француском закону. Сад настаје у опште нитање, хоће ли то да се усвојн, нли не, н тев после можемо да говоримо како да се те крп

правећи законе својој земљн под таким условпма, дужно нматн ово у виду, н нстпнски законом и његовом сплом заштити част својпх грађана од свачије злоуиотребе и оштете, јер кад су у овој земљп присталн да им одредбе законске, штпге њпхову част и наиустилп дотадањи начин заштпте њене, они су се тада за то тако и расиусатили н иредали н посветили моралном културном развптку. Али ако развој државппх прнлпка доцннје засведочи, да закон ннје довољна гарантнја за чување личне часги, алпчначаст је центар око кога се окреће државни морал, онда је са свим нрнродно, да ће се тај народ, илн вратити опет старој одбрани своје частп у том слу-

впце казне. Одбор, иретресајући сад ствар , дуго се је ми- чају, или што је још горе, — навпкнути се потпуно на тај слио, и најзад нашаоједа увођење новпх врста кривица, нема губитак, који ће бити доцније судбоносан по његове врлине.

смисла. Он је узео, као што је у крпв. закону, увреду и кле■ вету и задржавајућп се на те две кривице , он је избрисао чл. 32, с тога, што се у тон члану говори о казнама , које те две крнвнце повлаче. Мислим дакле, да би Народна Скупштина сад требала да се изјасни у начелу је ли за иредло! г. министра унутр. иослова или за редакцију одборску. Панта Срећковић — Ја мислим, да не би требало оставити некажњено вређање човекове части. У нашој земљи дешава се због овога највише убистава. Седну људи да пију, и при чашн вина увреди један другог, увређени убије онога. Дакле, треба усвојити казну, а на чоји начин да се казна изврши, нећу овдо износвти. Ја сам за то, да се не вређа нико и да нико никога

Господо! Код евнју великих народа, који су имали кад год, или имају данас каквих славних дела, част је човевова вазда била та подлога за правплно развијање врлина једиога народа. Једаи народ може бити бог зна како извеџбаи у вештнни, може познаватн п гајнти пзвесне струке наука, као што су, Астрономија, Механпка, природне науке и друго, иа бпти чак и одличан првак на томе пољу. Али кад је њему извучена опа чврста иодлога, ако му је исчуиана морална основа из његовог живота и вас.питања, његова ће му свеколика спрема илн вештнна у кбјој грани човечанског умног наиретка, битн немоћна да га дуго одржи на висиии народнсј и државној, и ви ћете вш,ети, да тамо нема ничега

не бесчасти. На пример, каже ко коме ружну, рђаву реч, и овај сталног, да је тамо све труло. Ја мислим да нсће бити чудо сад потегне и убије овога и за то онда је мања казна за онога, за вас, ако кажем, јер имам за то разлога, да међу најучекоме је увређена част. Ја сам, дакле, за то, да се за бесчашће : ннјпм људима има људи, који поред свеколике ученостп из сваки казни , а шта је бесчашће, ја то овде нећу деФинисати. ирорачуњивости ситне личне вористи илн гадне животињсве Марко Петровић. — Г. известилац ставио нам је ии- насладе чине зла дела до таког стуиња, каква нивад неће тање: „да ли треба узети личну част у заштиту овим законом о штамии и не дозволити да се она може путем штампе претресати?" Мени се чинп да са обзиром на велпкн значај части човевове не би ову смели ни требалн да доводимо иод пнтање. Докле је лична част свакога иоједннце више цењена у друштву, дотле су врлине људске и каравтери стајалн на већој висини, него што стоје данас када, се на част људску са мало онасности насрнути може. Ми знамо да и данас по-

учннити човек мање снреман умно, само ако има у себи ма и најмању клицу частн човечије. Ово што важи за иојединце важи за народ цео, јер се народ н састоји из појединаца. То није дакле само иојав код нашега народа, то видимо и код образованпјег света. Ми видимо да људи од највишег стунња учености могу да учпне таква вандалска дела, која не би могао нн дивљак учинити; видпмо да такви људи за врло ситие своје личне рачуне могу да мету на коцку чак н интересе своје отаџбнне,

стоји једно српсво племе — илеме браће наше у Црној Гори само ако немају човечансве частп и ионоса људског. Има у — вазда спремно да сузбија напад на част и образ оно! историји човечанства црних иримера да и крунисане главе, часа, кад се неко усуди да нм ту веливу светињу ма којпм за коЈе се иретиоставља да су на највећем ступњу образопутем п начином иовреди. Код њега су иисани закони скоро. ! вања, да су у иајвишем стеиену и дужни да се жртвују за