Народна скупштина

— СТРАНА 986

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

сппр. Па баш због тога, рад бих био, да нозориште што више напредује н усавршава се, а оно ће моћи наиредоватн, ако на унравн Ј1озорншној буду сиособпи људи. Међугпм сам иачин на који се сада с позориштем рукује, ннје чини ми се никако добар. Ево ја ћу нрочитати, шта стојн у њнховом нравилнику у чл. 38 (чита). »Благајник, у присуству драматурга и једнога реднтеља, ирима од уиравнтеља бнлете на делу недељу, и продаје начином који је пропнсан. После представе, нолаже рачун о прпходу унравитељу илн његовом заменику. Новци се саусте у касу, а неиродане билете уништавају се, иошто се наиише и иотиигие о томе извештај." То је ето сва контрола. Међутнм да вам наведем другп један иример. Прошле годпне била је једна реклама у „Одјеку", кад се представљала „Фнјескова завера у Ђеиови". То је један комад, који није дуго нредстављаи. Био је престављан ире 20 год. па је био забрањен. Том ириликом речено је било, да је тај комад пре 20 год. донео иозоришној каси 1200 дин. прихода. Једно та реклама, а друго и сам комад учиннли су, да је позориште тога вечера било ирепуно. Међутпм у службеним новинама читао сам пзвештај, да је те вечери иало на каси 826 дин. а позориште је — имајте на уму — било дуике пуно. Но може се овде прнметити, да су нре дене биле скунље, те нрема томе, даје и приход био већи, али то нс стоји. Кад је Славјанскп давао концерат у иозоришту са обичним денама, пало је ирнхода нреко 1086 дин, Кад се о,а ове суме одбије сума од 826 дин., коју је позоришна уирава изнела у свом нзвештају, излази разлнка од 260 дин. Откуд та разлнка? Ја мислим, да та разлика потиче отуда, што је овај чл. 38 дао права благајннку, да с билетама рукује, каас он хоће. Ако тако и даље остане, ја сам увереи, да нозоришту неће бнтн довољиа ни она сума, коју му Народна Скупштина даје. Мени је пак мпло, што је г. мннистар наиоменуо, да ће се то иоправити, н ја бпх молпо г. мннпстра, да то што ире и уради. Министар просвете Андра Николић — Господо ! У ннтерпелацији г. Станоја Нешпћа главна су цитања бнла о пензпоном фонду. Г. Ружић јд скренуо разговор на друго поље, и ја сам узео реч само да учиним једну ограду, противу онога, што је он говорпо. Ја никад нећу замерити, ако се докаже, да један начпн није добар и иредлаже се, да се он поправи, алп морам замернти, кад се нозитивно о нечему говори, а то се не може позптнвно да докаже. Прнмењеноје тачно математичко одузимање, одузета је једна сума од друге, и сад онај остатак, шта треба да значи? Ваљада крађу?! Ја ћу да наиоменем сваком иосланику, да то не треба да мисли. Ту има још 100 прилика, на које треба обратити пажњу. Г. Ружић каже, да су ире билете биле много јефтиннје, на против, у почетку позоришта, билете су бпле много скулље, и во зна, да се та разлика не може да објаснн самом разликом цена. А после, откуд може г. Ружпћ да потврдн, да је иозорпште и онда и сада било попуњено на један исти начин. Ја вас молпм, да тим путем не ндемо, јер се тиме не можемо ништа користити. Нико не може казати, да су тај повац упропастилн благајник и управитељ. Ја сам вам говорно, да је главној контроли нослат један начпн, вако ће се то боље уредитп, п она ће учинпти своје примедбе на тај нредлог. Ја не могу допуститн, да се говори како се тамо ради без савести. Ја бих вас дакле молио, да у том правцу мало впшс мерите сваку реч и морам да протествујем против израза, којима се осумњпчава радња оних људн, који толико годинп раде на унапређењу те установе. Добросдав 3?ужић — Пре свега ја нисам ннгде поменуо крађу. Ја ћу само ово да упнтам г. министра просвете. да ми објаснп : како бива са декорацпјама које се норучују у Пешти и које коштају но 4000днн. и кад се управниктамо бави по месец дана и внше да ли се о томе даје какав рачун ц ко то контролише ? — То би дакле желео да ми госн. министар просвете објасни.

Минист. просвете Андра Николић — Пошто ово ингање ннје данас на дневноме реду, нити је пак о томе подиесено пкакво пптање , то ће најбоље битн да г. иосланпк иде својим уредним иутем, т. ј. да ме он о томе пита или гнтериелује, па ћу му ја онда одговорити и о управитељевом иутовању „ио месец дана" и како се набављају декорације, Овако кад једна ствар ннје на дневноме реду, ја немам раз10га да одговарам, јер сем тога иитања може да иск.рсне н 1еко друго и треће иитање. С тога, дакле , нека г. посланик шднесе о тој стварн питање или интериелацпју , на ћу му )вда одговорнти на све што ме буде интао. Потпредседник — Претрес је свршен. Пошто ннје нпко лредложио како да се пређе на дневни ред, то иредседништво '.редлаже, да се пређе на прост дневнн ред. Ко је за то, да се ареко ове ннтернеладије иређе на ирост дневнн ред, нека седи, ко је протнван, нека устане ? (Већпна седп). Објављујем да је Скуиштина усвојила прост прелаз на дневнн ред. Минист. просвете Андра Николић — Ја нма51 још 1а једно иитгње да одговорим а то је иитање г. Аганаспја Вучковића: што је велпки духовнп суд закључио своје седшце а ннје иосвршавао све послове ? Он то своје мишљење >снива на закону о дрквеннм власгпма и то на чаавовима 86 и 89. Члан 86 закона о црквенпм властима наређује: да се Једнпце великога духовнога суда не могу закључптн док се еви нословн којн су иа реду не посвршавају. Ва тим г. Вучиовић наводи ц чл. 89 закона о црквеннм властима којн ааже: да се место редовних чланова велпкога духовиога суда могу нозвати н ванреднн члановн. Госиодо, допста тако стоји, да је вел. духовни суд закључно своје седнице 30 октобра нр. год. н да није посвршавао своје иослове ; алн молим вас да ово узмете у внду: Велнкп духовни суд заведен је по закону, којн је ирошле године воткран. То је нова установа која је добпла особити карактер. Није то сталан суд, којн ради иреко целе године, него је то један састанак људи, којн дођу н посвршавају иослове , па онда иду кући, као год што то раде и народнн посланпцп, којп дођу да иосвршавају извесне послове, на онда иду опет на своју редовну дужност. Дакле н члановима духовнога суда као год п народним посланицима није одређена еистематпчна месечиа награда , него им је та награда одре')вна на дан, па колпко дана раде толнко им се н илати. Већ у овој прилици можете вндети то, да члановн вел. духовиога зуда, иошто немају никакав сталан прнход за свој живот и ,кпвот сво.је иородпце , да нмају оотребу да се врате својнм хућама, п да што год зараде. Онн, дакле, морају да се врате овојнм кућама а особпто кад узмете у рачун да су то свештеанцц, којн имају највнше посла у месецу новембру н онда VIогу себи највише нрихода да прибаве за издржање себе п своје породпце, и с тога су се моралн вратнти кући. То је јсдно. Сем тога, госиодо, нредседннк великога духовнога суда скорашњи је и новоиостављени владнка, којн је требао да се представи својој енерхпјп и да као епискои те еиархије ирими своју дужност. Он је дакле наваљпвао да што ире тамо оде, да вел. духовнп суд престане са радом , па де се после накиади. Нпје имало разлога да се спречн одлазак једнога еппскопа, који је бно уједно и председник вел. духовног суда. Према наведеннм разлознма, дакле, могло би се иротумачити за што духовнн суд није свршио сав свој посао. Али то се може оправдатн још впше и тиме, што је велики духовни суд услед новог закона тек ирошле године састављен и што је затекао послове, који су остали још од прошле годпне, од год. 1885 па на овамо несвршени , п што је те све иослове посвршавао а и од ове иоследње годпне, у којој вел. духовни суд заседавао, такође је многе предмете иосвршавао. Суд је свршио од 390 иредмета, који су му дошли на рад, око 276 различнпх предмета. Значп , он је оиет 3 / 4 својих нослова урадпо; отаљао је све ранпје нагомилане послове и дошао је до редовнога стања. На овом месту могао бих да одговорим п на оно питање, које је поставио г. Атанасије Вучковић, а то је: па кад

/