Народна скупштина

СТРАНА 1066

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Јован Милић-Баличевац — Не стоји оно што г. Машић каже да ће сељак јестп месо уз пост, ако риба буде ово.шко оитерећена. Кад има меса он ће јести меса, кад нема он ће пасуљ, а кад ни пасуља онда ће сува леба. Ја не само да би оставио трошарину на рибу, као што је у пројекту, него бн је и повисио. Максим Сретеновић — Што се мене лично тиче, ја не једем радо рибу. Ја сам од оних који су помогли предлог г. Машића, сматрајући да ће оваким оптерећењем, она јевтина риба, која се у нашем народу највише троши, поскупити за један динар, и ако она у ствари не вреди внше од пола динара. Ако тако остане онда никоме неће бити могуће да је купи и државна каса неће имати ни онога прихода, као што би га имала кад би трошарнна била сведена на половину дин., а шта више чини ми се онемогућиће сваки рад рибарима нашим, који се искључиво тим послом баве, те неће имати рачуна да овај посао обављају впше. Ја сам за то да се ситна риба оптерети са пола динара а моруна и јесетра као и остале са стране Финије рибе могу се и са динаром оптеретити по једном килу, као што у предлогу стоји. Богосав Поповић — Прво да се запитамо, да ли су боље пресне рибе или суве и слане? Боље су тазе рибе, т. ј. пресне, за то људи и узимају већином пресну рибу. Сува је риба, како ја умем да ценим прави отров. Они, који купују слану, суву рибу, која је усољена пошто је покварена, напију се вина или воде и тако се разболу. Ја сам велики противник тој сланој сувој риби. Пошто у нашим рекама има доста риба, и наш народ употребљава ту рибу то је боље да се да могућност да се та наша више троши него слана. Ја сам дакле за редакцију. Дим Машић — Г. министар покренуо ме је да још један пут говорим. Чини ми се да нема места опој бојазни његовој да ће му требати доста чиновника, који ће наплаћивати трошарину у толико пре што ће се она држим бар при увозу наплаћивати од царинских чиновника. Наше царинарнице наплаћују сада ту трошарину по према класама. Тако је бар по књигама. Ја држим да за саме чиновнике, који наплаћују царину, неће бити тешко да наплаћују ту трошарину по три класе. Што се тиче зготовљене ситне рибе којих нма много врсти, требало би да дође у осму тачку, јер се оне могу јести чим се купе. Известилац — Ја имам да одговорим г. Машићу на његово тврђење као да ће се сунише оптеретити риба. Међу тим овде се риба оптерећује са 100 дин. од 100 к. а зготовлЈвна са 200 дин. Риба која се код нас производи и хвата она ће бити заштићена чланом 11 овог закона. Међутим, кад би св она делила у класе, морала би да се подели у 10-15 класа, а то не би могло да се изведе. Ја мислим да је боље да се она риба, која је покварена п врло нездрава, мање увози, а то ће се постићи ако буде скуиља. Ја мислим да би требало усвојити овај предлог, као што га је одбор Финансиски усвојио. Коста Јовановић — Ја мислим да ћсмо да огрешимо душу, ако овако оптеретимо слану рибу. Зпамо да слану рибу највнше троши сељак. Ако му ко умре, онда му он дајс подушје и ту се риба јсде и мотути динар на ту рибу, тиме ћемо онда нашег сел>ака јако оитеретити. С тога бих био мњоња, да се ова тачка врати одбору да со измсни или на послетку нека се измони по прсдлогу г. Машића. Панта Срећковић — Ја ћу да напоменсм само неколико речи на говор иоштованог иосланика пона Богосава, који је гопорио да сувс рибе не ваљају. Ја у колико зпам видео сам у Москви један трг као ова наша молика пијаца, где су поре^ане суве рнбе као код нас пршуте ужичке, и то је најскупља и најлепша ствар за јсло. У исто вромо та сува риба кошта врло скуио, а довол>по му је само јодно парче да узмо, па да со задовол.и. Она, ако јо добро уро1)вна, кошга на .10 дин. кило. Али да вам кажом шта оам нидео у Крагујевцу за вромо Скупштине, кад смо опо рошавали о 5 дана ораћо :1Смл ,о. Јодан, који тргујо о рибом,

донео је неке шаранчиће буди бог с нама! Усмрдели се па црви по њима гамижу, а они момци поређали их поред Лепенице па испирају оне црвиће. После то продају сељацима за јело. Ако је могуће, да они узимају ову најпољу рибу, онда бих ја пристао на то, да се мање плаћа на ту рибу. Што се тиче мене, мени је све једно, јер ја не једем рибу, но са здравственога гледишта ја бих дозволио да се сува риба уноси у земл>у, а за ове шаранчиће никако. Да вам наведем један нример. Један свештеник, а мој рођак, Јео је једном рибе у време поста, и од тога је умро. Дакле боље је да не дозволимо да се таква риба не уноси у земљу, те да од ње људи умиру. Милош Богдановић — Многи од господе наводе за разлог да са здравственога гледишта требало би рибу да оптеретимо. Доиста је тако. Али са другога гледишта, кад ја знам да сељак продаје у очи Св. Николе вепра од 10 дуката за 3 дуката, те да купи рибе само да о Св. Николи. као на дан своје славе ночасти своје госте п т. д., онда је пеоправдан овај разлог. Мп пре свега треба да убеднмо нашег сељака да не једе ту рибу као шкодљиву, те да за то пе продаје овога вепра за Св. Николу онако у безцење. Но кад то не може а по мом мишљењу и не треба да буде, јер тим бн га и од вере одвраћаш а међутнм зпамо да је всра још једини стожер наше слоге и љубави и кад пе може ова риба да се класпфнцира и ирзма толе да со одреди такса за рад мање трошарине, као што рсче г. мпнистар Финаноије, онда бар треба ову таксу да скинемо у пола цене, у интересу начела саме вере иа да метемо на оне артикле, које господа једу н пију као слаткчше н т. д., но 50 дин. а на рибу нека остане свега 50. дип. од 100. кила Тражим 10 посланика да ме потпомогну да се ова такса од 100 дин. сведе на 50 дин. (Не иотпомажу га .... Чује се: да се решп). Потпредседник — Је лн вољна Скупштнна да се реши? (Јесте). Тома Јовановић — Овде у овоме поднесеном предлогу о трошарини стоји трошарина само на слану рибу. Ја бих питао известиоца и г. минпстра Финансије, за што је овде изостављена пресна риба? Да лн оне пе иду овнм на руку Београђанима и Смсдеревцима, а ми осталн да плаћамо трошарнну и за н.их, јер ми не можемо да добнјемо тазе и нресну рибу? Да ли Београђанн не уживају неко парочито ираво ? Г. Панти бих казао, да ми тамо нитн нмамо нпти можемо добити иресну рибу. (Смеј). Ја сам дакле мишљења, да кад је г. мннистар заплитио пресиу рибу, онда да се на ову слаиу рибу, као што рсче предговорник Милош Богдановић, удари 50 дин. трошарина, а тако исто да се удари трошарина н на пресиу рпбу, и тако ћемо се пзравнатп са Београђанима, јер опи не могу имати неко веће право од нас. Известилац Ј. Ж. Јовановић — Неколики од г. предговорника говорнли су у томе иравцу, па кажу: овпм се онтероћујс опо што народ највише троши ! Па господо -- то оо и о!)0 да со оптеретп, те да до!)0 впшо поваца у државпу касу; ако хоћето метните на пужово, раковс, шкољке н т. д. п по хиљаду динара на 100 кила, па опет од тога иећо бнти ништа, јор со од свега тога увози у Србију неколико кила, док се међутим слапа риба увози врло млого, и од њо бп со добило па ООО.ООО дип. прнхода. Што То.ма кажо да овде пема трошарино па просну рибу, то јо иотина, али то јо изосгавл>ено са тога што со проона риба и но увоаи код пас. Потпродседник — Протрес јс свршоп. Ставићу на рошоњо продлог г. Машића, којн јо потпомогнут. Продлог гласн: 7. Рибу олану, суву пли у саламури, и то: а) крупну рибу, као моруну, јосотру п друго 00 динара; б) главурина 30 динара; в) остале слапо рибо, као кооач, платпка н сипац 20 дипара". Ко јо за продлог г. Машића пока соди, ко јо протнван нека устано? (Мујосо: воћина содн,,.. иоћипа устала).