Народна скупштина

80 САСТАНАК — 28 ФЕВРУАРА

,је и корисно; значи да има велнвпх државнпх интереса зарад којих мн нмамо рачуна да осигурамо светгеннке тако, да нм смело можемо рећи : госнодо, ми смо једио учинили н једну вам бригу скинули , коју сте вн до сад воднли, а сад хоћем;: н захтевамо од вас. да стојите на оном угледу на коме треба да стојите ; хоћемо да вам дела буду светиња, хоћемо да код вас вндимо панредак н иокретање свега онога што је више и нлеменитије; нећемо да внднмо да ви нреносите цнгабулацнју код суда п да се нарннчнте н т. д., јер ево данас мн смо учнннли нешто, да ваша деаа п ваше потомство буде обезбеђено. Истпна ово је само један корак, п ја сматрам да треба п другн корак учппити а то је да на другој Скунштпнн нзнесемо и интање о обезбеђењу свештепичког стања. Овим пак шго се сад чннп мн ћемо уклоннти једну тешку бригу са свештенпка, алн овим нећемо учннитп ништа за поправкЈ свештеничкога стања, сгање госиодо, осгаје као што је н било, а усљед тога сгојн још једнако п потреба, да се закон о свешгеничком стању нонова узме у оцену. Међугим и рвим законом, којн је сада нред Скуиштнном мн ће мо учиннти нрилпчно добро свештеницима. Мпрнпје ће онн запсга номпшљатн на будућност , кад буду уверенп да ако ништа друго, да ће бар од тешких невоља животних њнхове удовице и деца битн поштеђени. То је право у ннтере л у општега мплосрђа а и државнп је то пнгерес, да се људима, којп пмају да раде, да дејствују на нашу душу да с< њпхове душе скине терет, која их ирптпскује, иа да не мог^ после рећи: немојте много нп тражити од нас, јер нпсте иншта ии учинили за нас; оставили сте иас да грцамо у невољи жпвотиој, па немојте нн очекиватн жртве, јер нам јс иотребно да гледамо себе п своју чељад. То је дакле оно, шго треба овнм законом да се уредп а надам се да ће и Скупштина то прпхватитп. Ја ћу даље поменути и то, да Скупштина може прпхватптп п решнти овај пројект п због тога, што у стварп свештенпци оспгуравају самп себе. Држава има у овом случају само да нм да уредбу о њпховом међусобном оснгурању, н да ту уредбу својом снагом заштпћ_\је п иомаже да се она вршп. Пројект је ва таквом рачуну основан, да је то једно друштво где један члан осигурава другога члана. И то је дакле један од разлога, да бц Скуиштпна могла усвојити нројект, јер у самој ствари свештеници се самп осигуравају. Морам да споменем и то да у овоме питању између мене, одбора и Државног Савега нема никакве разлпке. Мп ћемо напћи само на једно пптање где пма разлике, али и у том једном случају ја сам готов одазватн се жељи свештеинка н усвојпти разлоге, које су им онп нзпосили, п које ће по свој прплнцп н сад у Скјиштнни пзнети, Као пгго рекох битне разлике између иас нема и сви смо јасио увпдели по1 ребу оваквига звкона и уредбе, која неће иасти ии мало иа терет државне касе. С тога вас ја и могу замо.шти да овај пројект нримите У начелу иа да цређемо на појединостп. Потпредееджик — Иретрес је у иачелу свршен. Стављам на гласање: Ко је за то, да се иодиесени иројект за кона ирими, нека нзволи седегп, а ко је протнв нека устане? (Свн седе). — Објављујем да Је Скунитпна једногласно усвојила пројект закона у начелу. Пристуиамо претресу нојединнх чланова. Изволте чутн г. известиоца. Известилац А. Ратарад ирочита заглавље закоиа по пројекту мииистровом а за тим ио предлогу одбора. За тим црочпта чл. 1 ио предлогу одборском (стр. 523 пројекта н 845 пзвештаја одборског). Потпредседник — Ирима ли Скупштпна чл. 1 (Црнма). Известилац чита чл. 2 ио мншљењу одбора. Потиредседник — Прима ли Скуиштина чл. 2 (Прпма). Известилац чпта чл. 3 по предлогу минпстровом. Потпредседник — Прима лп Скупштпна чл. 3 (Прпма). Известилац чнта чл. 4 ио мпшљењу одборском. Потпредседник — Прима лн Скупштана чл. 4 (Прнма).

Известилац чита чл. 5 но мишљењу одборском. Потпредседник — Прима лн Скуиштина чл. 5 (П1>има). Известилац — 4.1. 6 но мњењу Државног Савега отиада. Чл. 6 и 7 и по мњењу одбора спајају се уједио и као чл. 6 гласпће овако: Члан 6. „Поред половпне, која се иазначена за ову цељ иалазн иа рувовању код Уираве Фондова, приходи овога Фонда јесу: а). Осиовпп улог свпх свештенпка н ђакона, како овнх, које овај закон затече у чппу, гако и оних, који буду рукоиоложенп после стуиања у жпвот овога закона (чл. 18 овога закона); б). Редовни улозн свих свештеннка и ђакона (чл. 19 овога закоиа); в). Бир од парохпја но члаиу 27 и 14 закона о црквеннм вдаегима источио-православпе цркве; г). Таксе од сивђелија; д). Иитерес од каиитала овога фонда; ђ). Завештања и добровољнп ирилози ; е). Ванредни улозп онпх свештеникр и ђакопа, који после нлвршеие трпдесете године живота буду рукоположени, нлн, ако су пре навршене тридесете године рукоположени. иосле ове постану парохнјски свештеннцп ц ђакопи, а нпсу раније носталп улагачи овог фонда". Марко Петровић — Овде има једна стилистичка погрешка. Овде се каже: ириходп овога фонда јесу: основнп улог свију оппх свештеника п ђакона, како оннх које овај закон загече у чину, тако н оннх који буду рукоиоложени и т. д. Менн се чпни да је то плеоназам. Ја држим да би боље било рећн основна улога свих свештеннкаи ђакона, како опих н т. д. ирво п онпх" треба изоставити. Известилац — Ја примам ту пзмену. Коста Јурипхић — Овде етоји таксе од спнђелија, да лн те таксе нису улазнле у државпу касу? (Одговарају: ннсу). Потпредседник — Усв.гја лн Скунштнна чл. 6 са пзменом, коју је предложио нои Марко Петровпћ? (УсвајаЧ Известилац ирочита чл. по мишљењу одборском. Потпредседник — Прима ли Скуиштина чл. 7 (Прима). Известилац — Члан 9 мпннстровог иредлога бнће чл. 8 н ирочпта га но мншљењу одборском. Марко Петровић — Кад се иише закон, иигде не сме да дође овакав израз кад неко пма да вргаи своју дужносг, да се каже »моћн ће". Овде се велн: ако свештенпцн п ђаконп не би могли основнп улог положити у току првпх шест месеци свога улога, мо&и Ке га положпти у шесгомесечиим отилатама за трн године п т. д. Кад се каже „моћн ће" то то нема обавезну сплу. Овим чланом хоће да се сгвори члановпма удружења дужност, на што пмају да се обвежу. С тога да бп и овај члан имао нраву законску моћ, да се ове речи у нетом реду у месго в моћи ће® замене речпма „дужии ће бпти в . Министар просвете А. Никол^ћ — Мени се чннц да г. Марко ннје добру нзмену предложпо. У члану напред пред овим угврђује се оно што мора да буде и каже се, да се основии улог мора датп, у току нрвих шеет месецц. То је што закои заповеда, а у доцнијем члану иретиоставља сеслучај нсмогућносг, или сиротиња и т. д. да се може извршатн и ставља се иачело! свештеннцн и ђакони треба да ноложе за шест месецн основни улог , а ко не може — дакле закон почиње да да се иогађа са људима, — тај ће моћп да га положп и у шестомесечним отилатама за гри године. Још иза тога долазп оиет законска заиовеет, да у томе случају мора плаћати 6°/ а годишње интереса на остатке, које дугује, Дакле, није остављено на добру вољу , него закон заповеда, да за првнх шест месецп свгштеници и ђаконн положе основнп улог, а претпоставља се случај немогућпосш п онда даЈе се олакшпца, на који иачии може се то учинити. Ја држпм да