Народна скупштина

У8 САСТАНАЕ — 26 ФЕБРУАРА

СТРАНА 891

У цсто време зна се да народ пожаревач. окр. већ неколико година тражн да се образује једпо оделење судско у Иетровцу, да не бн народ пз удаљених срезова. млавског н хомољског цшао ио 20 сахата н губио децу на путу само за то што их старатељски судпја ио каквом иослу. С тога треба ставнтн у задатак г. миинстру да размисли о томе да лн је могуће да се у тој варошици Пегровцу једно оделење установи. Ранко Тајсић — Ја не бнх ннкад дозволио то, да се у једном надлештву установи једно звање више само за то, што то надлештво каже да не може да радн због недовољног иерсонала. Јер , ако се то да пожајтвачком суду, онда ће одмах и др. судови то тражптн; само ако се пробије на једном месту, онда ће то да се учннн свуда. Ако је таква затрпаност послова, као што каже г. миннстар, онда ја бнх пре прнстао да се из оних судова, где нма впше судија а мање иосла , узме по неки судија, па нека радп тамо док посао доведу на дневно прпмање. Ја бпх бпо за то, да се од ферцја судскнх укине 15 дана , па да се ради , а ие да се установљава још један судија. Свн су судови мање више затрпани , па нека раде мало впше и онда ће носао свршитн; а ни иошто не дозвољавам понова умножаватп чнновпике. Министар правде Гл. Гершић — Оно, што је поменуо посланик, г. Јоксим Павловић, ја мислим да није у вези са буџетским иитањем, него то може битц предмет засебног предлога Тај предлог о образоваљу једног судског оделења у Петровцу може и имати свога основа, али се о њему не може говорити сад, кад се говори о буџету. Како ће се расиоредити те судије, чији је број овде у буџету одређен, то је ствар законодавног решавања и уређења. А што се тиче разлога г. Ранка Тајсића, ја нећу да тврдим да не може бити места његовој бојазни ; међутим ја мислим да може имати нарочитих разлога, кад се персонал у једном суду умножава; разлози би били у томе, што се законом о уређењу судства није могло тако тачно одмерити, па да сваки суд има једнак број срезова и једнаку количину посла. У осталом то се није могло удесити ни код других надлештава. Али се томе помаже. Које надлештво има већи рад, то добије и више персонала, а које има мањн рад, добија и маље персонала. Најпосле што се тиче бојазни, да, кад се пробије на једном месту, да се онда може и даље ићи, ја мислчм, да она није основана из простог разлога, што не ће биги потребе да се и даље иде. А с друге стране Скупштина је у сваком поједином случају надлежна и власпа да цени основаност или неоснованост таквога предлога о умножавању персонала и она може увек да одбаци један предлог такве природе, за који види да му нема места. Ни мало не ангажује Скупштину то, што је У једном случају, увиђајући нарочнту потребу, нешго одобрила да мора и у другом случају одобрити. Вар ја тако мислим. Према томе од овога овде нема никакве опасности. Ја сам исказао своје разлоге да нисам ни сам за то да се умножава персонал без потребе. Али кад се једна истинска потреба јавља, она треба да се задовољи. Анта Радосављевић — Ја сам хтео да говорим о ономе, што је поменуо Јоксим Павловић, да се отвори једно оделење у Петровцу ; али пошто г. министар каже, да то нема везе оа буцетом, то онда нећу да говорим. Ранко Тајсић — Мало пре сам заборавио да поменем један случај, у прилог мог говора а то је : -дга је тако исто једне године ужичкн суд био ирегрпан послом, — али министар дотера посао у ред, тим што им је одузео једну годину Ферије, и они су тај посао свршили и дошли у рад. Стојан Рибарац — Господо, један од услова да се у једној добро уређеној земљи, признаје важност правосудној установи, то је да је правда брза. Разлозн, које је г. миннстар навео, за постављање још једног судије у пожаревачком суду, са свим су умесни и оправдани. Ви ћете ми ово пероватн због тога, што сам ја у неносредном додиру с тим судом. Ну г. министар, сигурно, случајно је изгубио из вида да каже, да се овде не тражп ништа више, него што је било пре толико гоДина. Не знам из ког узрока одузет је пожаревачком- суду један судија и један секретар, сад се тражи, да му се то врати.

Ја прихваћам предлог г. министра као са свим уместан и оправдан и молим Скупштину да га и она усвоји. Известилац — Ја примам ову измену. Потпредседник — Глаоаће се о граженом кредиту с.а додатком, који је предложио г. министар, а известилац примио. Ко је за то, да се тражени кредит усвоји, нека изволи седети, ко је против нек устане?. (Већииа седи). Објављујем да је Скупштина усвојила тражени кредит. Известилац прочита кредите на казнени завод у Веограду (стр. 2 4). Министар правде Г. Гершић. — Овде сам ја пристао да буде 71000 дакле, да се ушгеди 3000 днн. Известилац — Ја примам ову уштеду. Потпредседник — Одобрава ли Скупштина тражени кредит са изменом, коју је учинио г. министар ? (Одобрава). Известилац прочита кредит на казнени завод у Пожаревцу. Потпредседник — Одобрава ли Скупштина тражени кредит ? (Одобрава). Известилац прочита кредит на казнени завод у Нншу. Министар правде Г. Гершић — Ја сам и овде нристао, да место 20.600 на плату чувара и затварача буде 18.600 дин. Известилац — Ја примам ову измену. Потпредседник — Одобрава ли Скупштина тражени кредит са изменом коју је учинио г. министар ? (Одобрава). Известилац прочита кредите на опште трошкове (ст. 2 6). Потпредседник — Одобрава ли Скупштина тражене кредите? (Одобрава). Известилац прочита кредит на главну контролу (ст. . .). Министар правде Г. Гершић — Госиодо, што се тиче ове иартије буџетске, која се односи на Главну Контролу, ја ћу бити тако слободан да замолим Сскунштину, да учини једну измену, која ће истина донетц са собом једиу незнатну совишицу ове суме, али, која ће с друге сгране отклонктн може бити од државе многе штете, које би могла иретрпети кад ово Скуцштина не бн примила. Оиа мала иовишица суме даће могућности, да Главна Контрола може вршихи свој посао како ваља и на време, у колико је то могуће према даиашњем њеном саставу и усгројству. Мислим, господо, да немам иотребе, да вам опшнрно разлажем од какве је важности, од каквог је значаја за државу н за њено правплно газдовање, таква једна установа, као што је Главна Контрола; ц код те тако важне установе од више година опажа се доста великп застој у пословима, тако, да су многи и многи рачуни остали од 10 п више година ненрегледани. Сем тога,господо, вн знате врло добро да иоред тих заосталих послова, ненрестано прндолазе нови, који треба да се савлађују и иосвршавају. Унраво, ту је једна велнка нагомиланост и натрпаносг иослова, да би бпло већ крајње време да се они у ред доведу баш и кад не би било на реду већ п по самом Уетаву, да се ириступи преустројству главне контроле, о чему пред Скупштином стојп нредлог закона. Хоће ли Скупштина стићп да так законски нројект у овој сесији иретресе н усвојп, то је још питање, п ја у то иитање не могу да улазим. Свакако ире се може иретноставигп да неће.. (Чује се: тако је). Но дотле, док се ионово иреустројство не сврши, дотле бар, — ми не треба да идемо за тнм, да, скраћујући средства на персонал и на радну сиагу, учи иимо, да главна Контрола не буде у стању према овом данашњем, сгаром устројству, да вршп свој иосао оиако, како треба да га врши. Уираво, овде је државни пнтерес, да бар ие дпрамо у оно стање, које иосгоји по данашњем устројству Главне Контроле, да га не крњимо, кад не можемо ништа да додамо. Да би вам бпло јасно, са чега ово тражнм. морам да напоменем да се прн овој иаргији буџетској догоднла једна омашка у гоме, што је пре свега у буџету мпнистарства правде предложена сума с обзиром на ново устројство Гл. Контроле, које тгк треба да се усвоји. То ново устројство јот ннје усвојено, дакле не може бити нова дифра за чиновннипво нри контроли ; нрема томе ја нећу тражитн, да се усвоји ово.шка велика