Народна скупштина

84 САСТАНАК — 4 МАРТА

СТРАНА 981

за реквизпције данас нз осталих крајева Србије. Ја мислим да би се најбоље задовољила правда н нзравњале те траж* бине, ако би се нзабрао један одбор од људи из тога краја и одавде нз мннистарства н да н људн исинтују налицу места колико који пма права да му се да и колпко му се може пздати, п тој комиснји тако одређсној да се да та сума новаца одређена и ирнкупљена на то, да то одмах исплате и тиме бн се резултат рада показао бољи. Изгледа ми да би се тиме нравда најбоље задовољнла, јер иначе може бнтп као и са реквпзнцијама да се непрестано јављају и траже. Најбоље бн дакле било да се обра^ује та комисија, да на лицу месту иснита ко шта пма но праву да прнмн, па нека му се нзда. Министар Финансија М. Вујић — Меин је све једно, госиодо, да ослаие или овако као што је нредложено илн онако како се овде мисли, како би 1ребало да буде. Ако би бнло прво, онда разуме се да неће нсправка бити сразмерна, него ће се платнти ове пријаве, које су ноднесене а и оне које буду од сад стпгле, дотле, докле стпгне нрвац који нам ва ту цељ стоји на расположењу. Ако пак усвојнте рок прнјаве за сва нограживања, онда нсплата мора битн сразмерна врема сумп потражнвања н сумн која се нма на расноложењу за све исилате. У томе случају нн овпх 18000 дин. не би мог.10 бити исилаћепо одмах већ тек иосле рока. Што се мене тпче, ја могу да вам изјавим да мн је са свнм све једно усвојилн једпу илн другу редакцнју. М. Лешјанин — Шго се тиче иредлога г. мнннстра финанснја, ја налазим да је он са свим нравилан и ја се слажем са одборскпм мишљењем, које је одбор о томе предлогу донео. Исто тако налазим да нрпзрење заслужује и нредлог поштованог носланнка г. Величковића, т. ј. да се ослободе оне оиштнне или села, која нис;' осуђена да ово илаћају. Но, госиодо, друга је једна ствар, која ме је покренула да устанем п да проговорнм неколнко речи. Поштовани посланик Раша Нинић, у своме говору рекао је, да су тамо у Белу Реку дошли неки сејменн и направплн дар-мар. После тога рекао је иоштовани посланнк и го, да сву/а где је год војска дошла да је ту бнло таквога нереда и плачкања, да не би било горега, да су Турци гамо били. Ја бих само молио г. Рашу да он објасни : да лп је то доиста војска била илн су то бпли онн чуварн јавне безбедносги, које он назпва сејменнма, јер ја те чуваре не сматрам за војску. Они су установљени наскоро пре тога у Београду, имали су своју засеб 1у команду, а после тога послати су у Зајечар, када се у црнор. округу неред догодио. Ја мислнм да наша војска, а то је стајаћа, ннје чинила безакоња н пљачке п рад сам да г. Ннннћ објасни, да не бн когод чптајући овај говор г. Раше Нннића крнво разумео, да је наша редовна војска. пљачкала, те да се наноси љага на њу. Ја мислим, да то ннје у интересу иашем, да се таква љага баца на нашу војску. Дакле ја бнх молно г. Рашу да каже: је ли то заиста радила стајаћа војска нли су то они сејмени, као што их он назива ? А као војник, а и као бнвшп командант актнвне војске у то време, ма да нисам имао никаква удела у томе, иошто је за новраћај реда састављена засебна команда п иостављен засебаи командант, којн је њом управљао, држим да ни он нп његовн потчињенн командпри нпсу дозволили, да се њнхови војници упуштају у иљачку своје рођене браће. Раша Нинић — Што је навео г. Дешјанин п што ме питао да му одговорим, да лп је доста српска стајаћа војска учествовала у тој нљачки, ја го одбијам од стајаће војске. Стајаћа се војска држала достојно,јер у њсј су нашп сннови ц наша браћа, алн све ово чннили су сеЈменн, који су бнлн под командом нок. Тпхомира Николића, којп је бпо командант и командовао војском и нека му је грех на душу што је дозволио да се тако што радн. То је што нмам да нзјавим. Живојин Величковић — К.ад сам мало пре говорло г. мпиисгар финанснје нпје бно овде. алн ја сматрам за дужност да н он чује мој нредлог.

Ја сам напоменуо да је од дотичних општнна на варварски начин наплаћеиа једна сума од 20.000 дин.: поменуо сам интерпслацију н број иод којим је Скунштина унутпла мннистру, јер је нашла даје осиована, али да до данас на њу још нпје одговорио г. мииисгар фпнансија; напоменуо сам закон о преким судовима и т. д. н дао сам доказе, да је од онпх двеју оншгина ова сума ненравилно узета. Оне су уирав оиљачкане. И Народна Скуиштина, хтејући да пснрави неправду, која је иоједннцпма од стране државннх власти тада учињеиа, чнни тежу неправду према другпма, према двема оиштинама, кад ону суму, која је баш од њих овако иаплаћена, хоће да поделп међу онима, за које је још спорио нитање, да лн су што нретрпелп и да ли у колико права на тражбпне пмају И.1И не. Ја дакле интам: сматра лн г. мннпстар финансије да је правичан предлог који се чивп у Скунштннн, да се из оне суме од 240.000 дин. иснлате они ситнн трошкови којп су још, спориа ствар, а да се обпђу ове две оишгине, којнма првенствено ова сума н ирипада. Ако дакле хоћете ту суму да вратпте, онда дајте је онима од којпх је она оиљачкана. Иначе ннје ни нраво ни законито, да им се јасно ираво порпче и преко тога, јер бн значпло,да им се то не нризнаје за то, што се нпсу и онп тужили. Министар Финансија Мих. Вујић — Дозволте ми да кажем п ја нскилпко речп. Па цела ова сума има да се вратц људима, који су оиљачкани. Но пошго нема друге суме но ове, која је на расноложењу то је сада питање у томе : хоће ли се из ове суме плаћатп људнма како се којп јави, илп ће се одреднтн један рок докле се имају сви пријавнти, па да се ова сума сразмерно расподелн а наравно ако су ту и ове две општине, које је г. Велпчковпћ цоменуо да ће се ц њима илатити. Живојин Величковић — Кад г. минисгар фннансија нзјављује, да он нема нншта иротнву тога да се и другима, којима је неправедно наплаћен овај трошак, плати кад докажу са квитама ц кад оверење квита овнх двеју општина стоје пред министра финанспја и кад он каже да ће се п оне нсплатнти, онда ја немам нишга протнву тога. Министар Финандије Мих. Вујић — Молим вас, господо, ја на иитање г. Велпчковпћа не могу нпшта да изјавим у нанред, да ће се тим двема општпнама исплатптн тај трошак. Ако те онштине поднесу уверење п оверене нрнзнанице, којпма се то тражи, онда ће бнтп исплаћене. Живојин Величковић — Ја мислим, да ћемо се сложитн на томе да се општинама, које поднесу уверење н доказе да им је наилаћен тај трошак, да им се псплати. Јоца Ж. Јовановић — Ја мнслим да овоме захтеву г. Величковнћа нема места иошто се остави рок од 4 б месеца на сви којп имају да прнмају што, да се прнјаве. Узмпмо, господо, кад бп се употребило ових 18.000 днн. то бп се псплатило само некнма, који су се до сада пријавилц, а они којп би се пријавили у року од 4 — 5 месецн да нико ништа не добнје, то би било неправедно. Међутим ако ми одредпмо рок, ми можемо да избегнемо да не буде злоунотребе, јер може да буде случај као што је бно у ужичком округу. Ја мислим да греба да се осгави рок од 3, 4, 5 и 6 месеци, па свцма оннма који су се пријавнли и којнма је не законнго одузето то што траже да нм се из ове суме, коју остављамо на расположење г. министру фпнансија да им се исплати ио сразмерп. Г. мпннстар мало ире је прнсгао на овакву мисао, но овде ннједаред не можемо донети одлуку. За то бих ја бно мпшљења да се га ствар упути одбору, п нека се у том правцу сгилпзицпја нзвршп. Ранко Перовић — Па гогово, госиодо, овај нредлог да се сгвар вратп у одбор, чннп мн се да би бпо нај иодеснијп. Ја сам се јавио за реч да нотиомогнем предлог г. Раше Нннића да се ова ствар не нресече овако највнше с тога, шго као један с лпца места из онога доба, могу потврдптн, да прнзнапице које су онда издавате, издавате су ои1,ма, којн