Народна скупштина

СТРАНА 1173

годишае. Ја иолим Саупштипу да се размпсли да лн је право да држава на томе једном артиклу узме 600.000 дии. од потрошача? Ја држим да ннје ираво. Ако бпх хгео своје мншљење да пскажем ја бих бпо за предлог г. Машића којн ои на првом читању нзнео. Но иошто је Скуиштпиа одбацила и иредлог Косте Јованови^а п Дпмнтрпја Машнћа, ја ћу да молпм Скупштину да се зауставн бар на носледњем предлогу да се кило слане рпбе оптеретн са '/ 2 дннара. Дакло да се ова трошарниа сведе иа 50 °/ 0 . Држава бп од тога добнла 300000 дннара. Ја држпм да је то довољно. Мн имамо трговаца у унутрашњости, којп су велпке капитале уложилп у рибу п опп ће усљед ове велике трошарпне да пропадну а држим да нпје право да онн пропадну због овога. Председник — Објављујем да је прстрес свршен. Код тачке седме овога члана нма иредлог Раше Нпнића који је потиомогпут. Његов предлог гласп : „иа рпбу слану и у саламурп 50 днн. од 100 кгр. Гласаће се најпре о томе предлогу. Стављам на гласање. Ко је за то да се усвоји овај предлог нека седп, ко је против нека устаис? (Већниа устаје). Већнна је усгала. Но томе објављујем да је одбачсн предлог г. Раше Ниннћа. Известилац ирочита т. 8. Председник — Пошто нико не тражи реч, то стављам на гласање: Ко је за то, да се тачка 8, прими, нека срди ; ко је протин, нск устане? (Сви седе) објаољујем, да је Скупштина усвојила т. 8. Известидац чита т. 9. Михајло Веселиновић — Кад смо већ такпе среће, да морамо овако да се мучимо данас, како ћемо из ока из бока да пронађемо средства, те да одужимо оно, што нисмо задужили, онда треба да тражимо начин, којн ће бити најбољи, Ја сам и на првом читаљу, поред осталнх артикала, који су поређани, побројао опе артикле, који бн требали да се олакшају трошарином, и предложио сам, да се и сва јесгипа, готова за јело, као што су: тара, макароне, оптероте са трошарином ; па и сад предлажсм, и мо.шо бих 10 послапика да мо потпомогну, а мислим да то има смисла, да се овај артикл оптерети са 0,20 д. пре не10 што треба оптеретитн пиранач и зејтин (Не помажу га). Председник — Објављујем, да јс претрес свршсн. Стављам на гласање т. 9. Ко је за то, да со т. 9. усвоји, нека седи; ко је против, нек. устане? (Сви седе). Објављујем да је Скупштина усвојнла т. 9. Известилац прочита тачку 10. До сад је била трошарина на овај артнкл 50 дин. од 100 кгр, Председник — Стављам на гласање: Ко је за то, да се т. 10. прими, нека седи, ко је нротнв нек устане? (Сви седо). Објављујем да је Скупштина усвојила т. 10. Известилац чита т. 11. До сад није било трошарине. Председник — Ко је за то да се усвоји т. 11., нвиа седи; ко је против, нек устане? (Сви соде). Објављујем да је Скупштина усвојила т. 11. Известилац чнта т. 12. До сад је била трошарина на овај артикл 2 5 дин. по хектолитру. Председник — Претрес је свршен. Стављам на гласање: Ко је за то, да се прими т. 12. нека седи; ко је против, нек устане? (Сви седе.) Објављујем да је Скупштпна усвојила т. 12. Известилац чита т. 13. До сад је била трошарина на пиво ио хектолитру 12 дин. Раша Нинић — Ја сам и па првом читању био противан овој малој трошарини на пиво, и предлажем да сад буде 40 дин. на пиво, јер то само пију господа. Председник — Претрес је свршен. Стављам па гласање т. 13. Ко је за то, да се усвоји т. 13. нека седи; ко је против, нек устане? (Сви седе). Објављујем да је Скупштина усвојила т. 13.

Известилац прочита примедбу. Председник — Ставл.ам на гиасање: Ко је ва то, да со предложена примедба ирими, нека седн ; ко је против, иек устапе? (Сни седе). Објапл.ујем да је Скупштнна усвојила предложену примодбу. Известилац прочнта т. 14. До сад на ово трошарипс иије било. Председник — Ставл>ам на гласањс. Ко је за то, да се ирнми т. 14., нека соди, ко је протин, иек устане? (Сви седе). Објављујем да је Скупштнна усвојила т. 14. Известилац прочига т. 15. На ово до сад трошарине није било. Димитрије Машић — Мени се чипн, да нема места наплаћпвању трошарипс па овај артикл; т. ј. па сапун прост за прање неша. Мн знамо, да се тај сапун всћином произнодн у земљи, а да се врло мала количина увози са огране, и с тога држим, да је неправпдпо оптеретити сапун што је неопходно нужно аа здравље, јор свакако вн ћете дозволнти, да ]е чистота тела нужна као и храна човеку. Но дозволити људима да се оперу, значило би не водити рачуиа о њиховом здраљу. нарочито, кад се има на уму да има мурдара, којч се нису чисто држали, ии кад је овако јевтин био сапун, п сад кад га оптсретнте трошарпном, он се неће опратн један пут у месен дана. Ја мислим да је у иптересу сиротињо и здравља нашег народа, да се овај сапун пе оптерети трошарином, воћ је доста, што је оптерећон миришљаан сапун, а трошарнпу на овај прост сапун, треба са свнм одбацнти. Живан Живановић — Два разлога нма, на која се треба обазрегн овом прнликом: Свеће лојанс н прост сапун право наше занат.шје — мумцијо, којн имају мале капнтало и оскудовају у средствима, те да могу тај пронзвод у ведико производнти, с тога ја мислим, да сапуи и свеће лојане не треба оптеретити трошарпном. То је један раздог, а другн је разлог здравствени, јер треба ићи на руку овом свету, да со чисто држи, што је снакојако у интерссу његовог здравља. Ја се с тога прндружујем продлогу г. Маншћа, да ову трошарину треба уклонити, јер тп људи немиЈу велико конкуренције са стране. Коста Јовановић — Ми свп треба да гледамо да заштитимо наше занатлије, М' ђутим на протин идемо да нашо Занатднјс и занате оптеретнмо. Ја сам за то, да се трошарина на овај артнкл нзоставн, те да нашс запатлиЈо могу што вишо овога артикла производптп н продапатн. Председник — Претрес је свршен. Стављам на гласање прочитану тачку. Ко је за то, да се усвоји т. 15., нека седн ; ко је против, нек устапе? (Сни оеде). ОбЈављуЈом, да је Скупштина усвојида т. 15. Известилац прочита т. 10. До сад на овај артикд није бнло трошарине. Раша Нинић — На све11в лојапице треба да со сиусти трошарина, Јер је много 2 гроша на кгр. Ја бнх молио да овдо буде 20 п. д. па кгр,, Јер те свеће наЈвнше троши сељак. Димитрије Машић — Скоро истн разлози, који стоје за сапун, стојо од части и код лојапих свећа. Ви ћете дозволитн да се ни парче лојано сиеће не увози са стране; и онда пе могу разумети, за што их оптораћавати трошарином на штету наших занатлија. Лојано свеће и данас троше се приличио и ако со је гас појавно, с тога Ја држнм да но би било право и умссно оптеретити лојапе своће, већ из ове гачке 10. треба са свим изоставити реч „лојанице/ 1 н тако бн олакшади нашим занатлнјама проивводњу овог артикда. Друго, господо, овде је стопа тако веднка, да се човек мора чудити: како смемо дозволити, да се наш производ ннше онтеретн него стран. Узмимо само разлнку између лојаних свећа које се оптерећанају једно кило са 0"40 пара дин. и гаса за који је стављено да се плаћа 0'20 нар. дин. од Једног кида, и онда ћемо видети, да би ово просто значидо: забранити израђнвање лојаних свећа. Ја, дакле мпслим, да би овде требало ту реч са свим изоставити.