Народна скупштина

80 САСТАНАК — 28 ФЕБРУАРА

човека, који је за неко време имао учешћа у уирави ове земље и којн н сад заузима врло угледно место у нашем дру штву, а који је иашао за нужно да каже, да ће Скупштина да ради из хатара н да заступа локалну политику п да није кадра, да сс уздпгне на впсину народних ингереса. Ја то одбијам лнчно од себе, а мислим, господо, да имам места да то одбијем и од свнју вас. (Чује се: с иуннм правом!) Ја сам мало пре казао, да мене не руководп одбрана Пожаревца, него одбраиа питереса народа у срезу млавском и моравском, нарачпто с чога, што интерес тога народа не долази у сукоб са интересима државиим, и према томе Скупшгина се не само не бн огрешила о своја родољубива осећања, него би још нзврншла своју родољубиву дужиост, ако прпми мњење одборске мањине. Мислио сам да еећу више имати потребе да говорим, али изазван говором г. А. Васиљевпћа сматрам за дужност, да наведем још неке разлоге. Ја сам зимус у ноловпнн Новембра одсуствовао п тада сам у Пожаревцу наишао иа узбуђеност да тамошњи трговцн нису могли паћн ни једиог рабаџију да им пренесе со из Смедерева у Пожаревац. На нуту измећу Иожоревца и Смедерева био је такав кијамет, да ни једаи сељак ннје смео да прими обвезу за пренос соли, макар да су плаћалн од кола по 5 — 6 и 10 дннара; а тиме наравно штетовалп су и наши трговцн н народ, којн највише у томе нма интереса. Овај разлог . сматрао сам за дужиост да поменем Скупштнни тога радн да докажем, да Скупштина неће учннити никакав грех, него да ће да се уздигне на впсину оипггнх ннтереса, ако прпми предлог о, борске мањпне. Марко Петровић — Кад се нрвн пут решавало ово нитање у фпнансиском одбору, господа, која сада имају одвојено мњење, нису бпла поставпла ове услове и зато њихово мишљење ннје бпло прпмљено. Но кад су ставпла и ове услове ја сам се бпо придружпо њнховом мишљењу н моје име у извешта.ју ногрешно је сгављеио међу имена садашњих члановд одборске већпне. НајЈачп разлог, којп ме је руководно, да примим њихово мишљење, бно је овај, од како је монопо .1 солн ирешао у државне руке, а особито кад се је опазила оскудица магацпна низ Дунав, маџарска режпја отворила је неколнко магацина низ Дунав и Н| одавала је со 40°/ 0 исиод вредносги. Менп се чини, да је ово усиљено с тога, да би се због оскудице магацина, со шверцовала из Маџарске. И баш из иолитпчко економних ингереса, које је нагласио г. Ал. Васнљевић, н на које ја имам друкчије гледпште на го нитање у овом случају, миелнм да овај предлог треба усвојитн. Мнслнм да треба усвојпти мнење одборске мањнне, која сада има да постане одборска већина. Раша Нинић — Ја ћу да одговорим у 2 — 3 речи г. Панти Срећковићу, којп је казао, да ће оиштина да илаћа превозне трошкове. Неће општина да плаћа те трошкове него нотрошачп. Ираведно је дз у окр. иожаревачком буде 1 магацин а не 2. Риста Поповић — Ја бнх молио г. известиоца, да прочпта свој пзвештај, и ако је у том извештају обухваћен и магацин у В. Градишту, дакле, ако је обухваћено мншљење одборске већиие, ја онда нристајем п придружујем се мпшљењу мањине, које ће иостати мишљење већине. Известилац прочита: Риста Поповић — Дакле око сад постаје мншљење од борске већпне. Стојан Рибарац — Ја сам хтео да кажем само то, да. усљед изјаве г. Марка Петровића, г. Милана Ђурића и г. Ристе Поиовића, мншљење одборске мањпне сад иостаје мншљење одборске већние, а мпшљење одбороке већине, постаје мишљење одборске мањине, и да сад прво треба гласатп о мншљењу мањнне, јер је оео мпшљење већине. Потпредседник — Са свим би било иравплно гледпште, кад извесни одборници мењају своје гледиште иред Скуиштином, тим гледиштем с!варају од мањпие већииу. Сваки посланик има право, да пзмени своје мншљсње. У овом случају

кад се г. Марко Петровнћ, г. Риста Иоповић ирпдружују одбојској мањипи, они су онда наиравпли одборску већину од мањине, и њихово мпшљење треба ирво да дође иа претрес. У овом случају, пзвештд одборске мањине постаје извешгај одборске већине, и онда ћемо ирво о њсму да гласамо. Дакле сад мишљење одборске већине гласи овако : „Да после реченчцеу иредлогу: „В. Градпшту п Иожаревцу" дође у продужењу став, којн бн гласпо: но у [Јожаревцу отвориИе се солско отовариште тако, да трошкови■ иренос од Дубравице и илата чиновника иадне на терет ародајне цене тога стоваришта. и Стављам на гласање: Ко је за то, да се усвоји мишљење одборске већнне, нека седи, ко је прогнв, нек устане? (Већина седи). — Објављујем, да је Скупштппа усвојила мишљење одборске већине. С овпм је свршено прво чнтање иредлога о измени закона о моноиолу соли. Изволте чутп Д])уги један нредлог — такође о измени закона о монополу соли. Известилац Јован С. Јовановић чита: ПРЕДДОГ ПАРОДНОЈ СКУПШТИНИ О ДОИУНИ у закону о монополу соли По члану 2 закона о мононолу соли „управа монопола дувана управља и моноиолом соли ио овом закоиу". У варошп Крагу]евцу одавно иостоји стоварнште уираве моноиола дувана, како за крагујевачки округ, тако и за рудничкн и ужички, који се из овог стоваришта снабдевају дуваном. Дакле оба ова округа уиућена су да долазе у Крагујевац за куновнну дувана. Магационар стоваришта дувана н остали органн, радећи овај једииственн иосао давања дуваиа великопродавцима пису преоптерећени нослом, и моглн би потпуно отправљатп п иродају соли како куицима из окр. крагујевачког, тако н из округа ужичког и рудничког, а да се иерсонал не мора увећаватп. Поред корпсти, коју бн иотрошачн нз ових округа пмали од стоваришта солн у Крагујевцу, што бн брже н лакше долазилн до набавке овога, за сваку кућу иотребног артикла, била би корист н ио саму државну касу, јер би се сва потребна колнчина солн за ова 8 округа железпицом државном донисила у Крагујевац, док међутим сада већина великопродаваца солн ову преноси колима до Крагујевца и најзад, шго се за све гарнизоне војене у ова три округа доноси со у Крагугевац н одавде разашпље у остала три округа. Услед овога, част нам је ноднети Народној Скунштиаи иредлог: да се у члану 7. закона о моноиолу соли носле речн и Нишу дода „и Крагујевцу к . У члану 8. исгог закона у иоследњем одељку носле речи „до Ниша" да се дода „и Крагујевца". 12 Децембра 1890 год. Београд П рвдлагачи, народни нослаипци : Симо Костић, П. Ј. Вуковић, Љ. Иирић, Рад. Митровић, К. Борисављевић, Ђурђе П. Ђоровић, Др. Д. Станојевић, Савко ТЈусић, Милош Марковић, Младен Марковић Државни Савет № 195 26 Јануара 18п1 год. Београд Мишљеве Државног Савета Госиодине Министре, Државпи Савет ироучно је нредлог г. Снме Костнћа и другова, пародннх иссланпка, о доиуни закона о моноиолу