Народна скупштина

96 САСТАНАК

— 16 МАРТА

СТРАНА 1169

пан, ја сам рачуиао, да ћете бити сагласии са мком, да се одбаци овај иројект с тога, што је једностран, јер сматра се, у целом свету, да шшакав закон не треба да буде једностран, него да је праведсн према свима сталежима подједнако; али кад сте усвојили у начелу, Ја држим, да не би било право сад у појединостима усвојити тај закон, јер се љиме не постизава она пељ, која је изнесена у Скупштини, како од стране министра Фннансија, тако и од страпе радикалних говорника. Кажем: не постиже се цељ, јер државне Финансије оваким једнострании законом донеће од честн прихода, а можда ће тн прнходи биги и врло мали. Дакле, кад то стоји, и кад нисте то хтели да усвојите, онда у том случају, да би и држ. Финансије добиле прихода мало више, и да би сви сталежн бнли подједнако оптереКени, ја држим, у толико пре, што је министар Фпнансија на првом читаљу казао: да ће се оиа трошарина прнненитн у толико, у колико се оиа не коси са појединим уговорима страннх држава, и ја мисмнм, пошто ће овај закон бити привремени, и кад нам истеку говори, да ће мо правити друге, да би бар неке артикле из овога нрвог члана, требало изоставити; а ти су артикли ови: шећер, каФа, пнринач, зејтин за јело, риба слана, сува или у саламури и пиво; а оно друго нека остане. Кад до године истеку ови уговори, онда можемо узети и те артикле. Ја мислим, да би било најправедније да тако учинимо, и ако је Скупштина вољна, ја бих молио да ме иотпомогне. (Не помажу га.) Прота Милан Ђурић — Господо, ја знам да као год што говори поштов. нредговорннк Машић, да треба одбацити трошарину. да се тако исто може рећи: радикална странка и влада, која је толико година викала противу трошарине, а сад кад су на влади, да и сами уводнмо трошарину. Пстина је, да смо ми викали противу трошарине у оно доба, кад смо видоли, да се почело рђаво руковати са држ, Финансијама, а, док нисмо били задужени. Али данас, ми нрпзнати морамо, да усљед три рата и усљед рђавог руковања и гаадовања са нашим држ. финансијама, земља је наша задужена са преко 3 60 мнлиона динара. Ми ћемо се, дакле сви сложити у томе, да Србија мора платити своје дугове и да Србија треба да живи својим јкивотом. Председник — Није сад реч у начелу. Ја бих моллио да говорите о чл. 1. Прота Мидан "Бурић — Па ово моје мишљење и стоји у вези са првим чланом; и ја хоћу да одговорнм г. Машићу. Зар да се оптерети трошарина иа леб, на со и на најживотније потребе, које требају нашем народу, Дакле, Финансиска полнтика садашнзв нартлје, која стоји на управи вемаљској, која је затекла земљу задужону у врло жалосном Финансиском стању, хоће да држ. Финансије стави на здраву ногу, и нашла је за нужно, да трошарином оптерети само оне артикле, који нису од преке потребе за живот човеков. Као што рекох, ми би били сви противни трошарини, али кад постоје лржавни дугови ту, кад треба да сачувамо земљи углед, кад треба да сачувамо кредит, онда и ја, који сам толико година викао противу трошарине, делнм то мншљење, а налазим да ће се и Схупштина с тим сагласити да треба оптеретити извесне артикле, који нису преко потребни за живот., јер то тражи од нас патриотизам и то нам налаже будућност земље, да треба да смо вољни свакад на само популарност жртвовити него и живот гди захтевају интереси државни као што је овдн у овој прилици, а које ћемо артикле оптеретити видићемо при спецнјалном претресу. Господо, ја знам да трговачки сталеж лежн на срцу и Скупштини и влади, јер и то су наша браћа наши грађани, али знајте то да ое трговачки сталеж не оптерећује, него ће то плаћати потрошачи. Међутим колико ће се плаћати, го ћемо решити. Ми не смемо више никако товарити на земљораднике, јер као што је лепо мшшстар Фипансије казао, многи су сељаци оптерећени првашњим премером и многе би породице остале без леба и без крова, кад би на њих још ударили; на против мора се још скидати, као што је већ скинуто са земљишта милион и по дин. Господо. угледајмо се на наше претке коју се нису устручавали од тежих жртава, само кад је то интерес земље захтевао, и ми сад не смемо да оставимо неоитерећене оне артикле, који нису за жинот преко потребне, као

што су: шећер, каФа и др. Ја бих разумео војевати нротив ове трошарнне "кад би она била ударена на леб, со, дриа, као што би можда Машић тражио, али ми онде видимо све оне артикле којн ни су за живот преко потребне. Да занршим свој говор. Ја сам тврдо убеђен да је мини • стар Финансија добро оно удесио и да ће наша Финансиска снага моћи да поднесс овај терет и да ће на'н бумет стати на здраву ногу, те да се нећемо задуживати, као што су радили паши протходницн и за то сам да се овај члан прими. Димитрије Машић — Ја одбпјам од себе ове маводе нроте Милаиа, јер ја сам оио траљио у питерееу иарода и нотрошача, а ие за себе. Максим Сретеновић — Кад је изиесеи овај иредлог о трошарини иред Скуиштнну, ја сам рачуиао да се могу омтеретитн још извесни артиклн са трошарином, ма и најмањом цнфром, а то бар нзвеснн артикли мекога, јесиапа маиуфактуриих н галаитнрских, оа и коже израђеие ледерлук, стакло, норцелан, вемљанн и цинковп судови н т. д. те да иа тај иачии олакшамо ове артикле, који су овде онтерећеин ; но ношто сам извештен од г. мпнистра фннанснја да то не може да буде, јер се нигде у свету ие теретн трошарииом оио што се ие једе и не иије. Ја бнх био за то, да се овде уврсти н још иеки нредмети тс да се ма у колико олакша овим артнклнма, у 4 члану овог иројекта нмеиованн,а то је бело брашио и разна геста. Раша Нинић — У нрвом члану увршћена је риба, зејXIIн н ннрниач, ја бих молно Скуиштииу да смањи трошарииу на ове артнкле. (Кад дође на ред, онда говорите о тоие). Коста Јовановић — Ја сам и ономад говорно о овој трошаринн н рекао сам да није нраво, да се иарод толнко онтерећује. То је шгетио за наш народ, јер као што сам оиомад казао, ако се ударн, трошарниа иа рибу, зејтии н иирниач, онда ће иаш народ заборавити иа иравославну веру н почеће да мрси, јер номислнге само ово, наш сељак радн целе недељз, н једе тако рећн сувог хлеба, на кад дође иразинк или иедеља, ои теи онда узме мало зејтина илн иирнича нлн кафе. С тога сам ја за то да се нзостави грошарииа иа шећер кафу, зејтии, пнрниач, свеће н саиуи, а иа остале артнкле иека остаие трошарина Председник — Оглашујем да је нретрес свршен. Сгављам на гласан.е чл. 1.: Ко је за то, да се чл. 1 нримн нека седн, а ко је нротив нека устане ? (Већина седн). — Објаљујем да је Скуиштииа усвојила чл. 1. Известилад чита члаи 2. Председник — Стављам иа гласан.е чл. 2. Које зато, да се чл. 2 нримн нека седи, а ко је иротнв иека устане ? (Већина седи). — Објављујем да је Скунштнна усвојила чл. 3. Известилац нрочнта члан 3. Председник — Стављам на гласаше чл. 3. Ко је за то, да се чл. 3. нрнмн нека седн, а ко је ирогив нека устане ? (Већниа седи). — Објављујем да је Скупштииа усвојила чл. 3. Известилац — Ире него што нређемо на чл. 4., сма■грам за дужност да код поједшшх ових тачака, које су ј иеге у закои о трошариип, кажем колпко је до сад било регалне таксе, а колнко се сад иовншава, Видео сам да је ово иогрешио схваћено н у штампи н у јавиости. Сматрало се да је ово трошарииа, у коју се ие рачуна регална такса која јс досад пдаћаиа. То је иогрешио. До сад је иа шећср плаћано 14 днн. а овим се законом иаилаћује 25. Дакле иије 25 динара иовишеио иего 11. То сам смаграо за дужиост да наиоменем н казаћу код сваке тачке колнко је новишеио. Сад ирелазнмо па чл. 4 (Ирочита тач. 1.) До сад је било на шећер 14 а сад је 25, иовишица 11. Живан Живановић — Госиодо, стара је једиа иословпцо, која каже : „иравда држп земљу и градове". Ако нгде треба да буде иравде, то нонајире да буде при расиоре1)иван.у дација, које сви гра1>лии троба да нодносе за своју