Народна скупштина

СТРАНА 926

је са свим уиутно речено „мо%и Ке у року од толико и толнво месецп да нсплати што закоа тражн". То је каракгер, то је смисао речн, да човек има слободу кретан.а, да се може кре- ј тагн како хоће. Према томе ја држпм да нншта не смета закону, да овај члан остане као што јс, јер одмах носле речн ј моћи ће долазе речн, да су у томе случају дужнн нлаћати 6°/ 0 ннтереса на остагке, које буду дуговалн. Потпредеедник — Претрес је свршен, кп је за то, да се чл. 8 иримп нека нзволн седети, ко је нротнв нека устане? (Свп седе). — Оглашујем да је чл. 8 усвојен. Известилац — Члан 10 поста.је чл. 9. За тим прочига, како тај члан гласи по изменн одборској. Потпредседник — Усваја лп Скуиштнна нрочитани члан? (Усваја). Извеотилац — Члан 11 ностаје чл. 10. За тнм нрочнга, како гласи са изменом одборском. Потпредседник — Усвајалн Скуиштнна нрочптанп члан? (Усваја). Известилац — Члан 12 постаје чл. 11. За тнм ирочнта, како гласи са изменом одборском. Јоксим Павловић — Меви се чпни, да редакдије овога члана није добра и ако овако осгане може битн злоупогребе. Један благајник може да на основу закона овог држи новац 3, 4 годпне н да га даде под интерес. Ја бих бпо за то, да се се стави овде ограннчење, Јер у овом члану вели се само ово: »благајнпк који не бн нанлаћени улог за 15 дана нослао Унравн Фондова илатнће на њему 6° 0 интер. годншње, Мени се чг.нп да је тпме дата могућност да се новац упронасти, или да он као бчагајннк даде новац иод ингерес а и да нлати 6° 10 . Ја држпм да бп овај члан требао да се друкчнје стилнзира. Министар просвете А. Николић — Оно што се овде каже за благајника или чиновника, којп не би нослао новац после 15 дана, ту се хоће да казни немариост, а буде лн злоупотребе то ће се казнитн, не нанлаћпвањем 6°| 0 интер., него за повреду службе. Овде се благајннк хоће да иаведе на то да добро ради и елсиедира брзо н за случај, ако преко 15 дана због аљкавости н лењостн држп новац код себе, онда се казни да плати интерес 6°] 0 . Друга је ствар злоупотреба, коју износн г. Јоксим Павловнћ. То није смисао овога члана, за го пма друга одредба законска, ако чиновник такву злоунотребу учинн. Марко Петровић — Г. известилац ваљда ннје предв1;део, да место 6 на сто треба ставити 12 на сто по закону о старатељству и за пупиле новце , којп је донесен у Нншу 1878 године, стојн одређенп ннтерес 12 на сто. Известилац — Ми смо у одбору говорили о томе , да ли би требало да ставнмо 12 на сто нли 6 на сто и сагласнли смо се да буде 6 на сто. На иослетку ако је вољна Скуиштнна ја нристајем на ту нзмену. Потпредседник — Ива ли 10 посланика да иотномогну иредлог поиа Марка. (Устаје иреко 10 посланика) Предлог је поиа Марка потпомогнут. Стављам на гласање: ко је за то, да се усвојн предлог попа Марка, да буде илаћање интереса 12 на сто, нека седн , ко је протпв нека устане? (Свн седе). Оглашујем , да је усвојен предлог попа Марка. Сгављам на гласање : усваја ли Скупштина члан 11 са пзменом, коју је ноп Марко нредложио? (Усваја). Известилац — Члан 13 постаје чл. 12. <3а тнм прочита чл. 12 но предлогу министровом и са нзменом одборском. Потпредседник — Усваја ли Скуиштпна чл. 12? (Усваја)_ Известилац — На реду је члан 14, који сад постаје члан 13. Прочнта тиј члан н по иредлогу министровом п мншљењу одборском. Г. минпстар се није сложио с одбором. Министар просвете Андра Николић — Господо, ово је тачка где се не слажељо. Како госиода посланнци не узи-

мају реч нре мене, узимам реч први ја да кажем, за што се нпсмо сложили. Вн ћете видети из даљег читања овог закона, да се фопд на гоме осиива , што се пзр.еснп улози од свештеника траже. Код фоидова чиновннчкнх го пде лакше шго је гу рачун лак. Од чиновипка се узима толико и толико на сто, ту се има сразмера за наилаћпвање и ирема њој наплаћује се од сваког чпновнпка, па нмао он нлату малу или велику, јер зна се да се узпма 4 па сто. Међугпм свештеннчкн приход није тако јаеан, да би се могао нроцент за њнхов фонд засноватн на извесном броју, рецпмо 2-3 илп пет на сто, н усљед тога морао се тражити други начин. Тај другн начин састоји се у томе, што се тражи од свакога свештеннка да он да извесну суму као основнн улог п да оснм тога сваке године плаћа редовно улог до смрти. Моменат откад настаје право на пензпју, то је свршених пет годпна улагања. Што •зам ја овакву меру унео у пројект , то из тога разлога, што ова пова усчанова сад тек иоетаје. Мн пмамо истнна основу за овај фонд а то је главнкца од 200.000 дпнара, која се налази при управи фондова. Али норед те главнпце рачунајућп морталигет, незгоде и разне случајеве, којн ће свакојако да дођу ја се ннсам могао одважнти да ставим у закон да ће пеизнје одмах тећн,јер сам се побојао, да се неће моћи иензије одмах издатн , на је залуд што ће у закону писатн оно, што се може бнтн, неће моћи да извршимо. Ја сам тежио за тпм , да се ојача темељ гога свештенпчког фонда , а то се може постићи кад поред главнице и основних улога у сам темељ фонда ставим н иегогодншње у аагање. При томе узмите на ум да иројекат овај доиушта свештеннку да се и у овом случају по«огне: свештеник може, ако се боји да ће му због напрасве његове смрти пре пет година нородица остати без иенсије, иоложити сав петогодншњи улог и за краће време, т. ј. датизаједну или две године онолико, колнко му ирипада давати за иет годива , а онда он опет обезбеђује своју нородицу, н тече јој право на певсију. Сад, одбор тражн, да се ово учнви и за оне случајеве, кад свештеннк није свнх 5 годпиа улагао илн што је умро илн шго није хтео нли м огао од сиротив>е да улаже. Ја прнзнајем, да је одбор нмао много разлога тто је тражио, да се свештенику и у овом случају иомогне. Н^' ја сам хтео да станем на страну касе фондове номтиљаз/ћн, да ако буде таквн случаЈева биће нх нет, шест нлн десет, и ту су и другови, родбина н прнватна номоћ , ца ако је свештеник у онасности, бојн се неке нзнурцце, слабости и т. д., оида потражп помоћ од другова, комшпја и ирпјатеља и нека подмпри овај петогодншњи улог н скнне са себе терег. Али износећи ово гледиште, гледиште фондове касе, ја одмах важем, да је правилно и гледиште мнлосрђа, које је одбор заузео. И ако је Скунштина вољна да нрнми одборово мишљење, ]а се томе нећу нп нај' мање иротнвнти, јер то бн нротцвљење бнло иротивљење свештеннчкој сиротињн. Одбор је ту нашао овај излаз. Нека удовица нли деца умрлога иенсијом одуже дуг, иојн је свештеник имао да даје, и онда нмају нрава на невсију-То звачи, ако је свештенпк умро пре 5 год., онда се забележц , да је ов дужан ,^ош толико и толнко, пенснЈа се нздаје одмах, али се од ње одбнја и дуг одужује, н тако намнрује каса фовдова. Ја иризнајем да одбор тим намирује касу фондову, али једно ипак остаје да фонд нзгуби: то је добнт коју би фоид Члао у таком случају. Ја сам, дакле, заузео гледишт е дд чувам касу фондову, а у одбору се вшие ншло за осећајцма, ва су гледали на поједнне случајеве сиротиње. Ја сам оставио ва страну иоједине случајеве и гледао сам да цела ннстцтуинја вма бољег осиова. Али, и при свем том ја не налазвм , да бн се фо^ много оштетно, ако се ирнмп мпшљење одборско. Најпосле прве последице отуда бнће те, да ће се свештеницнма , после наколико година, казати: ваш фонд не може да се пздржава , изволите иовиспти улоге, те би дакле могло доћн решење , да се то стање поправн новнм улозима или би могло да буде решење друго, које би увек и ја сам нрсдложпо , а то је државна аомо&. Дакле као што вндите нитање је у томе, хоће ли се поиустиЈн, да удовнца нлн деца одужуј) оно , што је свештеник осгао дужан.