Народна скупштина

СТРАНА 1172

НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

сам исмепуо да иостоје код ииринча и зејтина, да треба још да се обазремо н на нашу нравославну веру. Ннрниач и зејтии већ су оптерећенн н још сад оитеретнтн таксом и рибу значпло бн, госнодо, забраннтн нашем свету да ности, па ако хоћете чак н да уналн канднла. Ја држнм, госнодо, да је наша дужиост да таксу за слану рнбу уинштнмо и да се не наплаћује пи пара за њу. Раша Нннић — Госиодо, на рпбу је метнуто па 100 кпла 100 дпн. Ја бпх молио Скупштнну да то сведе на ^О дпн.,јер писмо мп свн тако богатн да једемо тазе рмбу. Наш сељаи за славу куии но неколико кнла рнбе с тнме нровсде славу н дочека гостс. Ја бнх молио г. известноца да нрнмп овај предлог. Известилад — Нећу да примнм. Раша Нинић — Онда молим нославпке да ме нотиомогну. Коста Јовановић — Ја бих молно г. носланнке да смање трошарнну на рпбу, Ја бих молно да се на моруну ударн трошарниа од 50 дннара а на осталу слану рнбу 20 дин. од 100 кнла. Молио бнх 10 иосланнка да ме потномогну. (Не нотнонажу га). Милош Богдановић — Госнодин Машић у свом говору излази ватрено, као што рече г. ирота Милат 'Бурић, и хоће само ои да се покаже као иагриота, као да мн ово чпнимо од обести и да усљед тога теретпмо народ. Госиодо, мп смо иа. раскршћу и ми сви видимо како су иаше фаианснје, ми сви добро осећамо н видимо да ово мора да буде. На хектар земље норсзу не смемо да повисимо, јер је сељак п сувише оитерећен и кад то стоји онда морамо трошарииу да иоднжемо. Истииа, иравда рад начела нрема вери захтевају да се риба и зејшн ие терете, алп кад г. Машић вели да је овај закои једностраи а шта би оида значнло кад бн ои1еретилн само слаткише, а ие н рибу н зетнв; зашто то онда небн бнла већа једностраиост? Кад смо већ иагнатн да тражнмо иута н начнна да лечнмо наше болесно фниансиско стање, онда морамо на све ио мало ударит, ио ја би само толпко казао да иошто смо трошарнну на кафу сиустили од 200 дии. на 100, за коју се може рећи да је од части луксус, онда мнслпм да иравда захтева, да н трошарниу иа рнбу ако не више а оно бар сведемо иа иоловину, као што рече Раша Нниић, јер се рпба једе из поште ирема вери. Наш сељак нема толпко моћи да рнбу свакога иосиог даиа једе, него је куиује да н>оме славу ирослави. И као што сам при ирвом нретресу казао, наш сељак у очн своје славе нродаје своје ироизводе у бесцење, прода једног вепра од 7 — 8 дук. у очи светог Ннколе за 2—3 дуката само да ирослави своју славу по обичају, Давле ја мнслнм да правда захтева, кад смо иа каву спустилп трошарнну, да и иа ову рнбу снустпмо од 100 на 50 дии. И молпм 10 послаинка да ме иотиомогну ? (Чује се то је Рашнн предлог, који је иотиомогиут) — Оида н ја сам за њега. Јован Милић — Ја ћу неколнко речн да проговорнм. И ја сам бно нротив ове трошарние иа инрниач и зејши, а кад сам чуо мога г. Рашу који тражи да се иа слаиу рпбу скпне трошарииа ја сам се зачудпо. Сва слаиа риба то је опа, која се усмрдн, на се после посолп, меће у каде н тако нродаје. Ја да могу повиспо бнх ову трошарниу иа 200 дни. иа да те рнбе ннгде нема. (Чује се да се реши). Председник -- Је ли вољна Скуиштииа да се решн? (Јесте). Максим Сротоновић — Ја сам к на првом чнгању тражпо оно 1ито је Раша предложио, тим нро, шго је овде Једна трошарнна за све врсге рибе једпа нста и ико рнба "ма Р*зие сорте н различнти цеиц у велнком размаку. Овде се оитерећује са јсдинм дииаром трошарнне и оиа риба, која >>е »реди пола динара. Уа то јо праведно да се усвоЈи нредлог г. Раше. Вића Радовановић - Жао ми јо што }но могу да со ,1И 1,1 Л И"' М I ашом, с којнм сам волео свагда да со слажем у ипогим нитањима, да со на рибу снусти трошарниа. И ако иаш народ уа ност сматра рибу као једно добро јоло,

сложш

н ако је он кунује за своју славу кад је она уз пост, да своје прпјатеље угостн п бољн ручак начини, ппак не бих био^за то да се нде на руку смањењем трон1арине иотрошачима саме рпбе. Ја мнслпм, господо, да кад би ми дозволили да саиитетскп савет н лекари о овоме говоре свакојако би нмали друго убеђење о томе. Ја мислпм, да не би имало нн 10 °/ 0 рибе која бп могла да буде здрава и која бн се могла дозволити да се нродаје а остала да се забрани. Сам наш сељак увнђа штегност по здравље од слане рибе а нарочпто хрђаве. Кад нема газе рнбе онда се нродаје п лањска рнба, коју грговци у невољи °закоиавају у ђубре паје иосле ваде, мећу у саламуру, па иосле иродају рибу и од 3 — 4 год. Сам дакле сељак увиђа да је шгетна та рнба, алн не могућн да је оставн пз верскнх обичаја, мора да је куиује али се томе огранично иа најмању меру, а кад је рнба скунља узима је много мање. С тога држим да би се требало да ударн шго већа трошарина, да би се отклонила потрошња овоме у велпко шкодљнвом еснапу. Најмање разлога пма г. Коста Јовановпћ да говорн о смањењу таксе иа рнбу, јер ои треба да зиа боље него ја којн ннсам нз његовог среза шта је рађено у његовом срезу. У две општине у Сниићу н Вишевцнма договорнли се сељацн на збору да за св. Пиколу и друге славе не куиују рнбу и казали су: „ко куио рнбу нећемо му иа славу нћи, имамо зејтин и пасуљ то је довољио јело и с тиме можемо боље да се ироведемо но са рибом." И заиста знам да је то у Вишевцима одржано 2 — 3 годнне. Разуме се да г. Костн Јовановпћу нде у рачун да прода што впше рнбе, као трговцу, иа макар се сељак разболео н огровао, макар сељак као што рече г. Мнлош Богдановпћ нродавао венра од 7 дук. за 2 дук. само да би купио рибе. Свакојако мпслим да ннкако нема разлога да се трошарпиа скнда са слаие рибе, шта внше требало би тај артикал још више оптеретити као шго рече Јован Милић, али кад пећ иећемо да га више теретимо онда нека остаие овако. Кад смо спустили трошарину назејгии, а имамо н иашнх иропзвода, којн су се зејтином зачнњеин врло добро јело, с којим се може частити, оида риба ие иотребује, јер није тако нужна да се без ње ие може. Ја бнх молио г. г. послаиике да ио уваже иредлог Раше Нииића. Коста Јовановић — Што госиоднн Внћа рече да ја браипм моје лнчие иитересе меии је то жао, ја га сажаљевам, то пије ноштено од њега. Ја сам овде дошао у нме иарода да шгитим државне иитересе како ја зиам. Што речо да сељаии села Вишеваца и Сипнћа не једу рпбу, — то ие стоји, нека оде тамо иа ће видетп да сељаци посте оснм четнри велика иоста још п неке мале иостиће. Радисав Митровић — Ја сам устао да говорим иротнв иредлога Раше Нпннћа. Један једини разлог довољаи јс а да друге и ие помињем, да Рашнн нродлог ииј умесан. Та слаиа риба, као што рече Вића, ирави је отров и боље бн било јести само хлеб, иего ту рибу алн наш народ којн то ие разуме кунује ту рнбу и једе је. Боље бн било да со та рнба још вишо онтеретн те да се мање куиујо а иарод ће од тога нмати внше корнсти него што ће државиа каса нмати добпти. Према томо мислпм да треба ову трошарнну усвојити, као што јс иа ирвом читан>у усвојеио. Живан Живаовић — У ирвом роду хоћу да кажом да свако јесгнво можо да буде н шкодљиво и здраво; ио томс псто се тако п месо укварн као што се п рнба уквари, с. тога бн Скунштииа могла ио логици г. Внћо Радованоипћа донети рошсњо да сс забранн јести н месо. Ја зиам миого иарода у Евроии, а то су сии ириморскн иароди, којн вншо нншта од рнбо, не јсду. Ти су људи здрави и хвала Богу пе бранн нм нншта. Што се тпче слано рнбо ако Јо баш н уквароиа ја мпслнм да ту саннтотскн саиот ио треба да рсшаии кико оиет г. Внћа мнслн, ту јо довољин пос оног којп куиујо рибу. Дакло то моанвињо ни локарг. иоми моста. Но, госнодо, ја вас |.ознним да со сишто оиога што јо г. наиос/шлиц казао ни ирном чнтињу да со у Србији троши (Н)О.ООО кл. слане рнбо