Народна скупштина

СТРАНА 1162

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

закои, м расноређујући их тако да оставе исти број старнх срсзова, а да се не образују новп срезови, него да остану стари, опет смо усвојнлн иеволико иовпх срезова. Сад се то нптање покреће, п ја не иалазнл разлога, да се може говориги и])Отив нредлога поиа Марка, јер знам да је то срез врлетан, н да пма све услове за ср. канцеларнју н да га треба одобрнтн. Али из бојазнн да ми опет не бн унадалн у грсшке ја бих био мишљеља, да се свн нредлози који су у овом смислу иоднесенн, узму у решење од једном, н да се донссе начелно гледнште за све ге срезове, па за који срез нађемо разлога, као што је срез подгорскн н да усвојнмо његово васностављање. Ја сам лане ноднео иредлог да се врати грез посаво-тамнавски, јер у њему се, тако рећи, састоје 3 срсза. То је великн срсз и народом толико намножен, да ретко који округ има толико душа. Дакле, мпшљења сам, да Скуишшна треба једном да реши то ппгање начелно, јер овако, ако Скунштнна донесе одлуку за овај један срез да се прими НЈИнепримн бпће нх још много другнх, који ће то да траже а нсће нмати можда толнко разлога колико нма за срез нодгорски. Али ће оии иозивати се на решење, које ви сад донесете. Ја бих бно за то, да се овај нредлог врати одбору, ако Скунштина није вољна да га сад нрими, па да се сви ови предлози укупно реше. И народу бнв. среза исдгорског да за^оволења. Радисав Митровић — Прошле године, кад смо решнли закон о ноделн земље, оида сам н ја бно за го, да се ср. подгорскн спојн са ср. ваљевскнм, јер сам смаграо, да такав ср. може онстати, и да је то у интересу штедње. Доцннје, кад сам пролазио кроз Ваљево, од самнх вал.евских тртоваца, којима је у пнтересу, да нм канцеларнја овог велнког ср. буде у Ваљсву, чуо сам, да то 7 — 8 дана чекају, да дођу на ред, те да сврше разне иотврде нлн ногпншу момке, и оии самн признају да је немогуће том срезу да свршује своје послове. ЈЈрема томе ја сам стекао уверења да овај срез треба раздвојити н гласаћу за мишљење одборске мањпне. Станча Виденовић — К,ао члан тога одбора сматрам за дужност, да проговорим неколико речи, шта је одбор руководило, да донесе оваку одлуку. Није било одавно, већ лањске године, ми смо пробавили два нли три месеца на закону о администрат. иодели, а у том одбору бпо је н пон Марко. Ту су надали разлози свакојаки и решавало се о срезовима, да малих сревова не буде, и данас нх врло мало н има. Ови зрезови, којн сад траже пон Марко и др. посланицп то су тако велнкп срезовп, да баш не могу оистати, него су то обичнн срезовн, а о том се можсмо уверитп, кад узмемо закон о ноделп земље и ману, на ћемо вндети да га не треба раздвајати. Г. ноиа велн, да га је нзненаднло мишљење Држ. Савета, п вели да му иије чудо што је одбор донео своју оваку одлуку, јер, вели, одбор н не нознаје те крајеве, а можда је и нзгубно то нз внда. Ја, велим, да мене ннје изнвнадило мишљење Држ. Савета, него ме је пзненадио предлог пона Ма^жа, јер зиам, да је њему, као члану фннаиснског одбо])а најбоље нознато, како ностоји наше данашње финапсиско сање, н да ли смемо да чннимо издагке, где не треба да нх чиннмо? Одбор је то врло добро оценио. Ми, ако нс зпамо срез нодгорски н ваљевски зпамо како другн срезовп постоје. Тако ннр. мој срез височки спојен је са ср. нишавскпм, а ои је великн како пон Марко рече за ср. нодгорскн, 12 сатн, и не верујем да је н.сгов срез кише ирлстан него мој, у коме со налазн н Стара Илаиина. Моји људи хтелн су да траже, да се гај среа нод"°Ји, ио ја сам им објашњавао да за то нема новаца а н да је 60Л1О да одржимо вслнке срезове, јер ћв то у будуће битн корпсно. Гооподо, ако сс успојн и одо6ј)и нредлог попа Марка н одвојоно мпшљење одборске мањнно, онда будите уиереип, да ће још 10 таквнх срезова да се нојавн, који ће да траже, да <е нодвоје, и ако ово сад рошите, не можсго одре1|И нн тим л.уднма него н њнхоне молбо морато унажпги, јср нслпки сре•10В11 као што су сад, бпће корнснпЈи с тога, што со у буду|»« могу стнорнтп искс друЈ'0 установе, које су корнсније :ш иарод.

Лон Марко рече, а и Милан Ноиовић, да се тим предлогом ништа впше не тражи него 3000 динара, но ја, господо, не верујем, да се један срез може да одржи са 3000 динара, то рачун показује. Дакле, одбор је у доношењу оваке своје одлуке руководило данашње наше финансиско стање, а н гледиште, што бп и остали срезови тражилн да се нодвоје. Мп знамо да смо нре некн дав решили закон о трошарини, којим се иде да се иобољн1а наше финанспско стање и да се доскочи дефициту у буџету, мсђутим овим отварамо врата, да се може трошпти иовац н на нелорисне стварн, те тако нећемо моћи доћи до краја. То је одбор руководнло, кад је донео овакву одлуку, ц ја молим Скупштину да она прнмп мншљење одборске већпне, а на Скуиштини је да оно реши како зна. Милан Ђурић — Госнодо, као што сам чуо од ноштованог предговорника г. Станче, одбор који је овај предлог расматрао нијс могао да допусти да се овај срез обновп због наших тешкнх фннанснскнх ирилнка, п г. Станча иозива Скупштпну да нримн мншљење одборске већпне. И ја сам устао да кажем неколико речи, јер познајем тај срез и његове битне потребе, ја сам кроз њега нролазпо н знам га још нз мог ђачког живота. Госнодо, ако се мн не би одазвали молби ових људн, т. ј. ако Нар. Скупштина не би усвојила иредлог да се овај срез иодвојн, нека зна да не чпни ннкакве користи држ. касп него шгете грађаиима. Тај је срез врло брдовит и врлетан, н веома му је да леко да му среска кућа н даље остане у Ваљеву, нарочито кад зиамо н то, да кад један човек дође са такве даљине у среску кућу радп каквог нотврђења разннх уговора илн докуменага нема људн који га познају, и морају да чекају ио 3—4 дана док свој посао посвршавају. Овде нис/ унраво два среза: подгорски п ваљевски, него трп среза а то Је: подгорски, ваљевскп н варош Ваљево, а кад се још узме у обзир да су миоге стгари огпале из надлежностп окр. начелиика п ирешле иа ср. иачелинка, оида ће се увпдетн, колико иосла тај срез мора имагн. Тај срез, као што рекох, састоји сс, из среза нодгорског, ваљевског и вароши Валева, н кад је он то.шко велпки, послови су му гако нагомнланн, да се н ако је нерсонал увећан ниак посао не може да отправља брзо н на време. Тн су људи још спреченн н великим снеговнма, а често иута ирннуђенп су да газе н реку Јабланнцу, Градац, јер нема мосгова ге некид п ио 3 — 4 дапа ие могу доћн до среске канцеларнје. И онда шта впднмо ? Морају још одговаратн код среске властн за то, што на иозив иа време иису дошлн. Дакле к.ад узмсте толику даљнну да људи долазе иа иозив властн с онасношћу живога, где су изложенн великим опасностнма, трошковима п дангубама. на п опет ие могу да носвршавају своје нослове за даи два, због тога игго су иослови каицеларпјскн огромно велпки, опда ја мислим, да ће вас овн разлозп онределитн те да дате задоволења ираведиом захтеву овнх људи. Кад ви хоћете да дате већи персонал вароши Ваљеву, онда зашто не бн ноделнлн те послове, на да даге н овом срезу засебног иачелинка, кад он већ има своју кућу. Ја мнслнм, да бн бпо без штете но државну касу, ако се одазовемо молбн овнх грађаиа овога среза, јер је то у ниторесу ових грађана, а н држ. касе. Јер, госнодо, узмнте и иресуднте сами, да лн Је већа срећа, што ћсмо нридатн овом срезу још једног нлп два нисара нлн јо већа штета, што ћс пеколико хнљада л.удп остављатн своЈе хнтие иослово н дангубити 2 — 3 дана пдућп до канцеларнје сроско. Ја мнмислнм да троба да отклоннмо пароду толику даигубу. Нека госнода казку : мп смо рошилн лано у иачолу да со срсновн но однајају н ако сад рошнмо да со овај срез одноЈп, онда ћо со нојаннтн многн такви захтеви. 11а, госиодо, иас Јо парод онамо нослао да раднмо оио што Је добро, а ми ннсмо иеиогрошнмп, на да иншта ио ногрешимо ири решанаи.у, па ако сио учпнплн комо ноправо ми нисмо затворплн ирата Скупштнни иред иародиим :<ачто-