Народна скупштина

СТРАНА 1071

јс сместио еспап у сиој магацин и гматио све ђумручино и трошарине по ранијим закошша, те тим је стекао праио да му се више не може наплаћивати пикаква глобарина на тај еспан. Дакле, само на еснап, који се од сад буде уносио у земљу или нзрађивао у земљи, треба да сс наплаћује трошарипа, а никако не могј пристати да се наплаћује п на оно, што се затекло пре овог закона код имаоца поменутих предмета у 4 члану овог пројекта. Димитрије Ћирковић — Код овога члапа ја се нисам сложио у томо, јер њиме се идо на то да се нанлаћује трошарина и на опе предметс, који су ис>1 упесенп. Ја ми слим да пе бн ту држава бог зна колико добила, а трговци би се много оштетили, јер кад полмција зађе да попнсује еспап, који се затекао. оии ће морати прво то да илате, па тек онда да се одуже својим повериоцима. Дакле, ја бих иредложио да се ослободи од ове трошарине све оно што се буде затекло у ду|1анима и што је изра1)ено од наших ироизвођача, а да се наплаћује у будуће само на опо што се увезе п доцније изради. Молим 10 посланика да ме потпомогну (Нс иотпомажу га). Радисав Митровић — Нзгледа ми да је неумесно то што предлаже г. Ћирковић. Трговци нису нн сачекалп да плате трошарину по овом закону, а ве11 су пошг.ш цепе, и кад би их ослободили од овога плаћања па опо што су унели, оида би онп само били на ћару, јер бн онп паплаЈшва.ш и ону трошарипу, коју иису платили од оннх, којн код њих купују ове артикле као да су је и платили. Према овоме ја мислим да је право да се наплатп трошарина и на оне еспапе, који се затекну па стоваршптпма. Ако се хоће да доказује да је ово пеправедно, онда ја пмам да кажем, да ово није првина да се оваква панлата Ч11пи. Овако је извршена наплата на жпгице а п дуванџнјама је на дуван два пут наплаћивана трошарпна, јер дуванџије су плаћале један пут 40 п. д. од килограма дувана, па су после оиег иа истн дуван платили марке бандеролс — Дакле, што се тиче тога, ја сам потнуио за то да се наплаћује трошарипа н на оне еспапе, којп се на1)у у трговинама. А.ш пмао бих да кажем нешто друго о томс. Мени пзгледа по послсдњем ставу чл. 24. да се ова трошарпна неће моћн за сада наплаћивати на всћпну оиих артикала, јер овде се каже да ће се овај закон извршитп у онолико, у ко.шко не стоји у опрецп са трговачким уговорима. С тога мислим, да треба изменитп опај члан овако: „Министар Фипансија наредиКе да се у своје време попчшу по дућанима, стоварпштима, гостпоницама п другим мсстима сви артикли подложни трошарини, који се буду затекли". И поред тога да остане онај додатак известпочев Димитрије Машић — Господо, ја држпм да би овим чланом 22. учинили једну велику пеправду и погазпли бп једно начело које, је Уставом зајемчепо свима срнскнм грађанпма. Дачле ио мом мишлењу, као што видите, Скуп- 1 штина би учинпла две грешке, кад би овај члап усвојила. У Уставу пзриком је казано, да се стечена прлва пе могј познијим законом окрњити. Као шго вели г. Максим Сретеновић, кад могу госиода чиновници на сваком кораку да се нозивају на своја стечена права и не дозиољанају да им се нознијпм законима крње та праоа, свакојако то иажи и за остале граћане српске, да им сс стсчена црава не могу окрњити позпијим закопом. Истина је бпо случај код дуванџија да је дуван процењен па јс откупљен, п код селскнх дућана остављсн је један известан рок за продају. Овде овим чланом 22. хоКе да сс оптсроти трошарином одма све оно, што се буде затекло. Мећутим ти еспапн иећ су платили једпу трошарину по досадањсм закону, који је постојао. Ви знате да норед свцју контрола н надзора снакад је било кријумчарења, па тако 1>е и овде бити н држава им неће нпшта наћи или нешто врло мало јер ће људп да прикрију еспап. И онда да ли ће се рептиратп то, јер ти људи, који треба да изврше оиај закон, они ће се нарочито поставити п нарочито !1в се платитп.

Дакле, пре свега то је скопчано са трошком, и кад узмемо да ће се половина еснапа сакрити, онда на крај крзјева нзаћи ће, да ће приходи од трошарине бити толики, колико буде требало да се плате чиновници, који ће да вршс тај закои, а с друге стране биће погажен једаи принцип, који у земљи треба да се поштује. Ја мислим кад Скупштипа допесо какав закон, да тај закон не може да важи у назад, иего за будућност. Напослетку, кад сте се већ решили да трошарипом оптсретнте извесне артикле, онда их оптерстите за у будуће, а не оно што јс већ увепено или у зсмл.и израћепо. Узмитс овакав случај: један свећар угопорио јс с неким да му мреда извосну количнну свсћа по извесну цену и има још мешто мало да му изради. Одједарсд долази комнсија, помисујо му те сиеће п он на њих има да платн трошарину, дакле биће оштећен. Ја мислпм да се ова трошарина намлаћује од дана, кад овај закон ступн у живот, на оне сспапе, који се са страно увсзу нли у земл>и произведу а да со не наплаћује на већ произведене пли унесене еспапе. Ја држим да бп овај члан требало изоставити п заменити, га од прилике овим: трошарина ће се наплаћиватн на све артикле, којн су овом закопу о трошарнни подложни, од дана кад опај закоп ступн у живот. Дакло, оно што се загекло. Ми видммо да овај закон још иије ступио у живот а већ су дуплб цене. Свп ће трговми иосакрнвати есиап и дозволите ми да не само овај мипистар него п ни један на свету неће их моћи нохвататн Ја мислим да није право да упромашћујсмо средњу класу трговаца на рачун богатих. Молио бих десст послаиика да ме у овомс потпомогну (Нс потпомажу га). Тома Јовановић — Госмодо, донста је потребпо да држава заштити трговце. Али ја мнслим да држава треба да заштпти куице, јер још овај закон није ни штампан био, а већ су трговци пзрачунали трошарнну и поднгли цсну. Ја мислим да ви сви знате да је каФа за 2 динара скупља, а такс исто и шећер, мало више него што нзноси трошарина. Ја мнслим да су овде трговци израчунали н ону дијурну, коју би можда при попису млатилм. Да ли ћемо да дозволимо да со моједипп користе н ов.чј сувншак мећу у свој џсп п да назидају још по једно здањс а државна каса да има дефицнта, јер је у Боогрлд за ово неко.шко дана голмко навучепо каФЗ, шсћера, и др. аргикала, на које ћс сс подићи трошарина, да нећо требати за годину дана иишта да се увози. Кад је ои. београдска подигла ћерам. н ударила 5 дин. трошарине на аков вина, интајте дирекцнју жељезничку колико јс од тога дана увезено вина окоро ништа. А мећутнм до тога даиа иапуњеии су сви шдруми и бурад с вином иалазе се чак мо авлијама и впно цури и! буради. У Бсограду пма на 20 — 30.000 кила каФе у оваком магацину, и зар на то да трговцп не плате трошарину а потрошачи да јс илаћају а бсогра1)ани су за то памотни н за то су подигли оволико здања. А шта ће бити оа оиом цифром, која је метута у буџот? Ко ће за тај дофициг да одговара? Ја мислич кад можемо да плаћамо .1п, који трошнмо, треба да платс и они, који су те еспапо 10по.1и. Ја сам за то да овај члан остане по предлогу? Риста Поповић — Кад сам мало пре узео рсч да . оворим о овомо члану, ја писам мпслно да ће со наћн мосланпк I, који ће тражиги, да се они артнклн, који су у 1смл>и производени плп са стране упесспи н који се већ находо, ослободс од ово трошарнне. Ја сам држао за нужно \а овде помонем то, да се објасни, хоће ли они артикли, које овај закон у зомљи затече, илатити поред старе трошарино н пову; н.ш ћо пм со стара трошарина одбити при плаћању нове трошарине, јер смо ми то у одбору продвиде.ш а неправедно би било да се на те артнкле илаћа и стара и нова трошарнна. Ја мислим, да г. Министар Фииансија тако мисли, ио опет није згорег, да г. Министар каже, како се тај члан разуме. Кад бн ослободпли опе трговцс од илаћања трошарипе, на артикле, који су већ увезли, ми би ма тај пачии повластили само извссне трговце, који су били