Народна скупштина

СТРАНА 1168

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Господину Председнику Народне Скупштине Молнм да ми со одобри три дана одсуства по ради нужних домаћих потреба. 10 марта 1891 год. Веоград. Коста Јовановић НАР. ПОСЛАНИК. Председник — Одобрава ли Скупштина тражено одсуство ? (Одобрава). Секретар чита: Народној Скупштини Молим за продужење три дана одсуства. Димовић НАРОДНИ посллиик. Председник — Одобрава ли Скупштина тражено одсуство ? (Одобрава). Изволте чути једно питање на министра просвете. Секретар чита: Питање ПА Г. Министра просвете и цргевених послова. Познато ми је, да је бнвши ректор Богословије г. Јаков Павловић добио одсуство до краја ове школске годнне ради иоправке здраиља; познато ми је да је он седио у семинарији као ректор са свом сиојом Фамилијом па чак и са зетом; познато ми је, да он и данас седи, познато ми је да садањи ректор г. Фирмилијан нема аа ссбе ни за богословске ствг.ри места; позаато ми је, да је министар актом од 1 8 Фабруара ове годпне ЦБр: 19. саопштио г. Јакопу да се одмах из богословнјске зграде исели ; познато ми је да г. Јаков има сноју кућу овди у Београду и да исту даје под кирију. Према овоме излази ово : г. Јакову се прохтело да седи џабе у згради богословијској и да своју зграду даје под кнрију и отуда вуче хасну, јер ова његова смелост да и после наређења г. министровог седи, и, шта више да на саопштењу акта напише акад могу иселиИу се" не може се друкче тумачити но да он себе сматра за независног у згради богословијској. Што ја тврдим да тако што ие може у Срб^ји под окриљем закоиа бити; на основу чега тражим и питам : 1. Може ли и има ли снаге г. министар да свом акту од 18 Фебруара тек. год. ЦБр : 19. да важности у нзвршењу. 2. Да лч и за г. Јакова као српског грађашша важе закони у покоравању наредаба виших власти и 3. Има ли закона н оће ли г. министар наредити да се наплати за квартирину што је седио г. Јаков безплатно. 15 марта 1891 год. Веограду питач Алекса Ратарац НАРОДНИ ПОСЛАИИК Председник — Иитање ово упућује се надлежном мнпистру да на њега одговори. Изволте чути једпу иитерпелацију на г. министра нросвете Секретар чита: Ииторполација 11А министра просвете и црквепих послова У срезу голубачком, окр. пожаревачког парохија БаричкоМиљевачка остала је без сиећеника, јер је њен свећоник добио парохију у Градишту. Дознали смо, да је г. мигрополит Михаило народно да се истом свећенику, који је био у Баричкој парохији издаје поиовина бира.

Овакав поступак г. митрополита Михаила несасбразан је закону. На основу чега тражимо да пам министар одговори : 1. Је ли истина, и 2. Има ли закона и има ли власти над митроподитом Михаилом. или је он неодговоран за његова паређења која су протиина закону? 15|Ш 1891 год Београд ^ интерпеланти: Адекса Ратарац с. р. Јоксим Павловић с. р. ндроднн посланици Председник — Ова интерпелација упућује се надлежном министру да одговори на њу. Сад има секције да изберу по једнога члана у одбор, који ће да проучи предлог г. Илпџаноиића о укидању среза заплањског, а којн ј« предлог враћен из Држ. Савета. С тога дајем 10 минути одмора, да се сскције прикупе и изаберу по једнога члана. (Настаје одмор). После одмора. Председник — Иродужава се седница. Изволте чути резулгат избора за одбор, који ће да преглода предлог г. Илиџановића. У тај су одбор ушли ови : Андра Љубичић, Коста Јовановић, Сганча Виденовић, Арсеније Ирпћ, Сретен Гогић, Јованча Стојаноиић и Филип Милојеиић. Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду други ирегрес закона о трошарини. Стојан Рибарац — Од пре неколико дана стин«у Скупштпни молбе од тргоиаца и бакала, у којима се тражи, да се узму у процену, при решавању пројекта закона о трошарини, неки обзири, које они налазе да су праведни. Те молбе по пословнику треба да се упуте одбору за молбе и жалбе, али, кад би се тако урадило, онда би те молбе остале без икакве практичне вредности, прво за то: што се данас решава закон о трошарини, и на другом је читању, а друго, за то : што би те молбе морале бити после одбијене, пошто је закон већ решен. Да би Скупштина имала у обзнр, при решавању овога закона, праведне жеље тих молаба, ја бих молио да се оне прочитају пре него што пређемо на дневни ред. Милош Богдановић — Ја мислим, да не би имало места овоме захтеву г. Рибарца. Ви знате, да смо ми решавали пре једно животно нитање појединих грађана, питање о сеоским дућанима, и тада су Скупштини стизале многе молбе, и ми се нисмо обааирали на те молбе; нису прочитане у Скупштини, кад је тај закон решаван; и решили смо тај закон онако, како нам патриотизам налаже; па тако треба и у овој прилици да поступимо. Поп Новак Милошевић — Оно, што је поменуо поштов. посланик Рибарац. ми смо то и урадили. Све оне молбе, по овоме предмету, које су дошле одбору за молбе и жалбе, чим смо их реши.ш, одмах смо их упутили одбору Финансиском који је расправљао тај предмет. Оне су дакле, прошле исти пут, који треба да прођу, и оним путем, који пословник наређује, Председник — Прелазимо на дневни ред. Молим г. извосгиоца да заузме своје место. Известилац Јоца Ж. Јовановић почиње да чита молбу бакала. (Чује се: шта је то?) Молба бакала, коју су нам јуче упутили. Председник — молим вас, нема места читању те молбе у Скупштини, и та молба треба да се упути одбору за молбе жалбе, па после тек одбору за решавање закона о трошарини. С тога вас молим читајте пројект закона о трошарини, како је усвојен на првом читању. Известилац чита чл. 1. Димитрије Машић — Господо, кад је први претрес овога закона у начелу био у Скупшгини, ии се со1>ате, да сам ја и у начелу био противан целом овом закону, једиио с тогашто је једноогран. И, разумо се, кад сам у начелу био проти-