Народна скупштина

85 САСТАНАК - 5 МАРТА

У чл. VII. на крају у место речи „као кријумчар", које се бришу, додати : в По законнма царинскнм као крнјумчар". У чј . XII. а у деветом реду после речн „местима« дс ти „И у времену које«. У истом члану на крају додати : «Ако се повластнчар на би сложно са комисијом решиће спорно питање привреднн савет*. „Чауре коконе, које повластичар не би у одређеном врсмену примио, платиће их свакога месеца доцније, но пола динара скупл,е за сваки кнлограм«. У чл. XIII. ну крају додати: „Повластичар је обвезан да чауре откупи одмах чим сс завијаље свршн и у времену, које - се за то по чл. XII ове повластнце одреди. У чл, XVI. у место , 100.000 (сто хиљада", ставити: »60.000 (шесет хиљада)" У чл. XXII а у другом реду место речи „у", која се брише, да се стави реч ,по а . Одбор, износећи ово своје мишљење пред Народну Скупштину, моли Скупштиву да исто усвоји. 2 8 Фебруара 1891 год. у Веограду. председник одвора Ат. Вучковић известилац Рад. Митровић чланови : Данило М. Јовановић, Љубинко Милинковић, Лазар Ј. Лазаревић, Срет. М. Гогић Таса Ђикић. Потпредседник — Овај предлог ставићемо за сутра на дневви ред. Изволте чути извештај одбора о предлогу г. Пере Макси. мовића, да се укнне полициски надзор над полнтичким кривцима Секретар Ранко Петровић чита: ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА За преглед и оцену предлога Пере Инксимови1«а, народног носланика, о нвмени § 37. кривнчног законика Народној Скупштини Потписанн проучили су предлог г. Пере Максимовића и нашли : дл га треба у свему усвојити, па моле Народну Скупштину, да га и она усвоји. председник одбора. М. Гарашанин известнлац Д. М. Илиџановић чланови : Љуб. П. Ђирић, Данило М. Јовановић, Тома Бојичић Мишљење Државног Савета Господине Министре, Државни Савет проучио је законски предлог г. Пере Максимовића, народног посланика, о изменама у кривичном закону, односно укидања полицијског надзора над политичким кривцима, који сте му изволели послаги писмом вашим од 8. Фебруара текуће године № 1125. Простирање полицијског надзора над политичким кривцима узакоњено је као додатак законом од 17 јула 1 868. године н то је учињено под притиском околности, које су настале у нашој отаџбини после догаћаја од 1868. године. Но, ма који да су узроци, што су учинили, 1 да се полициски надзор простре и на кривипе, о којима је реч у јј| 87,

88, 89 и 90. казненог законика, питање је: има ли разлога, да то тако н дал>е остане. Новији страни казнени ааконици нису усвојили полициски надаор као казну. Сам каанени закон за иемачку цареиину много је у погледу полициског надзора блажи од казненог законика лрајског, који је немачком, а јамачно и нашем, казненом законину служио аа основу. Већ отуд иалааи, да полициски надзор не треба с.чатрати као казну, које целисходност била би ван сваке сумње Имајући на уму, да се полициски надзор досуђује као уагредна каана, и да се примењује носле издржане главне казне, — робвје или аагвора — полициски надзор може се с успехом применити на оне, који су осуђени за крађе, разбојништва, пал>евине и т. д. За такве кривице и узакоњен је првобитно полициски надзор као каана. Код ове врсте криваца, полнциским надзором идс се на то, да се у неколико одвикну, или да се спрече чинити поменуте кривице, ограничени полициским надзором у својој личној слободи. Али да се полициски надаор примењује као казна и на политичке кривце, п то у земл.и, где је политичким слободама тако пространа основа, као у Србији, — за то се не би могли извести никакви разлози. С тога је Државни Савет мишл>ења, да се може н да треба узаконити предлог г. Петра Максимовића: да се полнцискн надзор ие простире н на политичке кривце. Што се тиче Форме, у којој ће се то узаконитн, ма да то суштини ствари не доприноси, Савет је мишљења, да би најудесније било, да се аакон стилизује као замена дотнчних прописа I 37 а. и 3/ б. казненог законика (допуна од 20 марта 1 86 3.) и додатка тим ааконима од 17 јула 1868 год. којом прилпком могла би се учиниги и нека попранка у стилизацији. На основу иаложеног, час мн је саопштит вам мишл>ење Државног Савста, да се може предлог г. Пере Максимовића, народног посланика, усвојитн н узаконити. Шаљући вам под/ оригинал предлога, част ми је и овом приликом уиерити вас о мом одличном поштовању. Председник Државног Савета ђенерал С. Грујић. с. р. Потпредседник — Данашњу седницу закључујем а другу заказујем за сутра у 8 1 / а час. пре подне. На дневном реду биће: предлог г. П. Максиновића о укидању по.шциског надзора; предлог за повластицу за иараду сииле и одговори г. министра унутрашњих дела на питања и интерпелације. Састапак је овај трајао до 12 1 / ј час. у подне.

86 САСТАНА^ 7 марта 1891 год. у Београду предскдавао потпредседник Паја Вуковић секретар Станојло Вукчеви! Иочетак у 9 часова пре подне. Присутна су гг. миниотри: привреде, просвете, Финанције, унутрашњих дела и правде. Потпредседник. Отварам 86 састанак. Иаколте чути протокол 8 5 састанка. Секретар Стан. Вукчевић прочита поменути протокол. Потпредседник — Усваја ли Скупштина прочитани протокол ? (Усваја). Изволтв чути молбе и жалбе упућене Народној Скупштини. Секретар чита: