Народна скупштина

72 САСТАНАК — 21 ФЕБРУАРА СТРАНА 821

срећу државе којом онн управљају, и за опште добро наро- Мн знамо, колико поштовања ужпва човек један, богат дно којпм онн управљају, имају моменатд, кад забораве на врлниама у једном селу, једиој вароши; и како је готов свак своју отарбпну, на внсокн свој положај и задатак, на свету ступити са њиме у све везе друштвене, а колико се пак слудужност своју снрам народа, и због, често врло сптннх раз- шају они људп, који су иронграли своју врлину неваљалнм лога нзлажу свс. го очевпдној пропасти, само за то, што у вршељем своје дужиости човечанске. Таквн могу битн велики васпитној стрхнн њнховој иема поноса части људске, н што кошко хоћете, могу зидати палате, куле с великнм торњевнма, су способнн и као гакн свету у очи гледатп. Ту дакле не алн нико нм се частан неће ноклоннти ннти одавагл им своје оскудева научност, не фали материјална н финансиска мо}', пажње, свога поштовања. Али неће бити реткпх појава, да ће већ ту лежи оскудпца морала ; а оскудица морална опажа се часнн људи с таквим врлинама човечанскнм, какве је кадро онде, где је збрисан нонос људске частп. одгајитн оеећање части људске, иролазећи поред скромне куКад је човеку све једно хоће лн му образ бнти бео ћице човека часна и уважена, са осећајима светог нијетета или црн пред светом н браћом, кад му је образ дебљн него скинути каиу ие из каког страха, што тамо лежи кака сила лп табан, кад човеково осећање часгп затуип се толпко, да људске моћн или власти, но за то, што је ту смерно сместила руменнло стнда није кадро кроз њега пробитн, онда народ се једна врлина човечија, један иоборннк за врлине човечанчији су чланови такви, нема основе за свој иоуздан ноли- ске, што се налазп тамо један велпки дух, којп је умео да тнчкп живот п развој. Државннцп, који раде да упуте свој) се узднгне над жнвотињскпм жпвотом да досгојно носн на земљу п свој народ иравилном развоју народног живота, мо- себп у себи лнк и обележје божанске љубавп, који је умео рају да се побрину, да им тај развој државнн н народнп да човекољубље гајп н негује, којн је љубпо отаџбину колико поглавпто лежн на моралној основи, као најноуздапијем те- себе н децу своју. Его то н тако ноштовање чинн човека важмељу на коле може да се зида све што служн за унапре- ним, чинн народ велнким, то уздиже људе на висину врлина ђење државе. Докле у једном народу нма поноса частн љу- до безграничног пожртвања, на се иобрннимо да свима нашнм дске, дотле ту има и морала, и дотле ће нмати и одушевљења установама само то и гајпмо, н да се чувамо да којом устаза радом на општем добру, дотле ће нмати и врлина. Једно1 новом то не оштетнмо. дана кад нестаие у народу врлнна, онда неће вам номоћн Штампа, шта је друго него регулатор васинтања друништа, што ћете међу њнма можда нматн велпких научара, штвепог, регулатор јавне речи у друштву, која уносн у нојам јер то ће бнтн нзвештаченн аутомати а мање људи, јер међЈ људски део васнитне моћн његове. И у народу иисменом и њима иећете моћи вндети човека одушевљена за оиште до- књпжевном, јавна реч чнни велнке услуге; а у народу небрс, човека, којн у срцу носн љубав сирам отаџбине, спрам пнсмеиом, какав је већином наш народ, то нстниа нде сиорије. свог илемена, а без тога нокретача, један народ нема раз- Али у колико је један народ безбедан, да га као мање пилога да се истнче као нација, нема основе за друшгво, за сменог саблазни штамиа, у толпко је теже код њега исиразаједннцу с њиме. Такав народ н^ће моћи фнзичко ни духовно впти оно, чиме га је незгодна штамна на реч оштетила, па снојити у једну снагу н целину поједине своје делове, којн н то је један разлог, да штампа као носилац Јавне речи нотреба да иослуже отаџбшш. Зашто? Уа то што такав народ брине се, да нам шго внше добра а што мање зла унесе у не гаји оно, што служп као основица држави, не гаји морал, наш народ, јер народ је наш поверљив ннсаној речп и ирима за не гајн понос части човечанске, која човека н нар^де по- готово оно, што чује из новина. За то не доиустнмо да се креће п одушевљава за велика и нлеменпта дела, но наиро- може ма чија част без разлога износити на добош, и да увретнв, неразмншљеннм законима, можда и нехотично иде на ђени не може да нађе нотиуног задовољења за оштећену н руку да се то брпше и нпштн, па се бојим, да нам и овај иовређену своју част, кад смо га распасалп од оружја, и тиме закон, неирокрчи нута гој штети но врлине народне, ако се му одузели могућност да сам бранн своју част, до гога ступња њпме дозволи напад н јуришање на част људску. да не аада ннкоме на ум титраги се са нстом. За то велим Кад смо већ нашлп разлога да народу одпашемо оружје, ставпмо га бар иод заштнту закона ради одбране те његове те да не мора тпме да штити своју част, кад смо га дакле највеће и најмилије светпње, којом се сваки човек дичи и упутили на мнран културни наиредак, кад смо му обећалн ионосп као највећим п најдрагоценнјпм благом својим. Чувауслове, да може распасати оружје, и да своју част може ио- јући част његову ми чувамо моралне особине, основе, на коверити заштити закона, ми смо дужни, да му то законом нод- јпма почнва будућност сваке државе, иа н наше. С тога глепуно н огарантујемо. Јер вам кажем, да један народ, у комс дишта налазећп треба да прпмимо ово, што је иредложено од се част код појединаца тако истрошп и изумре, у коме је стране владе у одбрану части човекове. поједпнцу све једно, хоће ли му се част оштетити, тако лако Љуба Новаковић — Мени се чини, да се овде рђаво нли још и лакше но и његова монета, и кад је равнодушан, ; разумело за што је одбор овај члан избрисао ; отуда долази, ако је повређена његова част, тај народ неће пмати никакве да је г. Ианта Срећковић, жао мн је што то морам рећи, моралне везе лично међу собои, нитп је може тада имати и рђаво схвагио, да се иовреда части 'неће казнити ; отуда је и с осталим деловима света; а нама као народу сриском, као овако леиа беседа г. поп Марка светињи части. Госнодо, одпијемонту, оно кога има да се коицентрише велико српско бор није хтео да заштити онога, који хоће да вређа част племе, мени се чини, да је дужност, да у свакој ирилици чу- српскпх грађана. Да овај члан пзбрише одбор је руководило вамо н гајпмо оно, што у народу ствара врлине, што челичп то, што је у обиму увреде и клевете обухваћено све оно карактере, што одушевљава грађане. Римљани, Грци, и свн што би било потребно да се казнп, кад ко нутем шгамие вређа стари народи, били су велики и славни само дотле, док им част сриских грађана или у опште часг појединаца. Ово што је част племена, част породице и лична част била највећа је било у ироЈекту о бешчашћу, све може да се подведе под светпња. А штампа је моћаи фактор, који ово све може п одредбу „клевета'% с тога је одбор избрисао ово, а не за то, убити и однеговати ирема правцу којим се она упутнла буде да заштнтн онога, који би хтео да вређа част српскпх граУ једном народу, иа је дужност наша као одговорних држав- ђана. Држпм, да са свим можемо ирпмпти овај члан. ника, за будућност нашег народа, да добро пазпмо, да чега Ал. Ваеиљевић — Човек, којн још није изгубио достоне унесемо у овај закон на рачун слободе, што нам може ош- јанство човека тај треба више да бранн своју част, него ли тетити морал народни и тнме иодкопати п будућност његов>; п своје имање ; и ионављам оно шго је иои Марко рекао : а задатак је наш велики, и спрам нас и сирам осталих де- гешко ономе народу у ком се не иоштује част његових гралова племена нашег, па смо дужнн у овој земљи однеговатн ђана. Ја не могу нристати да овде остане и клевета и бестаке услове за слободан грађански живот, гди је законом оси- чашће, јер је чриличније да у закону о штамни стоји част гурано свакоме оно, на шта као човек и грађанпн права имр него ли клевета, која се казни у крнв. законику. Црема томе ц што је свакоме мило и свето, — јер нн један народ не ј овде треба да стојн бесчашће. може ничим другим иридобити за себе и за своје једпнство Милан Мостић — Господо, ако хоћемо да дамо слоостале делове раскомадана свог племена, него врлпнама својпм оодној штампи нраву слободу и све оно што Је њено, и што и уређењем својим. она нма ирава да тражи, онда треба добро да узмете ра-