Народна скупштина

СТРАНА 1002

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Димитрије Машћ — Изгледа ми да су почели иосланицн да терају шалу са интериелацнјом, коју је иодвео посладик поп Богосав. Свакојако ја мислим да оиа иије од малог значаја за вас, господо , који живите у среди Тумадије вама је сва имаовина и живот осигуран , можете се кретати како хоћете; али не би бнло право да Народ. Скупшт-. преко овога питања иређе летимично, не водећн рачуна о томе што њпховн грађани испуњавају своје дужпости грађанске , иа да им због тога треба заштигити личну и нмовну снгурност. Ја мислим да сваки грађанин даје држави само за то, да му држава очува његову тсковину. Ако то држава није кадра да учини, онда он не треба ни да даје држави; сваки је грађаннн члан друштва и државе и он је иотребан и друштву и држави. И кад ови грађани прнстају да све своје дужностн врше, онда и држава треба да заштпти ове људе. Свакојако ја држпм, да и ти наши суграђани, који су на оном крају, заслужују призрења од стране сриске владе и Скупштпне, ради очувања њихове тековине и личне безбедности. Г. минпстар унутр. дела изволео је рећн, како је сриска влада чешће нротествовала, услед уиада Арнаута у нашу земљу, и како је отоманска влада одговарала врло често, да су непознатн ти Арнаутн који упадају, у толпко ире, рече мпнистар, што их н самп наши грађани нису нозиавалн. Дакле, кад отоманска влада не познаје своје грађане, н кад ннје била у стању, да пронађе те злочннце, који живе у аеној средини, пзгледа ми, да ннје баш тако немогуће, нли да има нечега другог; или нема моћн њнхова власт, да стане на пут тим неваљалнм дуднма, којн прелазе иашу граннцу и пљачкају, или намерно ннје хтела то да учнни. Г. мнпистар иоред тога рече, да је отоманска влада послала чак н војску своју ради одржања реда иа иашој граиици. Ја мнслим, да је то и оправдано од стране отоманске владе. Свакојако п нама не остаје ништа друго, него као што рече поп Арса, да се добро награде чувари границе, да наше среске власти бирају поштене и одважие људе за чуваре наше граиице, јер кад будемо добпли иоштене стражаре и кад им се буде добро илаћало, они ће свакојако савесније вршити своју дужност. Поред тога на случај, да Арнаути и даље почиу упадати, ја мнслпм да има иута и начина, да дамо већу иомоћ чуварима, То бн могло бити бар иреко лета. Ми имамо вароши близу границе, у којима војска може да логорујс, и да се нађе за иомоћ, јер за војску је све једно логоровала у Крагујсвцу илн Прокупљу. И јамнслим, да бн министар унутр. дела најбоље учинио, кад би се сиоразумео са целом владом да нађе пута и начина за иомоћ; а овај начин, који сам иоменуо био би најјефтнипји, да се стане на пут тим људима, који хоће да нападају, било по својој навици, или може бптн има неког трећег, који их тутка. Ја мислим, да г. мнннстар треба да се споразуме са министарским саветом, и да стане томе на пут. Министар унутр. дела — Господо, дужаост ми не допушта, да иропустнм без одговора неколико иавода, које су учинилн разпи говорницн, говорећи о иитерпелацнји Пре свега, сам нитериелант казао је као факт, као нешто, што он добро зна, да смо ми чак наиустплп земљиште наше Арпаутима, дакле ништа мање, него да смо устуиплн нарче Србије. Г. пнтериелант ниЈе иромерио оида шта је казао, н дужпост ми Јс да кажем, да то није истнна. Има места, да се гдс год положај карауле мења, јер мора бити на ивици границе, и бира се добар иоложај. Има још две стварн, које су ме зачудило, а које не могу проиустити, да о њпма пе нроговорим. Д,а је ко други, који се у тој ствари мање разуие, не бах проговорио, али кад је геиерал Лвшјаннп казао отвороно, мнслећи ваљда, да ћо тиме наш нонос очувати, да смо ии криви и до се од наше страио уиада, онда не смем ћугати. По н.сгопом говору отнали су сви оиравдани узроци, па осиову иојих ми нмамо, да иротествујемо код норте — јср би иорга имала ирава, но гонору генсрала Лсшјанина, да кажо шта имате да тражнте, дајто вн нама задовољеша, или таите за танте. — Дужност мп јо да кижем, да со то није дешавало од нашо страно, него само

од Арнаута. Ја не кажем, да се не може деснги, да ио неко и са наше стране учини неко зло преко граннце, али читаве [ете да уиадају, то с наше стране не бива. И с тога ми смо увек у праву, да од иорте тражимо накнаду штете, јер за!ста мп смо оштећени, а нисмо никад то ировицнралн. Исте је врсте и оно, што је г. Панта Срећковнћ казао, 1,а су крнви чиновницн томе, што Арнаути упадају. Разуме ое да је то речено оиако на паиег. Ја могу да кажем, да ирема раздражености Арнаута, тих уиада нема много, и неорећа није тако велива, као што се представља, и нашн чи10ВНИЦИ и чувари врше дужност своју, и доказују да су јуаачни и ако су слабо илаћенн, н никад се није десило, да оу дубље ушли у земљу, него близу границе. Дакле и чиновшци и стражари врше своју дужност добро, и морам скинути оваку одговорност са наших органа, да је до њих кривнца >а то. Наши грађанн задовољни су свн у једној правној уређеној држави, онн врше своју дужност и њима не пада на 1амет, да упадају у другу земљу и да пљачкају, а ако одбију 1уначки оне који су га папали, то се не може казати, да су )ни нападали. У опште ја држим, да ово пнтање и ови односи на граници не могу се регулнсати са стражарима, за то греба иорадити пријатељскнм путем п сиоразумом' са нортом, 1 ,а се оиа брпне о својим поданнцнма, да буду мнрни на грашци, а мн на иашој, јер, кад бн ми начичкали стражаре на граници, оиет се може деснти сукоб. То треба уредитн другим иутем, и то је влада почела радити. Вн знате, да је била иешовита комиснја са иортнним комесаром, и донела је од1уку, која ће се и нзвршити, и има изгледа, да ће се ти слу[ајеви смањити на што мањи број. М. Лешјанин — Ја морам неколнко речи да одговорим, »бјашњења ради, на говор г. министра унутрашњих дола. Он ,>ече да се чуди мени као ђепералу и посланику народном, што [а овде у Скупштини износим како, не само да Арнаути прелазе / нашу земљу гомидама, да убијају, арају и пљачкају, него како [ наши прелазе у Турску и чине тамо оно, шго Арнаути код (ас чине. Господо, ви сге сви сведоци а и стенографи су за(ележили ваљда, да ја никад нисам гопорио о упадима наших вуди у Турску и да се ми тамо реианшнрамо. Ја сам говорио ;амо о пљачки и крађи стоке, а и о нашим упадима у Турску ниоам ни речи рекао и неправо је да ми г. министер намеће оно, ито нисам казао. Потпредседник — Претрес је свршен. Пошто није пред^ожена никаква одлука о овој интерпелацији, то председништво федлаже да се преко ове интерпелације пређе на дневни ред. Ко је аа то, да се преко ове интерпелације пређе нм прос/ дневни ред, нека седи, ко је против нек устане? (Сви седе). Изволте чути извештај одбора ва повластицу за израду свиле. Известилац Рад. Митровић чита: ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА ал оцену пројокта зпкона о повлпстнцн г. Еравму Марпју п« Лсколн-Пнчепа у Ита.шјн, ва фабричку израду свиле. Одбор је узео у оцену, како поменути пројект закона, тако и мишљење Државног Савета, па јо иашао, да се овај нројект Јакона можо нримити у начелу; а учинио јо од своје страно >ве измоне код појединих чданова : У чј . 1. носло другог става додаги: „Тако исто овом повЈастицом ноћо се спречавати право иа повластицу за ткање и Фарбање свилоних материја, чим би 1сту ко потралшо. У коме случаЈу повлаотнчар Еразм Марије нма и на ову прпонствено нраио". У чл. VI. па крају додаги : п Он Јо дужап подићи најмаи.о једну угледну снилару, у коЈој ћо сам гајити свилобубе ,> . § ОиаЈ носао дужаи је урадиги најдаље у другоЈ години од када ону повластицу добиЈо*.