Народна скупштина

СЈРАИА 1073

у могућноети да сазнаду за овај закон раније, Међуткм учинили би неирааду онима, који иису моглн ово да предвиде и да довезу еопапе, и онп опда не би мог.ш да конкуришу оннма, који су се са овим еспапом снабдели. Нпр. онај трговац, који је донео еспап, пошто је овај закон ступио у живот неће моКи да продаје свој еспап, до год га не испрода онај, који га је увезо без трошарипе Дакле, не би могао за то време да ради, био би даклс ошТеНен. С тога држим да би било најкорисније по интересе и државне и инТересе свију, који на овпм артик.шма раде, да се трошарина НапЛаКује п од оних еспапа, који су веН увезени н тиме би били сли подједнако оптереКени. Сам овај закон о трошарини тежак је и незгодан, али рђаве Финансиске прилике у земл>и такве су, да се и овоме морало да присгупи п онда нема разлога тражити, да се унетн еспапн ослободе од ове трошарине. С тога сматрам да је она допуна, коју је г. известнлац унео, потпуно умесна, а оно што другн посланнцп предлажу да не треба да се тражи. Министар Финансија Мих. В. Вујић — Господо, имаи само неко.шко речи да кажеи с тога, што сј овде пали разаози воји су потпуно неумоспн. Нало је чак и уставпнх разлога. Гоиорило се II о томе да закон нема повратне силе. Г. Мамгп!,. који је то нарочнто нагмасио, заборав.!>а шта је то грошарнна. Кад би онде бнла рсч о ђумручннн, царини, онда би н>егови раалови ииа.ш места. Кад се вова царина удара, она се удара на еспапе гато се увозе са стране, а не и на оне, који су по старом закон; унесени. Али ово је трошарина, која се нанлаНује на нзвесне предмете без разлнке, да лн су у земл>и произвелени, или уне* сени са стране. Сам смисао трошарнне иск.ћучује ону могуКност о којој говори Г. Машн1|. На против највеКа неправда би била у зем.ћи према појединим нашим грађанпма, а и која се према трговачким уговорнма не би могла дозволитн, а то је да се трошарина удара не само на оно што се са стране увоан или у земл>и производи. Дакде ни какве замерке не може бнтн с те законске стране. Што се тиче саме праиице — иравде, имам да кажем да би највоКа непрамда била, кад се не би овај члан усмојио. Као шго је и Г. Риста ПоповиК напомснуо још овај аакон није нн на прном читању успојен, а но^ су цене поднгиуте. Све то идо на штоту потрошача и снромашнијих трговаца. Велики трговци имају велику колнчину еспапа. Сад имамо два читања. II аа ових нот дана онн могу да новуку велику количину еспапа и онн би онда Иарнли на штсту потрошача и сиротнијих трговаца. Иа тих раадога имам да кажсм да со потпуно слажом са допуном, коју смо у споразуму утврдили ја и г. и:<вестилац, а то је да се умогне допуна, да Ке се грошарина наплаћивати и од еспапа који су већ увозени, а на које јо нлаКена трошарина но досадан.им законима, али с тнм да се она одбнјо од нопс трошарине, н тако исто да со прими и трећа допуна, да со казне они коЈи што прпкрију, јор цеда ова ааконска процодура неће иажити ако но буде каане. Молим Скупшгину да овај чдан прими онако кано га је г. известидац ирочитао, (ЧуЈе со : да со роши). Потнродсодп ик — Јо дп волна Скупштина да се роши ? (Јесте), Коста ЈовановиК — Мони со чини да 1>е со оимм овде учпниги иодика непрамда, Јор ио чд. 36. Устаоа стоји : да аакони иеиаЈу помрагне сило. Дакле, Ја мисдпм, да једаи човок коЈн Јо иешто пдагио Јсдиои да по плаћа и по други иут. Про нокоднко дана кад Јс се рошавао аакон буцотски а партиЈа о савогпицима, оида су миоги устади и кааа.ш, да Јо то прамо санетничко ( угс чено и иа аакону основоио, па тако Јо исто и са тргонцима, кад је ои Једном пдатио троншрину, онда Јг то и.огово право сточено и но мо>ио по друш пут да пднћа. Међутнм сооским дуКаноиЈама оставд.ен Је Јодан рок од годину дана, докдо нмаЈу да продаду артикдо, који со но могу нише нродавати, док овдо со но огпаш.а никгкан рок.

Ја сам, дакле, за то да све што има по дућанима да се не напдаћује. Ја немам дућан и немам никаква интереса да то браним, ади говорим како мислим да је прано. М. Лешјанин — Ја оћу само г. Машићу и г. Јовановнћу да приметим на оно, што они кажу да по чл. 36. Устава никакав закон нема повратне силе. Ја мпслим да ова трошарина и ово о чему се сад дебата води нема никакву весу са оним што господа наводе. Пређе је било речи о Једноме чиновнику иди саветнику коЈи је добио плате 10.000 дин. а посде је донесен други аакон, по коме саветници имају 8.500 дин. Дакде, кад би уврстили онога саветника са пдатом од 10.0 00 дин. са оним саветницима од 8.500 дин., ми би га онда оштетиди са I 500 дин., докле за трговца апсолутно нема никакве штете, јер трговац кад му се наплати трошарина на еспап који му се затече у онолико у колико и сад више плаћа него што је пре платио, у толико опег више наплаћује на те артикле од потрошача. II према томе дакле он нема никакве штете. Међутим ја би пристао да им се ништа не наплаћује на аатечени еспап у радп.и, али да они тај еспаппродају по до:адањој цени а не да дигну иа цепу, коЈа би требала да буде по овом закону који сад граднмо и да наплаћују грошарину погрошачима и да се тим користе. То би дакле било у корнст трговаца а на штету потрошача. Нека су господа прпметила да су сви ови трговци на ове артикло мећ дигли цену а и ја сам чуо да су неки бакали расмродади подовину а и више свога еспапа и то не по овој цени која је до сада бнла него по вишој цени. Н пр. нека је подигао Један грош више он пма од тога користи и према количиии еспапа може добити 100, 200 и 500 дуката. Дакле нема смисла што кажу да су они платидн Један пут грошарипу и сад не сме да се напдаћује по други пут. Кад се не би одбило оно што су пре пдатили, онда би на свакн начин била неправда, али кад им се то одбија па још кад сад продају еспап према цени потрошарине, онда нема ту неправде нити губитка за њих. То сам имао да кажем. Дим. Машић — Г. генерал Лешјанин рђаво ме је разумео, кад сам ја казао стечено нраво, илн он мпсди да сам тако казао. Ја сам казао да се стечено право односи на све грађано а не само на један ред људи^ на чиновнике. М. Лошјанин — Ја сам навео овде чиновнике због тога што су се и они на то позпвадп, јер се то не односн на чиновпике, него на нешто друго што је законом одређено, јер је код чиновника законом одређено ; н оно ш го су опи стекли по једномо закону но може доцниЈим законом да се потре. Дакде не зато што сам ја заступник чиновничкн, него сам одговорио на оно што су опп узоди за пример. Љуба Јоксимовић — Г. Лошјанин лепо јо одговорио Машићу. Г. Машић казао Је : да се стечена права односе иа сво грађане. Па баш то нде у корнст говора г. генерала ЛешЈанина, Ти сви грађани то су потрошачи а ова мањнна то су трговцн и Машић их заступа да они извуку користи. Витомир Младоновић — Поред разлога који су говорници паиодн, да би учннили недику неправду потрошачима а сродњој класи трговачког сталежа, кад не бн уснојиди редакцију прсдложоног члана, нма још п других разлога који говоре да останемо прн овој редакциЈи, Јер би се нначе учинида неправда потрошачима м сиромашппм трговцима. Пигањо јо да дн се и на тргомцо у овом случају можо применити чл. 3(> Устава, којн гарантуЈе стечона прана и ја кажем да не можо на п.их да се примопи. Јор кад би гргонац своЈ еспап сам трошио, онда бн могао да со позива на то прано да оу онн пре аакона о грошарини оспаи уаелн. Али кад они тај еспап продају и ноодо сгунан.а онога аакона у жнвот, онда со он не мозке поанваги на то. Сем тога на њнх се но можо применити онај члан Усганп о сгоченнм пранима тим про, што још закоп није ни отупно у жимог оии гу повионди цоно оонапу. Проми онему овоме ја охмаћам да иоћо бити понродо тога чдапа Устава тиме, шго оо гаЈ еспап има да продаЈо носдо стунања овога иакона у жнвот, па нећо 1а пдатн то) тргониц ного опот мн трОШачн. (нлоташшн ои)

IIIглмил кгал ,. егпокк дгжлиик штлииагијк