Народна скупштина

87 САСТАНАК,

Секретар чита; Народној Скупштини Потроба ми изискана за дооет даиа одсуотио, за то, што су мн пе11 оиде сииње дебеде , да идем у Луст |>о-Угарску да продам. 7 марга 1891 год. у Веограду. иар. 110сдлиик Мата Максимовић. Народној Скупштини Молим Народпу Скупштину, да ми изполп одобрити још петнајест дана одсустпа, ради посвршаиан.а пеоддожних домаћпх послова. 7 марга 1891 год. Зајечар. Стојан Станковић плр . посллник. Потпредседник — Одобрава ји Скупштипа тражена одсуства? (Одобраиа). Част ми је изнеститн Скупштину да су дош.ш у Скупштину посланици Коста Сорнсављевнћ и Димитрије Плшданопп!! са одсуства. Сад прелазимо на дневнн ред. Иа дпевиом реду је нродуже1Бе претреса о интерпелацији Стојаиа Рибарца и другова на коју је г. минисгар уиутрашљих дела одговорио. Има реч господнн Јован Авакумовић — Госнодо, после реФерата, који је саоиштио Народној Скупшгппи минпстар унутр. дела, у коме је са мишлењеи лекарским потврдио чпсто и јасно, да је пок. Адам Богосављевић умро од природпо смртн а да није отрован; н после опако објектнвног говора мога друга н пријатеља Стојана Рибарца,чији је говор основап на званичним Фактпма и датпма судскнм п која дага такођо. потврђују, да овде не може битн ни говора о непрнродпој смрти Адама Вогосавл.ев1'ћа, ја сам држао да ми не ћемо имати потребе да дуго говорПмо о овој стварн, држао сам с тога, што сам мпслно да ће и нама и вама бигн пе само по во 1Л1 већ н нрнјатно да од једпе ствари, која је сама по себи тугаљива, с којом се јавно мишл>ање до сада и сувише иа страинутнцу заводнло, не правпмо и данас исго стање, ве1ј да ћемо, имајућн пред собом ппсмено доказе, имајући пред собом мишљење сгручњака, прпмиги то мншљеи.е као непобитну истину н дал.е прећи на иаш скупштннскп рад Ну говор госноде из већинс нзазвао ме је да н ја некоЈико речи прогоиорим о овој стварп. Господа из већине, која су јуче говорила, паилаш хоће да представе стање стварн прливно званичпнм актима, прогнв мишл>ења лекарског као вештака, прогнвно раду падлежпе власти, па чак и противпо раду судском. На ирвом месту у оваквоме иравцу свога говора, у овакоме правцу оцепе доказа о смрти пок. Адама Вогосавхевића, одликује се прота Милан 'Бурић. Он је свој говор почео пајпре са једним ницем; пзиео је како се мој пријатељ и друг Стојан Рпбарац знојио и ознојио много, докле је изнео оно доказе, којима је нотврдио да је Адам умро од нриродпе смрти. Ја не знам колнко може да вредн тај внц проте Милана Ђурића пред људима неприсграстпим, пред људма озбињним, јер се зна да сваки говорник говорн по својој прнродп, па се можда и ознојио и то зависи од каквога је Физичнога стања н нарави снаки иојединац; пу на сиаки иачип знам да томе вицу није ни најмањо било места, а најмање ннје бнло места од г. ироте Ђурића, који продставњајући Факта, зваиичне доказе и извештаје лекарске ирогивно него што је у ствари, не само да се озпојпо толико колико мој прпјагел. Стојан Рибарац, иећ далеко впше тако, да није могао овде у Скупштипи остати да свој зпој са чела обрише, пећ је морао изаћи напоље, ван Скуп-

— 7 МАРТА СТРАНА 1019

штнне, да се разлади, па је после опот дошао да слуша даље говоре у Скупштиии. Ово узгред напомнп.ем а посло ћу доказаги да ли јо било места да со каже Рнбарцу да јо морао нмати муко да брани своје мпшл.еи.о, којо је ооноиано па званичнпм доказима, пли је на против пмао муко прога Ђурнћ еоји се трудио да петачно представи званичне документе и да их друкчије протури нред Народном Скупштипом. То је што со тичо тога впца. А сад да пре^ем на говор г. проте Ђурнћа, да впднмо колико је он верно напомеиуо податко о смргн Адамовој н како их он оцењује. Ја морам, говороћи о овој ствари, о наводн.ма пош говапог послаиика Ђурића да но1)ом истим редом којим је он ншао, морам да говорнм н о осталим Фактима иј којих јо он мог.чо, нз којих јо оп мислно да и.шеде овај закл.учак: да је Лдам умро од иеприродие смрги п да јо он нзвео чак н ко га је отровао. Ја ћу о томо доцпије да каж-зм за кога он мнсдн да је отровао Адама п да дн је имао право то да рече. Што су гонорнпци мз воћнне отиш.ш мадо дал.е од главпога предмета расправе, г. ј. да ли је донста Лдам отрован и.1и јо умро од прпродпо смрти н што ћу ја мо1>аги да им сдедујем, па мепп пеће битп узрок удаљаиања од предмега, већ на прогу Милапа Вурића и на остале говориике, који су сс удааили од тога предмега, продсгавл.ајућп да је Адам умро од непрнродно смрти, игго ја морам да побнјем На прво.м мосту хгео је прота Милап да се представи као правник пад нравннци.ча, као човок, који зна бол.е правпе појмове него што зпају правницн, да он зна бол.о шга је кажњнво него суд. Ја не ћу ч пе могу сад да кажсм, да јн је Адам учинио кривицу разбојништво или шго друго тиме, што је па самовластан начип, а то потвр1 ^уЈу и звапичнп докази и Факга, а то неће ни госнода пз већине иорећи, шго јо велим на самовластаи начин узео 300 ока кукурузи у присуству кмета којп му је то бранно (смех). Ја нећу то да ценнм, је ли то кажн.иво плн нпје, јер у закону крнничпом сгоји шта јс кажп.нво. Ја то нећу да чиним за то што немам та акта. Ну ја бн сам као нравннк могао да кажсм и велнм ово: о томе да лн се Адамово дело занста сматра као кривица илп ие? 11а сваки начии кад је суд нашао да у томо дслу Адамовом стоји једио кажњиво дело; и кад је то дело квалификовао као такво дело, за које греба да сс Адам стави у пригвор, онда је судско решење о томе, да јо то кривица већа н да треба Адама притворнТи; го јо Факт, коме морамо свн респектоватн. Суд је, 1.ао јединн надлежан, казао то; за то ми је чудо, да једап свешгепнк, да једап прота Мнлан Ђурић, каже, да то дело пије казпнмо п да јо то дело по природпнм законпма допуштено. Госиодо, закоип иозитивпп у једној земљи владају п ио тнм иозитивпим законаиа суд суди и доиоси св ја рсшењи: п ту не може бнти говора о ириродиим закоипма. И кад ми живимо у једиој уставиој земљи, гдс владају аозитнвни закоии, иа кад би мн донусти.ш да иоједннцн цеие шта могу радитн ио природним законнма, да самн цеие је ли што крнвниио н.ш ннје, онда ја мислим да бн мн далеко дотералн, да бн бнлн нснод једие образоване државе; а го ии мн, нн ви нз већнне не би дозволнли да се каже о (Јрбнјн, шго закон нознгиван сматра као кажњпво, иоједннац не сме раднтн ослашајући се на дозволу некнх прнродинх закона. 15аи свакс је сумн.е да дсло Адама БогосављевнКа што је узео 300 ока кукуруза иа самовољаи иачнн ие може ее ценнти но некнм нрпродннм законнма, већ но нозитнвиим законима, н за оцеиу тога свакојако надлежнн су судовн. 1Ј.ад су судови дакле једпио надлежии, п кад је суд иазао да је за тај иостуиак Адам крпв (а иоиављам менп није иозиаго јер иисам предмет нмао нред собом) иу евакојчко кад суд констатује то као кажњиво — онда ин једаи човек, којн хоће да ноштује закоие у овој земљп, којп хо^о да ноштује власт, ие треба и пе сме да каже: „ја прн свем том велпм да то ипје кажн.пво да власт није смела узпматн иа одговор Адама ^огосављевпћа, и онда из тога нзводиги, игго је власт узела па одговор Адама Иогосављевића, да је ишла да се Адам огрује. Ја »ислии, ако се тпм нутем ио1>е оида ћемо разобручатп све у иашој земљп ; и оида 1>е свакн иоједиии човек и кад учиии