Народна скупштина

95 САСТАНАК — 15 МАРТА

СТРАНА 1163

вима, да тражи ионова задоволења. Можда смо лане погрешили, што смо оставили овај срез овако велики, јер људн ндућн среској канцеларијн морају да газе разне сиетове и нрелазе иреко планина са великнм нанором; а међутнм послови су разиоврсни; да среска власт не може све на време нн да отправља, јер н сама варош Ваљево задаје среској власти доста иосла, тако да за остала села п општине треба н другн нерсонал н друга среска канцеларнја. Дакле народ овај само због неколнко хпљада динара, што би нало на државу, тереги много већу дангубу, а н тај срез може да изгуби 20 30.000 динара. у већој дангуби и трошковима идући у Ваљево. Поред осталих разлога којн говоре у корист овог предлога да сиоменем још и ово, да је иотребно да власт у . овом крају буде иред очима тих људи и да може одма иредузети извпђење чпм се деси какав несретни случај. Мсђутим, кад нема всастп, шта видимо онда? видимо да власт н поред најбоље воље не може да увати зликовца, а ја мпслпм да држа то не може да доиустн. Кад узмемо све ово добро у обзпр, онда ја мпслим да је оаај предлог ираведан н корнстан, н да га треба усвојити јер је у ннтересу нашега народа онога краја. Потпредседник — Је лн вољна Скунштнна да се решн? (Јесте). Тривун Милојевић — Што се тиче саме ствари, иосле говора поп Марка мени је остало само неколико речп да кажем. Штедња није баш тако оправл,ана н лака, али није лако ни расинати. Чиннти штедњу онде где мораш да дајеш ннје тако оправдано* Овде је нитање, да лн је нотребно усвојити овај предлог или не? А кад је од многпх села до Ваљева далеко 14 сатн, па не датн овом срезу, да се врати у Каменпцу, онда је то но^решно. Оно нстпна леио звонп та реч — штедња — алп звони н реч — потреба. Кад бнх знао, да једнно нзазива потреба да се овај срез одвоји за оно што рече Милан Поновић да потврђују прцзнаннце, онда бн био нротнв тога, али кад знам за иотребе пстинске н стварне онда мор.чм да се чудпм предговорннцпма што то не одобре, онда ја не бих пристго, да се овај срез одваја; али друге су потребе народа због којпх он мора долазити срезу. Ји сам за одвојено мпшљење Томе Бојичнћа н сваки који ово неће иде на штегу народа. Лука Лазаревић — Веома сам благодарав госноди којн су говорплн пре мене у корист предлога, који смо донелн ми посланнци пз ваљевсвог округа — да се овај подгорсви срез раздвоји. Прошле године, кад је био нред Скуиштнном на решењу закон о адмниистратнвној иоделп земље, у начелу сам бно за мишљење одборске мањине — за велике срезове. Скупштина је нашла разло1а да усвоји мншљење одборске већнне, да нрими мале срезове, да се не би народ ннкако штетно, да се не би узбунио тиме, што бн се нека среска канцеларија избацила ако бп се вчше срезова спојнли у један. Први на реду бно је наш ваљевскп округ, Ја се сећам како се Скупштина огрешила нрема нашем захтеву да се иодгорски срез, који спада у највеће срезове у Србпји иодели у ова среза. Кад су дошлн други окрузи на решење, онда је Скуитгина постала врло издашна, н стварни су срезови на мањпм одстојањима тако да су некп нмалн само 10—12000 становннка. Наш округ нма неколико срезова, чнји се број становника креће између 10 и 15 хиљада, а срез Подгорски има 43.000. дакле по становннштву спада међу највеће срезове а по иростору је највећи. Кад су задржани мањи срезовн са 10 —1200 становника; кад су обновљенн срезовп који су укинутн заједно са старпм ваљевскнм срезом, онда не могу да разумем са чега бп се даиас Скуппппна оглушнла према предлогу н молби народа из тога срезза да се исиравн лањска погрешка. Лани је обновљеп срез колубареки; срез је левачкн враћен; за тим остао

је зацлањски срез, којп је у одбору био укинут. Данас иред Скупштпном стојн иолба од 11 ошитина да се срез заплан.скп укине. Дакле вн видите како је мало рачуна вођено о томе где треба да се установе нови срезови а где да се укину. Имамо нуно разлога, нмамо пуно права, што тражпмо. да се овај срез разделп. Нпје ту наш лични нитерес, ипје то због наших бирача, нпје ту интерес иоједипих наших бирача, који нас нагоне нл овакав предлог, него прека потреба гонн нас, да овакав нредлог поднесемо Схуиштини, молећи је да га прими. Станча се чудн какав је то срез, који би коштао 3 до 4000 дин. државу ? — Ево какав је. Данас подгорскн срез пма 4 пнсара, каиетана н 7 — 8 пандура ; други лањн срезови немају толики број канцеларцјског особља, а ево п најновијпм указом ностављају се 2 иореска надзорнпка за подгорски срез. Кад би се овај срез раздвојио пошто пма зграду, спремиу од толико година, он би имао само среског начелса 2 инсара, 2 — 3 практпканта н 2—3 пандура. Дакле иоловипа особља одвојнло би се, једино што би нмало да се нлаћа као ново, то је срески вачелник и канцеларпјскп трошковн. Исгина каицеларпјскн су трошкови данас врло велнки, алн опи не надају на терет државе него на срез. Државу не би кошгало више од 2—3000 динара. Према таквпм разлозпма, ја држим, да бн Скупштнпа учиннла тежак грех, кад не бн наш предлог усвојнла. Ја молнм Скупштпну да усвојп иредлог одборске мањине, да се данашњн подгорскн срез разделн на ваљевски ц подрински. Новак Мидошевић — У колико ми је нознат тај крај среза подринског држпм да је нз потребе иотекао овај предлог ноиа Марка Петровпћа. Не треба меритн један срез ио броју глава него но нростору којн заузнма. Алн овај срез иодрински не само да нма иорескнх глава, него је н раштркан н брдовпт н њиве и лнвада удаљеие су по 4—5 сати од њиховнх крајњих села. Ако сеје ко хтео да убеди говором, да је иотребно да се овај срез подели, он се је заиста убедно говором носланнка, који су говорилн, за овај предлог, а ко се није још убедпо, онда и да говорнм цео дан он се ииак не би убедно. Ако је нгде потреба, да се подели срез, то Је заиста овде код среза нодгорског н Народно Предсгавннштво треба да усвоји нредлог попа Марка и молбу оних 9 оишпша, које су молнле за ово не само из потребе, него из иужде. Господа, која су говорила о штедњи, онн говоре само о штедњн касе државне, не говоре о штедњн народа, јер кад народ иема, вад је његова каса празна, онда ће и државиа каеа битн иразна. Кад народ мора да нотрошн више, но што кошта цео иерсонал, идућн далеко да власт траже, ја мислим, да бн било неиравндно и да бнло шгета, кад му се не бн ово учиннло. Каже се: ако одобримо ово срезу нодринсвом, онда морамо одобрнтн то п свпма ссталнм. Заиста, ја бнх свима срезовнма одобрпо то, који се налазе овако, као ерез иодгорсви. Срез подгорсви, воји тражи, да се цреместн у Камеиицу, то је један од најважнијнх срезова у Србнјн, н он нехотнчно изгубио то нраво нрошле године, н ја мнслим, да Народна Скуиштина треба, -да му новратн то, јер је у интересу тога краја и у интересу народа. Мислнм да Скунштина иеће бити равнодушиа ирема овако јасној нотреби овога краја, сел ако бисмо се ми, себичнп, којнма је иотаман са овог реда намирицама, па нећемо о другом да водимо рачуна н ако нз нужде н иогребе траже н кукају. Ово наноменух. али држим да се ово у делу иеће моћп однети на Народно Преставннштво у оиште. То сам сматрао за дужност, као нослаиик, воји граннчнм с тнм крајем, да кажем ово неколико речн. Љуба Јовсимовић — Нредговорнпцн су лепо објасннлн п заступали мишљење Томе Војичпћа, да треба овај срез обновитн. Видп се, да је нагомилан број жигеља и да је иростор велики, а норед тога имао бих да додам, да н сима варош Ваљево долазн у тај срез, и сама варош Ваљево задаје толико посла, да један обпчан персонал не бн могао да овлада гај носао. С тога су и постављена два пореска надзорника за овај срез. Кад би се усвојно иредлог одборске мањине, онда