Народна скупштина

СТРАНА 1164

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

бн само један каиетан имао да се иоставп, а осталп иерсонал иоделио бп се. Дакле ја мислои, да Скунгатина треба да усвоји предлог одборске мањнне и да се оставп старн срез иодгорски. Ранко Петровић — Као предлагачу, којп сам н сам полшсао овај предлог, дозволите ми, да кажем две трп речи. Не1>у говоритп много с тога, што су господа, која су говорнла за овај предлог, нсцрпела ово иптање, и бнће као што каже поп Новак Милошевић: онај који не&е да се убеди тај неКе усвојити овај иредлог. Лане, кад је бпла реч о срезовнма, прп закону о адмнннстратпвној поделп вемље, онда је био један предлог, којн је тражно, да свп срезовн у опште буду великн, и баш по томе нројекту склопљен је тај подгорски срез, дакле по оном пројскту велпких срезова. Доцинје, кад је пао тај пројект, онда се вратнло на ове мале срезове, али срез иодгорскн остао .је онако велпки, као што је пројекпован за велнке срезове у опште. Зашто је било тако бнће свакојако узрок н ово, што онн, који су заступилп гледиште одборске мањине, да буду велики срезови, онн су баш склопнлн тај срез нодгорски. И сам сам био, један од оиих којн су бранили велнке срезове за то, шго сам сматрао да ће то битн уштеда за буџет а особнто уштеда у времену за народ, дакле корнст по народ. За начело великнх срезова бнло. је везано врло много и других услова, којп су свн отпалн чим је иала и по пачело. Али подгорскн срез остао је велнки и ако нема сада оннх делова. С тога оставитн велики срез под горски тада кад стоје осталн мали срезови, иароду је отежано све оно, што има да врши код властн. Сама уштеда не верујем, да ће се коснтн са дељењем овога среза на два. Поред онога, што је Лука Лазаревић казао Станчи Виденовнћу, ја бих казао још ово о финансиском пптању ; кад је већ вољан народ у нншком крају, да се укнне срез заилањски већ с те стране нмамо једну уштеду у буџету. С тога, кад тамо задовољаваио народ укндањем среза чиме се доносн уштеда у буџету држим, да је природно да задовољпмо народ и тамо, где се са свнм оправдано тражн један срез, а међутим за то се не тражи ни онолнко колнко ће се уштедитн од укннутог среза, управо на ноловнну тога, јер нагомнлани носао у срезу нодгорског један је од најјачих разлога, којп нас гонн да подносимо и браннмо овај иредлог. Нагомиланост Је таква, да онај, којн тражи помоћн од властн мора и сувнше чекаги за ствар, коју бн требало најхнтннје свршнтп. Иосао јо сада толнко увећан да се не може, задовољпти н ако је повећан персонал. Деобом тога среза ми би нмалн свега 1 — 2 чиповника нова да заведемо, а све остало шго треба нма народ, нма зграду, како за канцеларнју, тако н за чиновништво, те с тога, са самог финанснског гледншта мп немамо потребе, да се тврднмо. А онде где не стаје државу много онде нам јс свагда дужност, да народу иомогнемо. Ја сам за одвојено мишљење Томе Бојпчића. Раша Нинић — Господо, треба да будеио на чнсто са овим питањем, јер јс одборска већнна нмала у внду то, да се најпре иачелно реши хоће ли се старн, укниутн, срезовн да новраћају нли иеће, па ако хоће, оида сви да се новрате. Ја ћу да вам наведеи једаи лрииер са срезом гимочким. 1ај је срез у тнмочкој долнни, Ја сам вншо иута иодиосио 1Ј 1>едлог да се тај срез иоврати, али Скупштпиа ннје то нпкад усвојила. Дакле ако хоћемо да иовраћамо сгаро срезове, ако повратимо овај срез, онда треба и свс остале. Ако сс гледа на нотребу народа, онда прво треба повратитн тимочкн срез, Јер је он на најважппјој тачки на нсточиом крају наше државе, и сем тога, он је иачинио среску кућу од 6000 дукага и кад је таман ту аграду иачннно, срез је укпнут. Ја сам увек одговарао мојнм бирачнма, кад су ме пнталн, што со овај срез нс повраћа, да се то ие може учиинтн због пашег тешког и иезгодиог финаисиског сган.а. Они су нодносилп молбу Скупштнаи да нм се среа поврати, а мнслнм да н сада нма у Скупштини њихова молба о томо, Дакле ако решнмо да со онај среа иовратн, онда троба иовратнти н остале среаове, јер ).е бнтн цеправедио, ако јодиоме ие димо, ц другомо дамо.

Димитрије Машић — Господа говорници који су бранили предлог поштованога посданика попа Марка, слажући се са одвојеним мишљењем Бојичићевим, износили су као раздог разгруписавање тога среза потребу народну. Заиста кад се човек стави на гледиште, са кога су г. г. продговорници бранили овај предлог, да није пријатно, да је тешко за народ да му буде у великом растојању његова среска власт, нарочито му је то у толико теже, што има елементарних сметња, шума, река, и т. д. Никад нико у нас неће бити, који не би желео, да сви срезови имају у средини својој среске канцеларије и да им среске власти буду што ближе и што приступачније. Кад би сио само с тог гледишта, с те стране могли ту ствар да претресамо ја држим да би сви једногласно усвојили предлог пона Марка. Али, чини ми се, дужни смо да ову ствар претресамо и с друге стране. Има ове год. врло много посланика, који су били посланици и лањске године, и који ће се врло добро сећати дебате о закону о админнстративној подели земље. Одбор, који је претресао тај пројект законски, у коме је био, ако се не варам и поп Марко, усвојио је једно начело, један принцип: да срезови буду што већи ради дакше концентрације и ради штедње услед наших Финансиских неприлика. И заиста стоји оно, признати морамо, што је рекао посланик Л. Лазаревић, да је се Скупштина у почетку држала тог начела код округа београдског, ваљевског, врањског и тимочког округа; ади кад је се дошло на округ руднички и ужички од један пут Скупштина мења то своје начедо, повраћа мале срезове, који су по два бнли у једно груписани и установљава срезозе а од по 10.000 глива у местима, која нису баш врлетиа, као ило је олучај са срезом љубнћским, а ваља да има још таквих срезова. Дакле кад је Скупштина променила тај принцип самим тим разгруписавањем, ја сам био томе противан, јер сам се слагао с одбором, т. ј. да срезовн буду што већи. Побуде за то биле су ми те, да се тиме колико толико олакша нашим Финансијским приликама. Истина, господо, ви можете тврдити н казати : то није бог зна каква уштеда установити један срез; било два више или мање, не чини много. Но ја држим, да није тако. Ми не смемо да се обзиремо на оно што рече г. Л. Лазаревић, да даиашњи срез ваљевски има 1 капетана, 4 писара, 1 практнканта и 2 среска надзорника, с тога што тај орез има 44,000 душа, и да се то може ноделитн на пола и онда неће бити бог зна каквих издатака. Ја мислнм да морамо да воднмо рачуна и о томе, што свакн срез мора имати истражног судију. Судска вдаст по Уставу мора се једном пренвги од полиције на судове. Без истражннх судија пе можемо до века. Њих морамо једном имати. Дакле и то је већ приличан издатак. Кад би пошли с оие тачке с које полази г. Л. Лазаревић, велећи да је то један од најиећих срезова, јер има 45.000 глава, онда мени се чипи да има мпого већих срезова, јер срез крајински има на 70.000 становника, дакле то је много већи срез, и мипиетар Финансије, као што се можете уверити и нз данашњих званнчнпх повина, поставља у том срезу, н ако варош Неготина у тај срез долази, једног порезника, док их у срезу подгорском има два. Дакле не стоји то да је ово један од највећих срезова, јер нх има много већих. Кад стојн то, да има миого већих срезова, днда кад се овакнн среаови почну одвацајати и разгруписавати, онда ћемо отићи у много веће раоходе, но што их данас имамо, јер ће сви тражити, да им се поврато отари срезови, и опда ћемо меото данашњих 70 имати 100 срезова, а тодико капетана, истражних судија и тодико остадог персоиала. Ја мислпм, да Скуиштнна треба да тежи томе, да ореаови буду што иећи, како би тако могли наше Финаноије што боље да уредимо, Ја сам о тога за мншљење одборско већине н про* гинан сим мишљоњу одбороко мањине. Ранко Тајсић — Није ми ноанато меото, за које се тражи нова сроска кућа, идп боље рећи нои пероонал оа нодедом ореза једног на два — обновити укинути срез, — јор среоке кућо већ има, али виам да Јо у нрдотном и брдонитом предолу. Иотпупо иојмим топнсоћу народа у гом крају, Јор оам н оам нз гако иото брдовитог краја. Но ја имам да обратпм пажн.у Скуишгнно на друго јодно пнтан.о, које брани одбороиа воћнпа и и.он јодан чдан Станча