Народна скупштина

72 САСТАНАК - 21 ФЕБРУАРА

СТРАНА 827

ској то се н. пр. сведодима доказује. Кад туженп мнслн да се нска увреда односн нг њега, ако доведе два идн трн сведока н ови кажу, ми смо мншљења да се ово односп на овога човека п то суд узнма као доказано. Ја држнм да тај начоп није добар, алн држим да није добар ни овај начнн, којн одбор предлаже, а то је, да се тужени мора з.адовољнтп нзјавом уредпиковом иред судом, кад овај каже : ствар се не односи на тебе и да ту своју изјаву штампа у новннама. Ја држим, да би то била још већа увреда, а дотичнн био бн изложен и подскеху деле публике. То би значнло правнти два зла место једног. С тога држим, да ће иајбоље бптн, да ову ствар суд пресуђује; да ои пита окрпвљеног, на кога се ова алегорија односп иа њсгов одговор да суд денп је ли истинит илн нпје. То дакле треба оставити суду, на ако он нађе да се ово не односи, на тужнтеља, онда свршена сгвар; а ако нађе да се односи, онда да судн кривцу. То бн био најбољн начнн, да се из овог нзађе. Алимлије Васиљевић — Ја налазнм, да је одборска редакција овог члана много боља, јер кад се јавно обзнанп, да се нешто не тиче нменованог човека, онда је то најбоље. По чему треба натериватн уреднпка, да каже, кога се баш тнче, јер може да се десп, дц нико н не зна онога, на кога се алегорија односила. Можда дотичнн не би ни волео, да се његово нме не помпње. Дчкле, довољно је, кад уредпик на суду каже : не тиче се онога, који мислн, да се њега тнче, и то ћу јавно објавптп у моме лнсту. То је довољио, и зашто га онда теретитп, да каже: кога се баш тнче. Овде сплом хо ћете да товарите увреду на друго лнде. Ово, што је одбор рекао, са свнм је на свом месту. Панта Срећковић — Откуд долазн то, да се о једном човеку може да говори у алегорији ? То долазп отуда, што је забрањепо, да човек може говорнти истину, па кад је забрањепо да људи говоре пстнну отворено, онда долазн басна, у којој говоре жпвотнн.е, као што сам чнтао, да су два коња разговарала на теразијама. Дакле, кад је забрањено говорнгн људнма, онда мора доћп алегорија. Ја нниога не бн казнно. Ја сам за то, да се нзбрпше н миннстров п одборски иредлог. Ко налази да се нешто њега тиче, нека нде суду па нека се тужн. Ако пак оставите овако, онда ће да проговорп стока, а људн ће да ћуте. Огуда је н дошла басна, јер не сме човек да говорп шга хоће. Ја бпх ово нзбрпсао, јер је ненотребно. Ако ко о менн гов Јрн у алегорнјн, ја ћу отићн у суд, тужити га, па како суд пресуди, опако нека н буде. Ранко Тајеић — Да се злоупотребе не бн дешавале, довољпа је она гаран гнја, коју је одбор сгавно ; довољпо је кад неко буде оиравдап, бнло пресудом на челу листа, било нзјавом уредпиковом, да се опгужено не тнче тужпода То је за увређенога довољио. Ако бп се оставило по иредлогу министровом, онда би суд могао кињити уреднпка, и терати га догле, док не каже па кога се човека алегорија односп, п уреднпк може најпосле да каже : то је овај, а суд велн : није, јер не лнчп на њега. Дакле, суд бн могао ово увек да нзнграва п да уреднпка непрестано кињн, п неда му мпра. Кад нак пма тужитеља, оида је ова гарантија довољна, да уредник У евоме листу каже : не одиосн се на оиога, који ме -тужн. Министтар ун. дела Јован Ђаја — Господа предговорниди нпсу ме разумелн. Ја нпсам казао да остане овако но пројекту, него сам набрајао неколпко начина како се можемо да осигурамо од тнх злоуиотреба. Прпстајем да не мора да буде натеран окривљени, да каже на кога се односи, алп узмпте да је казао да се не односн на некога, ко.ји тужи, међутим део свет зна да се на њега односи, иа ће се томе смејати. Да не би тога било, ја иредлажем да оно, што нзјави окрпвљенн суд дени н реши : односн ли се то на тужиода илн не ; па ако суд нађе да се не односн на тужнода, онда ннком нншта, а ако нађе да се на њега односи, онда ће суд судптн. Ако то усвојите, ја бих вас молио, да се ова.ј члан вратн одбору, па да се овако редигу^е. Известилац - и ако сам уверен да је из најбоље намере г. мнннстра нронстекао овај члан 46, ипак нпсам нн ја нн моји другови у одбору могли да прнстанемо да се усвојн

овај члан овако, како га је нредложио г. мпнистар. Одиста дешава се да се у алегоопји изнесе н наружи не само радња прпвнтиог лида, него често н породични жпвот, дакле оно што смо хтели да заштптпмо. То је дало повода г. мпннстру да нромпслп, како да се стане на пут томе, алп г. министар је пзнео један начин којп је такође незгодан. Мп смо дуго мпслплп о овоме, па смо нашли да је мања штега ако један човек нретрнп такву једну поругу, н напослегку нека цео свет зна да се оно односн на њега, него кад би усвојнлн оваку једну меру, која нзгледа као инквпзнција. Измишљајућн меру како бн гоме могли статп на иут, ми смо после дугог размншљања нашли ово : тужилац га позове нред суд п тужеин каже нпсте вн, ја нисам на вас мнслно. Не мора он штамиатн ту нзјаву у својпм новннама, да каже : цзјављујем да се тај члапчнћ не односн на тога н тога ; ми кажемо то може да буде само онда, ако тужилац то захте, ако се он задовољи само с нзјавом нред судом, онда не мора штамиати то на челу лпста. Дакле ако бн Народна Скупштпна иропашла неку бољу меру ја бих иристао, али да суд то решава, то не би било згодио. Ту би се ствар вукла, пшла би апеледијп и касацијп п онда се пе бп постигло оно, што се жели. Ја мпслнм да би се могло да усвојн оиако као што одбор предлаже. Министар унтр. поодова Ј. Ђаја — Пре гласања морам да вам обратнм пажњу, да ако усвојите то, да зависн од кривца — од уредника — да он прнзна односнлн се 'оно што је нанпсао на онога, којп тужи пли не. да сте онда широм отворпли врата свима увредама и никако нећете моћи стати на иут. Ако овако усвојпте, да прнмнмо ово, што каже уредник, оида ће сваки битп нзложен клеветама и увредама без икакве оиасностп за клеветника. Ја мислим, да ништа не смега, да оставнмо ономе суду, којн суди кривнцу, да одлучн: односили се то на тужпоца или не? Суд мора бити смотрен и обазрив и кад видн, да је нешто јасио, онда ће иресудитн, а ако се бојпмо да ће суд учипити неиравду, оида је све свршено. Алп кад оставпмо суду на пресуђење да лп иостоји крпвпда п да лн се оио што је у алегори.јп нописано одвосн на тужиода онда ће то бити најбоље. С тога држим да се овај члан вратн у одбор, да га он у овоме смислу редигује. Алимпије Ваеиљевић — Молим вас, браћо, ама чији је то ннтерес да се каже на кога се то односи? На пр. ја сам нешто наинсао а г. мннистар унутрашњпх дела налазн да се то њега тиче. Ја кажем иред судом да се то њега не тиче и ако он жели ја ћу то јавио казатп то и то да се тиче рецимо минпстра нравде. Ја мнслпм да ће и он казати боље је да не казујем да се го њега тиче. Дакле пема пнтереса да се каже кога се тпче, но доста је казати да се тужноца не тиче. Ово шго је одбор казао са свпм је добро. Мннистар унутрашњих дела Ј. Ђаја — Али за Бога, г. Алиминје понавља оно што не треба. Ја сам казао, да не мора уредник пли клеветник да каже је ли тужпоца вређао или ипје, него суд нма да каже : тнче ли се њега или не. Оиет вам кажем, имајге на уму, госиодо, да ако ово оставиге, вп шнром осгављате отворена врата увредама и клеветама. Довољно је да каже увреду за Јешу, Машу и т. д., иа ма да таквих имена нма много, да опет цео свет зпа на кога се то одиоси, а суд по овоме не може да осуди таквог човека, јер не зна, који је тај Јеша и Маша. То ие би било умесио, а најбоље бп било да оставимо суду, да он то пресудп. Алимпије Васиљевић — Ја пигам г. мпнистра, је ли за њега већи иптерес, да кад ја нзјавим да нисам разумео њега, него да суд реши да се то баш њага тпче. За мене то ле би бно интерес. Ранко Тајсић — Кад министар брани то мпшљење да суд може да судн, кад тужепн не бн прпзнао да се оно пе односп на тужиоца, онда ои велп да суд п опет суди. Ја бпх молио г. министра нли правнике да мн кажу на основу чега ће да га суде, на основу лекарске сведоџбе не може јер нема разбијених глава, на основу сведока не може јер их нема нитп се овди могу учинити, а уредннковог прпзнања