Народна скупштина

84 САСТАНАК — 4 МАРТА

СТРАНА 977

ствар и осуди понашање г. Кундовића у Скупштшш, на основу члана 58 посдовника. Ја бих молио г.г. посланике да избегавају увредљиве речи и изразе да се не би подовала још већа размирица, тпто не доликује достојаиству овога дома. Риста Поповић — Ја ни сам чуо од г. потпредсодника шта је урадио оа оним догађајем, који се десио јуче у Скупштини. Ви знате врло добро да је г. Куидовић одговарајући посланику Тодору Радовановићу на његов говор, уногребио један израз, који му најмање доликује и коме нема месга и изван Скупштине а камо ли да се у самој Скупштини изрече. Усљед тога догодило се је прилично велико незадовољство у Скупштини а било је и нереда, да је председништво морало јучерању седнипу да прекине и да закаже другу за данас. Но ја управо не знам шта је председништво урадило са тпме. Г. Кундовић заслужује осуду. Јер речи које је он изрекао не би требало ни на другом коме месгу да се чују, а камо ли овде у Народној Скупштини. Одмах чим је г. Кундовић употребио те речи настала је ларма и ја сам предложио да се прекине седница Г. потпредседник је прекинуо седницу, али сад није казао на чему је остала ствар. Што се мене тиче, ја налазим да је увреда такве природе да он пма само да благодари пословнику, који је сувише либералан, по коме не може да буде пећа казна, но да му се одузме реч. Ја мислим да је председништво правилно урадило, кад му је одузело реч и мислим да та ствар треба да се сврши тиме да се то забележи у протокол, јер као што мало пре рекох, пословник је такав да се не може према њему да донесе већа осуда, ми треба с тиме да се задовољимо, а остали свет нека цени, кад се овако шта могло да чује од човека, који спада у ред интелигентних људи. С тога дакле ја предлажем да се задовољимо тиме, да се то што јо јуче учињено, што му је реч закраћена, да се забележи и у протокол скупштински. Ја бих молио да ме потпомогну 10 посланика. (Потпомажу га). Стојан Рибарац — Господо, п мој друг г. Кундовић, и моји другови с леве стрене, а мислим ц дела Скупштина жали јучерашњи црпзор, али, господо, правац за оцену тогп призора, који је узео г. Р. Поиовић, једностран је. Не могу се ценпти само речи, које је казао Кундовић, јер су оне последица појава, које су ире тога бнле, него се нма узети у оцену и оно, што је иретходпло. Према томе ако се тражн прави проузроковач оне сцене, онда то није Кундовић, него Тодор Радовановић. (Већина: нпје истина, оиозпција: истина је... Жагор ) Пре свега г. Тодор Радовановић казао је г. Томи да је „ круино слагао ". Председнпштво је учинило своју дужност и опоменуло је Т. Радовановића на ред, и тиме је та ствар по пословнику и свршена. Али Т. Радовановић ннје се само на тим речнма задржао, него је свима нама с ове стране добацио ове речи: „ирошло је време, кад сте ви буџама ио аисанама убијали." То је, госиодо, увреда од које не може веће бити. Такве увреде, такве дрскосги, могло је да буде само зато, што г. Т. Радовановић зна, да га после ње не чека на сокаку мегдан части, а кад би то знао, не би смео да учиии такву увреду. Али кад је већ казао, онда то не само да је увреда, него заслужује и казну. Јер, госиодо, увреда је тако крупна, да кад би се на сокаку судила, онда би се судила са песницом и шамаром. И није то ирви случај, госиодо. Ми од наше стране нисмо никад уиотребили у Скупштин реч, која се може да чује у огорченој борби, која се води у штамии. Међутим ви, који имате већину и при свем том што треба да будете толерантни, не пропуштате ни једне прилнке а да не кажете, да су либерали „тровачи" и „буценосцн" и све што вам на уста дође. Господо, иресуђујући иоложај наш и ваш, и иресуђујућн оно, што је казао г. Тодор Радовановић и оно, што је казао Кундовић, онда морате признатн, да оно што је казао Кундовпћ није ништа, и-даје то блага накнада за увреду не само г. Кундовића, него странке либералне, дакле вашпх другова посланичких. Ја не знам какве су то б^џе лпбералске (Смех... Ч.ује се из ве1.пне: знате вп, звате!). То зар могу знати они, који су

били иандури или иокупари код либерала. Нама посланицима то није познато. Да сведем моје доказивање. Израз г, Кундовића према ономе што је претходило, према увредп, коју је г. Т. Радовановић нанео не само г. Кундовићу, него н целој либералној странци, не може се сматрати за увреду. У осталом, меру коју предлаже г. Р. Поповић, председништво је преиа иословнпку уногребило. Казне су дисцннлинарнеове: опомена на ред, заппсана опомена, одузнмање речи и прпвремено искључен пз Скушптпне. Једна врста дисциплинарне иогрешке, кад један носланик увредн другога, заслужује казну одузимања речи. Ту ка?ну изрекло је иредседииштво баш у оном моменту, кад је погрешка учињена. Председнпштво је јуче одузело реч г. Кундовићу и изрекло је н неираведно казну па коју је имало права. Према томе сад Скупштина нема права нпшта да решава. Алимпије Васиљевић — Ја сам, господо, и до сад имао нрилике да кажем своје мишљење о овим лпчним увредама; ја сам изјавпо жељу, да људи, који су народним новерењем иозвавп да раде народне послове, треба узајамно да поштују један другога, н да избегавају лнчне увреде, јер то отежава заједнички рад. Али впдп се да је тешао то постићи у једном повећем друштву, чијн се члановц разликују и ио убеђењу и по положају, н по васпнтању. Ласно се може да десп, као што се и дешава, да један посланик каже ружну реч, коју други узима за увреду. У таквом случају посланицп имају сами да расправе своје личне увреде, као што с.е оне расправљају и на другпм местима; али и Скупштина има права да чува достојанство своје, н она се тада прегвара у суд частц н она нзриче свој суд. Сад је тај случај овде код нас. Но, господо, кад се Скупштина претвара у суд части, кад она има да изрече свој суд, онда треба Скупштина пре 1 свега да има оиа својства, која нма сваки суд частн, а то је: да суђење њено буде непрнстрасно, да суђење буде ираведно. Сад се овде говори о увредн, коју је нанео један носланик другоме, пменом г. Кундовпћ г. Тодору Радовановићу. Међутнм ми смо јуче бнли сви сведоцп да је тој увредн претходила друга увреда, да је један посланик лнчно другом посланпку казао да он лаже. Ја мислим, да је то увреда, какву скунштинар скупштинару може нанетц, Та је увреда изазвала ову другу, а ова је друга- увреда као причање једног псторпјског факта, како су тамошњп Срби одговарали ономе, који је њих вређао мања. Но у сваком случају ја ћу доиустптн ч то, да се узме као увреда, но и ако се доиушта да се то узме као мања или већа увреда у сваком случају она је нзазвана, провоцирана. Мп смо ономад донели закон, да се онај, који на јавном месту нровоцира, по нрепмућству казни. Па зар ви сад онога, којп је провоцирао ту увреду, не казните, него само онога казннте, који је одговорио иа ту увреду? Ја мислим, ако може бнтн речп о томе да нма увреде, онда може бити разговора н ономе посланику, који је пзазвао ту увреду. (Онозицпја: тако је). Дакле, госиодо, ја тражнм да суд буде праведан не ради већине, но ради досгојанства Скупштине. В. Кундовић — Не само ове године, но п лањске године, ви знате, госиодо, да су посланици из већпне чешће употребљавали речп, да је либерална влада била влада буџоносаца, да су либералп буџоносци. На такве изразе председништво није ннкад хтело да закратн реч таквим иосланиццма. Онп су се дакле навелн на то, и^ннје чудо да је п носланик г, Тодор Радовановпћ казао да је лпберална странка, сгранка буџоносаца. Ја као либерал ннсам могао такву увреду да претрпим, и другн пут ако такав израз употреби, ја ћу му још горе казати него јуче. Што се гиче његовог навода, да ће он тражити да му дам задовољења ван Скупшгине, ја пристајем, нека изволн г. Тодор то чинитн. Исто тако што се тнче казне, ја је не рачунам ни у шта. Риста Поповић — 0 моме говору и предлогу, г. Рибарац се изразио да је једностран. То не стојн. Г. Рибарац ннје био у Скупштнни тада кад се тај догађај десно, њему је дакле нозната ствар само по чувењу. Ја сам био од поI четка до краја седнпце, н знам како се ствар развијала. Била