Народна скупштина

СТРАНА 924 НАРОДНА

соли, који с 1 е му тога ради изволели иослати, инемом Вашим од 22 Јаиуара 1891 год. АБр. 175. Мени је част саоиштнтн Вам мишљење Државног Савета да би овај иредлог т])ебало узаионнги, но но мишљењу Савета с тим додатком: да се у члаиу 8. носледњем одељау, ирвол реду, иосле речи „нишком", дода п реч „крагујевачком". Државнн Савет налази, да треба озаконити иоменЈтн иредлог с тога, што је Ниш, као удесна тачка у јужној Србији, добио стовариште солн, иа са тога н Крагујевад, као најудеснија тачка за већн део западве Србије, треба да има стоваршпте солн, јер овај део поглавито трошн со у евоме сточарству, које је његова на.јглавннја привредна радња. Саопштавајући Вам горње, уз иовратак под '/. предлога, мени је част, гогподкне Мпнист|1е, и овом прилпком уверптп Вае о мом одличном пошговању. Иркдседннк Државног Савега Др. Докић с. р. Народној Скупштини Част мп је вратпти јој предлог иосланпка Симе Кости!. I п другова о измепама у закону о монополу соли, заједно еа мнењем Државпог Савета, на даљи рад. 31 Јануара 1891 г. Бесград мпнистар финандпЈе Др. М, В. Вујић Народној Скупштини Одбор финансијскп ироучпо је предлог г. Симе Костпћг. иоеланнка, н другова о отварању еолског етоваришга у Крагујевцу, иа је нашао, да је нредлог уместан н корнстан, нарочпто још пз разлога, што је Крагујевац најудеснија тачка за већи део западне Србије — као за округ руднпчки и ужпчки, чпје би се становннштво на много лакшн начин могло снабдеватн ит тако важннм арш1.лом — сољу. С тога одбор моли Народну Скунштину, даионанзволи усвојити овај предлог. 20 Фебруара 1891 год. Београд ПРЕДСЕДНИК фПНАНСНЈСКОГ ОДБОРА Ран. Б. Тајсић известплац Мал. Марковић чланови: Милан Ђ. Ђурић, Јов. С. Јовановић, Д. Ћирковић, М. Миловановић, П. Срећковић, Р. С. Поповић Вића Радовановић — Ја бпх молио г. нзвсстпода, да мн објаснн измену овога чл. 8, н кад ми буде ово објаснио, онда ћемо, разуме се, иримиан овај нредлог, јер иемам нншга протнв тога. Иавесаилац — 11рво бп има.;и трошкове од Београда до Ниша, и Ниш би еноспо те трошкове. Тако нсго, то бн се односнло па магацин у Крагујевцу. Министар Финансије М. Вујић — Господо, ји отонч ннсам био овде, алп кажем, да остављам то Народној Ск;пштини, да реиш : колпко ће бпти солских магацпна. Ако Скунштина дође до тога уверења, да свако место у Србнји има еолскнх магаднна, ја не! у бнтн иротиван томе, еамо треба водитн рачуна о издатдима, јер није еамо реч о трошковима за нренос, не10 треба иматп и нерсонала за то. Ја нисам у одбору нн еаслушан о томе, и с тога пнгам г. известиоца: да ли ће трошкови на чнновинке да иадну иа терет државе п.ш на терет стоваришта? Радисав Митровић — На ову нримедбу г. мннистра фниаиснја имим да одговорим ово. У Крагујсвцу нма мага-

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

цин монопола дувана. Чиновници свог магацпна могу у ието време вршитн дужност око продаје монопола сол.и, као што нх врше н на другпм местима, јер су монополп дувана и солп састављеии уједно п под једном управом. Не бп било право, да иадне на терег онштине крагујевачке илл иродајне цене соли трошак око магацана. Кад смо у Нишу отворили магацнн, тад је одређепо да само иренос падне на продајну цену соли. Што смо на то прпстали за пожаревачки магацна да сносе нздатке ..а магацнн п особље то је с тога, што су за пожаревачкп окр. тражени 2 магацииа. Према томе држнм да треба отворптн у Крагујевцу магацин онако, као што је то и у другим местпма сем Иожаревца отворен. Извеетилац — Да се вратпм ирво на оно, што је тражио Вн1.а. У иредлогу се тражп, да у чл. 7 закона носле речп „Ниш" дође и дКрагујевац". После гога се тражн допуна у члану 8 (исти закон) у носледњем ставу, и она би гласнла: у нншком стеваришту продаваће се све врсте соли, у толико екупље, у колико кошта пренос од Београда до Ниша. То се исто тражн н за КраЈујевац. Г. министар занста нпје био у одбору да да евоју реч о овоме. Трошкова око : чнновнпка нема, јер нредлагачп замг.шљају да чнновннцп монопола дувана врше ту дужност. Дакле нема нншта да надпе на терет државнн. Министар Финансије М. Вујић — Ја ниеам иротпван томе, да се нодигне у Крагујевцу еолски магацин, само трошак око нодизања магацпна п трошак на иереонал молим да се саставн, иа да се мете то у буџет мононола еоли и дувана, јер ја немам огкуд да то учиним. Но иошто у одбору ннсам саслушан о томе, нека се то врати у одбор. Потиредседник — Иошто г. минпстар тражи да се овај нредлог вратп одбору, то ће се тако п учинпги, те да се поново проучн у договору са г. мннистром. На реду је нрви иретрес закона о фонду свештеничком. Молнм г. известиоца да заузме своје место. Известилац Алекса Ратарац чпта нредлог закона о фонду за пздржавање удовпда и енрочадп, евештеника н ђакона; мншљење Државног Савета (етр. 523). За тпм нзвештај одборскн (ст. 845). Потиредседник — Пошто се проредио број носланнка то дајем л ј± чаеа одмора па ћемо нродужити рад. После одмора Потпредседник — Продужава се седннца. На дневном је реду иретрес закона о свештеннчком фонду у начелу. Тражн ли ко реч да говорн ? Министар иросвете и цркв. послова А. Николић Госнодо, на нрвом месту ематрам да треба да вам саоиштим да се иројекг овај иодноси но наређењу самога закона. Вн ћете ее сетнти да је ирошле године донесен закон о цравеним вдастпма. У томе закону пма нарочити параграф, који наређује: да се на орвој Скуиштини која дође нма поднети закон о уређењу фонда за свештеннке, удовице н децу. Алн, госнодо, само то шго закон наређује ннје једнни разлог да се нодиесе овакав пројект, него је оно што наређује закоа у исто време и врло похребно да се учнни. Вн знате колнко је потребво — баш кад се гледа само са гледишта лнчнога, са гледишта доброте и иризнања обезбедити што безбедннји живот свештеницима и њнховом иотомству. Алн да ово учннимо ми имамо п једну нобуду, која се истиче нз саме доброте. Вн ћете се сложитн увек с тим , да греба од свештеника тражнти шго внше нреданости духовноме иозпву, којега су се ирпмилн, што више рада за оне виеоке друштвене иитересе, којима треба да служе, а то опет само собом доноеи, да је свештеницима иајлањс могуће одазвати се бризи лпчнога жнвота, тековини, штедњи, илн трговању, за осигурање своје деце на онај начин, на који се обични људи гледају да оепгурају. Зиачи, да не само што је иотребно, него