Народна скупштина

84 САСТАНАК — 4 МАРТА

СТРАНА 987

су поједини члаиови духовнога суда морали ићи кући , онда за што се вису звали ванредни чланови, па да се и овогодишњи пословн сврше ? Па то питање нмао бнх да одговорнм ово: доласау и позиву ванредннх чланова треба да буду ванредни какви узроциито рецимо н. пр. кад не би било једнога редовног члана у томе суду који ће да заседава, којијеспречен да судн, онда би могао да се на његово место позове другн — ванреднн члан; али кад сви члановн вел. духовнога суда морају ићн, онда нема смисла зватн ванредне чланове, којн ће да продуже њнхов рад,—јер онда зашто ови да иду? Нека онн седе н н нека сврше сав започетн посао. Друго шго бн за те људе, те ванредне чланове ко.јц бн иосле овнх дошлп, све сткари које су нрвп одпочелн , биле нове т. ј. да они којн су унознатн са тим стварима остављају тај иосао на да дођу новн са стварима неунознати. Прн свем том ја разумем да је г. Вучковић нмао разлога не бнтн задовољан радом овога суда, може бнтн из опшгега или лпчнога ннтереса, али тек нма разлога не бити задовољан. Према свсму овоме, ја држим да се и он може задовољнтн мојнм одговором у толнко, што му ја могу обећати: да ће се велнки духовни суд састатн сад до 10 или 15 маја а ношто се састане, да га не пустимо дотле, док све своје послове не посвршава. Дакле, може се г. Вучковнћ подпуно задовољитп тнме што ће сад бптп сви послови свршени. (Смех.) Атанасије Вучковић. — Господо, свима јо вама нознато то, како данас стојимо са брачним нарннцама и да брачне нарнпце представљају некакав нзузетак над свнма другнм парницама. За брачне парнпце постоје особенн судови и те се парнице врло дуго одуговлаче, јер ретко која да се сврпш за 3, 4 и 5 годппа а пма која траје 10 н више годипа. Кад видпмо како се брачне парннце развлаче у нормалном времену н кад пх уноредимо са другнм врстама парннце, онда ћемо видеги, да се брачне парнице страгано одуговлаче и мн морамо да нађемо пута и начнна да се и ове нарннце брзо свршавају. Међутнм кад се узме у рачун ово, да велики духовни с ч д нрошле године по новом закону црквеном није посвршавао све послове п ногазио једно законско наређење ; и кад се узме у рачун то, да је бнло оваквих случајева, да кад спор дође код великога духовнога суда н да се из суђења изузме један члан, онда такав спор код тога суда сиђе са дневнога реда, уираво одуговлачи се. Сад мало је то што се брачне иарнице и пначе одуговлаче код тпх судова ; мало је то шго се они разилазе не свршив све послове (Панта Срећковић : добро је то и.то се брзо не свршава)... него шга више кад какав снор дође нре свршетка на рад нред велики духовни суд, онда он у томе случају снлазп са дневнога реда и остаје нерешен. Дакле, било је таквнх случајева , нстпна ја не знам да ли то г. мннистар просвеге зна нли не, — да су се поједнне парнпце брачне иродужавале по 5, 6 година и кад је дошло време да се те парнице окончају пред велнким судом, онда су оне услед оваквога случаја, као гато мало нре наведох, силазнле са дневнога реда, остављене су не решене, јер у таком случају нису хтели да зову почасне чланове у замену да ту ствар реше. Тако је радпо прошлогодишњи велики духовни суд а у новом закону о црквеннм властнма стоји изреком ово : ако је који од редовних чланова великога духовнога суда сиречен да ради, онда га замењује ночасни члан тога суда. Међутим ја држим, да се на чланове тога великога суда не може гледатн као што рече г. мннистар, да су то као посланицн, да могу да долазе кад нм се хоће. Тај великн духовни суд то је велика државна установа ; у њему је усресређена сва радња духовних власти, то вам је у неку руку касација н апелација. Ја држпм, госиодо, кад један сведок на нознв суда мора суду да нредстане, онда ја то не знам како суднје, које представљају чланове тога највећег суда духовног, могу да долазе кад хоће, да се распусге кад хоће, да свршавају нредмете које'хоће, да један предмет протпв закона скндају с дневног реда. Ако бн се н даље тако радило да се газе законска наређења, ја мнслпм да бн то бнла врло хрђава практика. (Оемејкивање у Скупштннн као да је г. Вуч-

ковић лично заинтересован). На нослетку мени је са свим свеједно, алн на сваки начнн, ако се гаква практика уведе да се закон газн, нзиграва, ту разуме се не само што је штета по земљу, што се закони омаловаждвају него се још даје могућности многима да истражујући законе спекулишу са законом у своју лччну корнст. И на гаЈ начнн нека то потраје дуже времена изишло бн на то, да у овој земљи нема закона, и да у место закона суди се по ћефу и вољи. Ја мислим да закоа треба да буде највнша воља, па било то општински судскн или ма који. Ја мислим ако се на томе земљишту држали будемо да се закони пстннски поштују, онда можемо очекивагн п благодетнн утицај од овог нашег рада законодавног. Међутпм ако г. минпстар пристаје да се у будуће не чнне гакве ствари, да се не изиграва овај закон, ја могу бнти задовољан. Ја могу бнти задовољак ако г. министар пристаје да редовне чланове могу замењаваги ночасни члановк, те да се парннце не одуговлаче. Потпредседник — Пошто је на питање г. мпнистар одговорио, то Скушптина прима к знању одговор госнодина аинистра. Изволте сад чутн извештаје одбора финанспјског. Известилац М. Марковић прочита ове извештаје. ИЗВЕШТАЈИ ОДБОРА ФИНАНЦИСКОГ I Народној Скупштини Одбор финанциски прегледао је и проучио предлог г. ииннстра војног за одобрење издатака, чињеннх по 50 пара месечно, на прање рубља редова и значара II класе у годиаама 1887/8, 1888/9,, иа је нашао, да је тај нредлог уместан. С тога част је одбору предложити Нар. Скупштнни, да га и она изво.ш усвојити. 24 јануара 1890 год. Београд ЦрЕДСедник Ран. Б. Тајсић. Известилац Мил Марковић Чланови: Милан Ђ. Ђурић, Јов. С. Јовановић, Ј. Ж. Јовановић, М, Миловановић, Л.. Илић, Д. Ћирковић, Др. Ст. Нешић. II Народној Скупштини Пошто је одбор размотрио иредлог г. министра војног, којим тражн, да Народна Скупштина одобри иоступак његове ааредбе, којом је, у недостатку иартије у војеном буџету за 1890 годину, додатак од 505'20дин. на звање 1-ом Краљезом ађутанту, наредио да се издаје из нартцје VII особених грошкова, која је одређена и за све непредвиђене иотребе, — на нашавши, да је поступак господин мнннстров уместан био Предлаже: Да и Народна Скунштина мишљење финансиског одбора /своји и реши: „Да се одобрава министру војном, што је, у недостагку оуџетског кредита по партији III „лнчни додаци", наредио, ;а се 1-ом Краљевом ађутаиту нздаје додатак на звање од 505'20 дин. из партије VII особеннх трошкова, н да се тај издатак нризна у рачуну 1890 год. 24 јануара 1891 год. Београд ЦрЕДСЕДННК фиНАН. ОДБОРА Ран. Б. Тајсић известилац Јов. С. Јовановић Чланови : Мил. Ђ. Ђурић, Мил. Марковић, Ј. Ж. Јованоаић, Л.аза Илић, Димитрије Ћирковић, Др. Станоје Нешић.