Народна скупштина

96 САСТАНАК — 16 МАРТА

СТРАНА 1171

љиште. Што се тиче клфе, чаја и што се тиче ракије њих треба да смаграмо да оне иемају раие изузимајући оиај део којп дође са шећером, иего се употребљују да се човек угреје. Отуда долази то да у Русији н Енглеској упогребљује се много ракије. Ракнја не ранн човека, него га узбуђује н чини га сиособним да може да радн и кад нема снаге. Да би се то иредуиредило и дала могућност, да се човек угреје без ракије ншло се иа руку н чак давала се нремнЈа да се ннје чај, којн загрева човека, а не чинн га пијанпм, јер би од уиогребе ракије страдали читавн срезовп, Сад хо ћете лн да се иије чај или ракија. Но мом убеђењу бољс је да се пије више чај него лн ракија. Алимпије Васиљевић — Ја не зиам зашто је г. Впћа представио мој говор, као што ја нпсам говорпо. Ја о симпатијама нисам говорио п да радп спмнатија треба чај да нустимо. Ја сам говорио о томе, да се у Русији нокреће друшгво да наше пронзводе, а нарочнго вино, ракију и суве шљиве уносе и да раде код владе, да се сиине ђумрук и да се ти нашп иропзводи код њих одомаће. Ето то ме је навело те сам казао да у пнтересу наше трговине, нашег интереса не оптеретпмо тај јединп артикл, који се доноси из Руснје. Ја нисам говорио о симпатијама п антипатпјама, него о привреднпм интересима, ја кад сам п на првом чнтању предлагао да се на кафи смањи 1 динар вн нисте хтели, а сад, кад иредлажете ви, то се усваја. Тома Јовановић — Г. Вића рече, да ми не смемо бити једностранн нрема Русији и показиватп антипатије према Аустријн. Ја мислим да мп смемо бптп једностранп према Русији од које и данас чекамо спас, и која нам је и до сад доста добра учиннла. Жив. Живановић — Ја држпм, да тач. 4. чл. 4. у који је ушао н чај може битн иодударна са точ. 3. у коју је ушла сирова кафа. Господо, кафа пржена више се троши ио снротињским кућама ; а богате куће саме кунују кафу у зрну. И онда ова такса од 3 дин. кила биће осетнпја, па што само на сиротињске куће, а не на богаташке. Сем гога, господо, ове заменпце кафи нначе су јевтнне и ја држим не бн требало те сурогате који се мешају с кафом оптеретити с тако велнком таксом, као и нраву кафу. Кад је цпгура била скупа као кафа?! Ја бих предложио, да на све ове артнкле, који су побројани у тач. 4. буде такса 100 дин. од 100 кнла, као шго је и такса иа сирову кафу усвојено. Молим, ако има 10 иослаиика да ме нотпомогну. (Не потпомажу га.) Новак Милошевић — Познато је господо, да пржена ^афа није чиста, па и ја сам за то, да чај дође овде, јер, госиодо, чај није намирвица народна. Ко хоће да се загреје, иоже ц другим срествима не мора чајем, него другим што ми имамо. Ми имамо лниовог теЈа, зовииог теја, и може то сваки упогребити у место чаја, ако му је чај скуи. С тога сам н ја да остане такса како је предложено. Председник — Предлог г. Жпвана није потпомогнут, гласаће се о тач. 4. како је на ирвом чнтању усвојена. Ко је за то, да се тач. 4. нримп, нека седи, ко је против нек устаие? (Већнна седи.) — Објављујем да је Скупштпна усвојила тач. 4. Известидад чита 5. пиринач. До сад није било трошарнне. Дим. Машић — Господо, иа првом читању пзнесени су разлози од радикалних иосланпка, да ннрпнач ннје нртребан иошто имамо довољно пасуља и сочива. Запста, госцодо, кад би само једнострано хтели да ценимо ствар, н кад бн моглн у једаннут да одучнмо свет од уиотребе ипрннча, онда би лака ствар бнла забранитн, али, госнодо, није истина п го, да се толика количпна иасуља и сочива производи код иас, да нам не треба пнринач. Најбољи су доказ томе царпнскп подаци. Из њих се сваки може уверитп, да се у земљп велик.е количпне ппринча трошн, ночев од најимућнијих грађаиа, на до иукнх сиромаха, све једе пирпнач. То је наше псточњачко јело, ми смо одраслн у тпм прилпкама н не можете ви оду-

читн народ да га он не једе. Ја мис.шм, да није сад право поред навике на пиринач рећп: ако хоћеш аа једеш а тп ил гги дупло скупље, јер према овој такси то шлази. С тога ја мислим, да ие би бпло право да се овај аргнкл оитерети, ;» у толпко пре, што, као што сам наиомеиуо на првом ччтаљу ми морамо водпти рачуна о иравославној вери. Не може човек којн иостн 6 иедеља јести једиако пасуља и сочива и кад. оптеретите толико зејпш н ипрпнач, вп га гопнте иросто да. пе буде православнн хришћанин. Ја мислим, да бн требало' са свим обрисаги ову таксу нп , цирннач, на и да нема никакве; трошарпне, Коста Јовановић — Ја сам н приликом првог читања казао о ниринчу да је ои једаи од иајиотребнијих артнкала нашем свету а особиго сељачком сталежу. Нека госиода веле, да иоред иасуља и сочива и нетреба нам ппринач. Ко год изнђе на ппјацу он ће се уверигн >1а је иасуљ сад 2 гроша кила а са кнлом иасуља једва може човек да иодмпрп 1 даи и 'чребу а са кнлом ииринча, може да подмири иотребу за 3, 4 дана. За го сам мишљења да се иа иирииач не треба ипшга да удари. Председник — Објављујем да је претрес свршен. Ко је за то, да се тач. 5 иримн, нека седи, ко је нротив нек устане? (Већнна седн.) — Објављујем, да је Скуиштина усвојила тач. 5. Известидац чита 6. зејтнн за јело 50 дин. 100 кнла. До сад ннје било трошарпнске таксе. Радисав Митровић — Зејгин ннје луксузан артнкал, нсго ирава намирница за народ. Оно нсгина признатн морамо да нма зејтпна који је отрован. Тај зејтин позиат је у трговини иод пменом „катон.« Њега би требало толпко оитерегитн да му буде улазак у земљу сиречен, но најзад лекари треба да се побрину да се он са свпм забрани, али за добар зејтии, којије нрава намнрннца за народ, ја бих нредложио, да се такса од 50 дин. смањи на 30 дин. Ја бих молио, да ме 10 посланика нотпомогну. (Потиомаже га велика већниа иосланика.) Известилац — Ја усвајам иредлог г. Радисава Митровпћа. Коста Јовановић — Оно исто, што сам напоменуо о ииринчу то нсто нмам да рекнем и о зејтнну. И зејтни је веома потребаи за наш сељачки свет. Наш свег кад дође благ дан, он се омрсн са зејтином. И ударцтц таксу на зејтпн значи: тератн га да једе месо. За то ја бнх молио г.г. послаиике а нарочито господу свештеинке иослаиике, да иотиомогну мој предлог, да се на зејтин не удара ннкаква гакса као што' је и до сад било (Не иогномажу га.) Председник — Најпре ће се гласати о предлогу г.. Радисава Мигровића, који је иотпомогнут довољиим броЈем посланпка, а кога је иримио и г. известилац. Предлог гласи, да се тач 6. измени н гласи: зејтин за јело 30 дии . од 100< кила. Ко је за то, да се иредлог г. Митровпћа иримн некаседн, ко је против нек устане? (Свн седе.) Објављујем да је Скуиштнна усвојила иредлог г. Рад, Митровића. Известидац ирочита тач. 7. рнбу слану нли суву у са' ламурн 100 дин. од 100 кила. До сад није било трошаринске таксе. Дим. Машић — Ја сам н ириликом ирвог читања казао ц молно вас да ноделнте рибу у неколнко врста и да се према врстама н такоа наилаћује, и кад иисге хтели то да иримите ја сам вас молио да бар смањите таксу на рнбу, али и тај мој иредлог Скупштпна је одбацила. Али ниак ја сматрам за дужност да н овом приликом кажем, а нарочцто .нз разлога тога, што је Скупштина иристала на поиушгање таксе код кафе п зејтнна, иа се надам да ће нопустиги и код таксе иа рибу. Ја држнм, господо, да је неоиходно иогребно да Скуиштпна смањи таксу на рибу, јер, господо, вама јс иознаго, да се пола хвата овде код нае, а ноловпна уноси са стране. Великп број грађаиа живп од гога, иошто ире нисге хтели усвојигц мој предлог ја бих вао молио да са оннх разлога, које