Народна скупштина

1

СТРАНА 1170

земљу. Овај заион доноси нзвесне нове дажбине, које су усвојеце у ч .1. 1. и мн на жалост не можемо да говоримо о брпсању овог пли оног артнкла, почем је члан 1 већ усвојен. Госнодо, постојала је стара чрошарина. Овнм се зишном иовишава стара трошарпна, алн се у нсто време унашају нови артпкли. Тако Је стара трошарнна постојала па зејтин, кафу, ше1|ер, алп ннје иостојала на сапун н свсће лој:ше, Има дакле ириновљенпх аргнкала овим новпм законом. Кад ја говорнм о скндању ових такса, ја се неКу заклањати за уговор који аостоји између Срвије и других држава ; свако еманцииовање од тих ао нас доказано штетних уговора, ја ћу вмитрати као добродошло, и ако нама држава може да нађе начина и аута да то све оствари, ја Ну св (ки такав иокушај увек иоздравити и без резерве иотиомоИи. Али господо, овде је говор о нравдп. Менн се чиии да се овим новим дадијама чинп неправда н трговцима ц нотрошачпма ; цена иостаје све већа, јер се код кафе ио» впшава дажбина од 35 на 200 дин. (Чује се : говор је о првој тачцн). Кад је тако, госнодо, ја ћу се вратити на мој први иредлог, ирн првом чнтању, који су нотиомоглп моји друговп и који је са знатним разлознма иогиомогао и г. Мика Поповпћ. Госиодо, имајте па уму, да ће ова трошарина, баш п ова која се помиње у тач. 1 учинити то да ће многн људп иапЈСтнтп иотрошњу овпх артикала ; трговци ће да пропадну, а што је, ваљда, главно и нриход ће бигн огуд мањи. Јер узмимо шта има све да се илаћа код шећера, као н код сваког оиог артнкла. Има да се нлаћа цена његова, за тим ђумрук, трошарина варошка, трговакки ировизион н наиослетку иодвоз. Кад већ толпко има да се попне цена шећсру, онда ја држим даједужност држави да ову трошарпну смањн. Да не бн ваздан говорно, ја се враћам на свој предлог да се ово вратп одбору да се све цене негде са свим избришу а на остале артикле смање са ове цене бар исиод ноловнне. Молим другове да ме потиомогну. (Потиомажу га). Предсеник — Пошто нико впше не тражи реч, оглашујем да је прегрсс свршен. Стављам на гласање. Ко је за то да се тач ирпмп нека седп, а ко је иротив нека устане? (Већпна седи). — Објављујем да је Скупштина усвојпла тачку 1. Известилад ирочига тач. 2 (чл. 4). Овде је бнло до сада 14 динара, а сад се подиже на 100 динара. Димитрије Машић — Да бих остао доследаа мојој тражби код првог члана, см&трајућп да треба луксузне ствари оитеретити, држил да би овде требало метути 500 динара у место 100 дпаара, јер ово не једе сиротиња него господа. Предеедник — Претрес је свршен. Ко је за то да се примн ирочитана тачка 2, тај нека седн, а ко Је протнван, тај нека устане? (Сви седе). — Објављујем да је једногласно усвојена тач. 2. Известилац прочита тач. 3. До сада је била регална такса од 100 кила 33'68 д .и. а на првом читању усвојено је да буде такса од 100 кнла 200 динара, дакле од килограма 2 динара. Пошто имамо свн уверења, кад се одједаниут иовпсп велика такса да ће трошарииа битн мања н нама је цељ да добпјемо што ипше новца, те да иодмиримо дефицит у кслико се може, то да бн остала иотрошња већа, ја предлажем да ову таксу сведемо на 100 дииара од 100 ипла, н молим 10 иосланика да мс потиомогиу. (Потиомажу га). Мика Спасојевић — Госиодо, на првом чнтању усвојеио је да иа кафу буде трошарпиа 200 дни. од 100 кпла. Ја не разумем шта је то сад да Скупштина од једаниут спушта ту таксу ? Зна се да је тај артикал прн нрвој трошарипи бпо највпше оитерећен, па је нпак највише трошен, н с тога ја мислнм да треба да остане ова такса од 200 днп., а не данас да решавамо једио а сугра друго. Радисав Митровић — Ја бих молио г. нзвестпоца да мп објасни, да ли се оних 33*68 дипара рачупају заједничкн са ових 100 дннара.

Известилад — Ја сам у напред казао да сс она такса, која је бнла од 33'68 длиара сада новишава на 100 дпнара. Димитрије Машић — Као што знате на првом чигању била .је такса на кафу 200 дпнара. И ви знате да сам ја говорио прогпв тога п у онште против те трошарине. Истнна сад није бог зна шта смањено, али је у главно н сведена ова грошарина, и мило ми је што вндим Скуиштииу вољну да смањује ову трошарииу и што ће још више смањнвати, јер смаграм да је ово много н да треба још више смањпти. Председник — Претрзс је свршен. Сгављам на гласање тачку 3 по нредлогу нзвестиоца, на којн Је пристао п г. миинстар финансије, а то је да на кафу, у место 200 буде 100 дин. од 100 кила. Ко је за то, да се прими тачка 3 са изменом, коју извесгнлац иредложио, тај нека седи, а ко је иротиван тај иека устане? (Сви седе). — Оглашујем да је усвојена тачка 3 ио иредлогу нзвестиоца. Известилац прочита тач. 4. Јоксим Павловић — Овде је много опгерећено кад се меге 300 дпнара, а оспм тога треба да се стави примедба, да се на ону кафу, на којој је илаћена грошарнна као па спрову, не наплаћује два иута та такса, кад се испржи. Известилац — Овде је стављено толнко на кафу нржену за то да се не бн доноснла са стране, него да се прерађује код нас н да нашн грађанн заслужују што од тога. Друго, овде је обухваћено и то да у колико се нрерађује у земљи, у толико ће се ослободити трошарине. Алимпије Васиљевић — У пројекгу владнном није био увршћен чај у ред оних артикала, на које се ударатрошарпна, него је нзнеиадно овде у Скуиштинн иодиесен тај предлог н Скуиштина га је усвојила. Ја мислим да је врло добро влада учинила, што нпје уврстила н то у ред ових аргикала, п то с тога, што се чај у нашој земљи врло мало троши, и што ће бити врло мало вајде за државну касу, а друго с тога, што је то пнће здраво, и Русија и Енглеска сгарају се да се то нпће расиростире, нарочито с тога што предуиређује грознпцу. Но остављам леварнма да онн о том говоре, а ја хоћу да обратим иажњу Скупштинн на ово, да Јетоједини артпкал, који ми добављамо из Русијс, и сад у ово време, кад се говорн у Русији да се води рачуна о томе, да се млогн наши ироизводн, нарочнто суве шљиве, вино и ракија, нзвозе у Русију, и де се скине сасвим ђумрук са внна, ,ја мислим да не бн требало овде да увршћујемо н чај, јер бп бнло и корнсно и нолитично да се тај артикал за сад нзоставп. Вића Радовановић — Морам да узмем реч да одговорим иоштованом предговорнику с тога што сам ја нредлагач овога, да сс н чај оитеретп. Г. Алимпије Васиљевић у гвом говору рече да се чај мало троши н с тога разлога не греба га онтеретитн. Алн кад оитерећујемо сва ова друга иића: кафу, чоколаду и т. д., онда држим свакојако да ће и сам ирнзнати, да ће се чај трошнти впше. Што г. предгоиорннк наводи да је чај лековиг н да га због тога не треба оитеретигн, ја мислнм да је и кафа лековита у иеаом случају; свакојако тај разлог не може да оистане. Што се тиче тога да је тај артикал из Русије, н да ваљда нз љубави према Руспјп не треба тај артикал оитеретнти, ја мнслим да тај разлог ие треба да нас руководи да не оитеретимо тај лртикал тнм нре, што не смемо да будемо једиострани и да ирема једној прж&вн пмамо спмпатије, а ангинатнје нрема другој држави, јер онда би тпме дали иовода другим држаиама, н. нр. Аустрнји, да пам каже да мп штеднмо артпкле пз других земаља. СвакоЈако дакле то не може да руководи Скупшгнну. На завршетку у оправдање могу да кажем да н |ај сиада у артпкле, које троше богатп људн, који имају досга новаца, п свакојако непаметно бн било да онтеретпмо пеке намиринце, а да оставимо чај, јер би се ои трошно месго кафе Панта Срећковић — Ја ие бпх говорпо о овој тачци да г. Вића Радоиаиовић иије иреиео иитиње иа друго зем-